Треба сачинити захтев за чињењем конкретних корака ка васпостављању црквено-народног сабора као свеобухватног и свесабирајућег тела Цркви оданих верника, пише коментатор Don Quixote на „Стању ствари“
Извор: Стање ствари
Промишљање наглости чина „помирења“ и њиме изазваних могућих (извесних?) катастрофалних последица на очување остатака срБског наслеђа (за сада „само“) на територији Северне Македоније – постаје ноћна мора (кажем на основу приватних разговора са неколицином саговорника).
На Стању ствари (СтСт) је предложено да се упути захтев Сабору да повуче одлуку о признању МПЦ – захтев оправдан и мотивисан на више начина, али сигурно и одсуством било какве претходне комуникације врха СПЦ са верним народом.
Али, свима је јасно да је чин јавног признања МПЦ као и већ уговорених појединости – вода испод моста, барем како сада ствари стоје.
Зато инсистирање на повлачењу признања (мени) не изгледа да има велику шансу на успех, а рекао бих, и да захтев можда не би био ни примећен од стране врха наше свете СПЦ.
Захтев Сабору СПЦ: Поништите одлуку о аутокефалности тзв. МПЦ!
С друге стране, ако се усредсредимо на будуће догађаје вредело би покушати следеће:
(1) Сачинити захтев за чињењем конкретних корака ка васпостављању црквено-народног сабора као главног, свеобухватног и свесабирајућег тела Цркви оданих верника, чија би првенствена улога била промишљање и одлучивање о великим питањима од суштинског и историјског значаја за Цркву и народ.
Једна таква ситуација, од којих мало има важнијих, је управо ова са признањем МПЦ. Током припрема за црквено-народни сабор не би се могло десити да се у тајности промишља,
Дакле, овде бисмо могли формулисати детаље захтева, а затим појединачно, преко својих парохијалних свештеника упутити захтев надлежним епископима.
Ово би био дугорочни пројекат (али би га ваљало спровести у што краћем року).
(2) Као сличан, пробни и мањи, пројекат могао би се саставити захтев у вези са предстојећом манифестацијом содомије у септембру ове године у којој ће Београд бити домаћин многим хиљадама сексуалних первертита, изругивача Христа – отворених богобораца. Београд је планиран да месец дана буде главним градом свеевропске сексуалне изопачености.
Сваки појединачно од њих, душевно тешко болних и духовно слепих, јесте овца изгубљена и као такви могу и требају бити и предмет наших молитава да их Господ помилује и устроји њихово покајање и спасење.
Међутим, то не значи да се миримо са злоупотребом хришћанског гостољубља зарад организовања угошћавања истих, нити да смо сагласни са давањем простора у мученичком Београду за јавно и масовно манифестовање њихових гадости и наказности.
Предлажем да се састави захтев да Црква благовремено организује јавна предавања, јавне дискусије, трибине и друге начине комуницирања о овој важној теми, а на основу светог јеванђелског учења. Да се народ обавести и да се обзнани порекло, позадина и садржај парада „поноса“.
Наш народ заслужује да од своје Цркве сазна о природи парадних непочинстава, понижавању наше вере, културе и традиције. Ако се сагласи са истима, добићемо по делима нашим. Ако не, онда ће захтев надлежнима да се свеевропско „парадирање“ у потпуности откаже бити природан следећи корак.
Ово треба учинити што пре, а захтеве (најбоље појединачно) упутити парохијалним свештеницима да би били прослеђени надлежним владикама.
Коментатор са надимком Don Quixote
Categories: Разномислије
@Драган Славнић
који на
https://stanjestvari.com/2022/05/25/zahtev-saboru/#comment-179529
каже:
“…..Сви који су против ове пошасти, изволите се придружити горе поменутом
“монаху- немонаху“ Антонију/ Драгану Давидовићу, без обавезе да било
шта кажете /а било би пожељно/, и само својим присуством подржите
избављење Србије од ове пошасти.”
Не спорим Ваш коментар у целини, али имам реч-две о протестима м.нм. Антонија.
Истина је да често окупљање малобројног, мада упорног, скупа на челу са м.нм. Антонијем може да служи као опомена за савест, на пример оних који пролазе поред места протеста.
Али, не види се да тај пасиван и (у односу на Цркву) спољни напор доноси плода.
Показује се као сасвим неделотворан приступ који не решава проблем.
У горњем предлогу за састављањем захтева, бисмо се обратили врху СПЦ као најнезнатнија и најмања чеда, унутар Цркве и верни мајци Цркви — верујући да ми припадамо њој али и она нама.
Тај предлог не позива на бојкот других начина изражавања неслагања са ширењем болесничке идеологије и некултуре.
Предлог захтева је само почетни корак да се кроз сабирајуће-саборну акцију покушају анимирати барем неки наши архијереји (и други друштвени мислиоци и часни људи) у ширењу јеванђелске истине о содомском пореклу, позадини и смислу ЛГБТ идеологије.
То је предлог на краткорочном плану, а на дугорочном плану је да се васпоставе црквено-народни сабори…
@Don Quixote
https://stanjestvari.com/%d1%83%d0%bf%d1%83%d1%82%d1%81%d1%82%d0%b2%d0%be-%d0%b7%d0%b0-%d0%bf%d1%80%d0%b5%d0%bd%d0%be%d1%88%d0%b5%d1%9a%d0%b5-%d1%82%d0%b5%d0%ba%d1%81%d1%82%d0%be%d0%b2%d0%b0/
”Позив на акцију: Српском тишином на „педерску“ параду
Понављамо овај позив (први пут објављен 28. 9. 2014), свесни чињенице
да се није много „примио“ у Срба – нарочито оних медијски активних – али
и уверени да је тишина једини прави одговор „Сиви соко“ и „Стање ствари“
позивају све … Настави са читањем Позив на акцију: Српском тишином на
„педерску“ параду.
Стање ствари”
”Драган
19. септембра 2016. • 16:44
ПАРАДА СРАМА СЕ ОДВИЈАЛА У ОРВЕЛОВСКИ ПУСТИМ УЛИЦМА,
и док је то тако, без френетичне публике, само уз фаце намргођених
полицајаца, Србија није и не буде педерска!
Ноћас је пала киша, Божији Благослов, да спере педерски смрАД
После те „ПАРАДЕ СРАМА“ прошла је молитвена поворка мањег броја
верника и песмом и молитвом одагнала педерске легеоне!
Ово је забележио „КУРИР“, ЈЕДИНО ГЛАСИЛО које се није приклонило
осталим педерским гласилима!”
6 – 8 година је прошло од громогласне, /интелектуалне/ тишине народа и
упорног ћутања Цркве, па ме овај предлог за ”почетни корак” подсећа
на ону народну: ”НЕ ЛИПШИ МАГАРЧЕ ДО ЗЕЛЕНЕ ТРАВЕ”.
Улица је једини слободан медијски простор који се уважава.
Доказ за то су Литије у Црној Гори!
Ако је могло у Црној Гори, што не може и у Србији?
Митрополит Амфилохије је са свештенством стао на чело поворке/Литије,
и ствар је изведена на чистац.
Уместо тамо неког монаха-немонаха Антонија ”спорне” припадности
монаштву, што то не може да буде Патријарх са свих својих 10 викарних
епископа, и макар само свештенства са породицама Митрополије
београдско-карловачке и верним народом?
Може, али неће, не сме или не жели?!
На тој исповедној Литији би било довољно верног народа да се
моментално забрани парада СОДОМИСТА, без икаквог насиља, на
миран и достојанствен начин, баш као што беше на Литијама у Црној
Гори.
Зашто Исповедна Литија против СОДОМИЈЕ не би била тај ”ПОЧЕТНИ
КОРАК”, већ којекава писанија која би сва без изузетка завршила у корпи
за отпатке, или на која никада не би стигао било какав одговор.
Не ”почетни корак” /којекава писанија/, већ ”КОРАК ОД СЕДАМ МИЉА” –
изласком на улуце, у народ и са народом, онако како је чинио Исус
Христос и Њгови следбеници.
Док не реше по захтевима, да се у кућу не примају, тј. никаква служба која би донела приход. Службу да врше из Епархије рашко-призренске у егзилу, тамо где је могуће. Само по џепу. То ће помоћи нижем свештенству да се побуни, а ми ћемо их подупрети.
@Драган Славнић
Широко је поље, па Ви онда изволите сами убедите Патријарха да “са свих својих 10 викарних епископа” предводи Литију.
Горе-наведени предлог захтева је конкретан, практичан и реалистичан и као такав има бар неку шансу да из њега проистекне нешто корисно на ширем плану.
(Наравно текст предлога треба немало отесати и изгладити, па сам ту очекивао неки конструктиван одзив, али…)
Циљ је да се убеди изнутра и постигне да Црква са врха мисионари народу, који је углавном незаинтерсованом, измрцвареном и смућеном, дакле да мисионари јеванђељску истину о конкретној теми.
Да се народ макар мало освести и пробуди. Тада ће лако бити изразити у истини утемељени став народа и Цркве — на трибинама, предавањима, па и на улици.
Иначе, остаје све управо на пискарању, укључујући ту и рециклирање Ваших 7-8 година старих коментара, на основу којих је постигнуто нула резултата.
Приметите, да је предлог захтева усмерен ка догађајима у септембру док још може нешто да се учини, док Ви ламентирате над прошлим и пропуштеним и прижељкујете то јест маштарите о Литији.
Но, и овај Ваш садашњи коментар је за поздравити — да се одмах види наш капацитет за противљење. Ма какво противљење, одмах саботажа, на првом кораку.
И још, Ваш коментар потврђује и подсећа да смо, уопште гледано као народ, по питању промишљања проблема и спремности на сарадњу — као рогови у врећи.
А где су рогови ни рогати није далеко, а чије име није узалуд диаволос — “онај који се противи (дословце “онај који баца нешто насупрот”).
Барем из тог разлога би ваљало прво покушати наћи оно што обједињује и што је на заједничку корист…
Свако добро! Радујте се јер Христос воскресе!
АмфилоХије је Литије угасио
(?) Питање је гд(ј)е сте сви били,
(Осим Бећковића, он је био с доктор Вотсоном)
@Don Quixote
Као практичан човек, волим када неко има конкретне, практичне предлоге. Ево Ви сте се сада потрудили да дате такве предлоге. Јесте мало али с малим се почиње; на дуже стазе и мало ће израсти у нешто веће, док кукумавчење по кафанама никад ништа неће донети.
Следећи Ваш предлог, наћи ћу се са својим парохијским свештеником и прво, испитати га шта он мисли о овом исхитреном и изнуђеном признавању МПЦ, и друго, рећи му шта ја о томе мислим. Рећи ћу му и да може слободно да пренесе надлежном владици, ако сме. Такође ћу видети са пријатељима у парохији какво је њихово расположење по истом питању, и да ли би још неко био вољан да са нашим парохом разговара на ову тему.
Мало али је нешто.
Оно што не знамо, а било би неопходно знати је, какав је однос снага на терену? Колики проценат народа у Македонији су заиста верници који редовно иду у цркву? Који је бројчани однос оних који су верници МПЦ наспрам оних који су верници ОА (мислим на Митрополита Јована)? Није ово кључно ни препрека да се нешто конкретно покрене, али треба знати.
Поштовани @Марк Еугеникос
Благодарим на Вашем коментару.
Предлог захтева је мотивисан и ситуацијом око признавања МПЦ али се не бави реакцијом на признање МПЦ.
У тексту су наведене две одвојене ставке/захтева::
(1) за васпстављањем народно-црквених сабора
(2) за анимирањем врха наше Цркве у вези са супротстављањем ширењу ЛГБТ пропаганде
Други захтев је хитан и фокусиран на септембар ове године када је Бгд планиран да постане свеевропска престоница парада срама и других манифестација поклоњења сексуалним и антирелигијским перверзијама новог врлог света.
Захтев (2) би био упућен свештенству и свим епископима СА Сабора СПЦ.
@Don Quixote
Разумели смо се, хвала. Повод за народно-црквене саборе може бити и признање МПЦ, а за нас који не живимо у Београду најављена парада је мање актуелна па ће се на наше гласове мање и обазирати.
У сваком случају, архијереји треба да знају и да обраћају пажњу на то шта обични верници мисле, па било којим начином и ма којим поводом.
Људи и браћо,
ја својим бићем осјећам да је овај момант не само један историјски, него и један есхатолошки. У зен будизсму се говори да је свако наше дјелање једна онтолошка рефклеција нашег правог/изворног бића. А Србаљ и његово биће је некако јанусовско, да не кажем шизофрено.
Фино је ово и ја поздрављам од свег срца што редакција СС овако реагује и ствара дијалог између нас, коментатора и њих. Дијалог и јесте суштина саборности и ово је свједочанство томе, да код Србаља постоји органски! рефлекс и да нама нису потребне манипулације и махинације социоинжењереског типа да нам створе свијест о нашој народности — као нпр. у Њемаца, Енглеза и њима подобних.
Поводом текста и ситуације уопштено —
Не пада снијег да покрије бријег…
Ово што су наше главешине урадиле само је једно од свједочанстава у низу, да не постоји битка ни историјски моменат којима наш народ није дорастао, а које народни вођи не могу да претворе у пирову побједу.
Но што је најупечатљивије, овакви и слични поступци (СПЦ и реакције народа) показују каква дисонанца и неразумјевање влада између власти и “пука” и каквим очима и погледима се ми гледамо… Парафразирам: Када је народ у Србији бојкотовао реформе око служења Литургије рече један владика “Ти ћеш мени да говориш шта је црква.” Шта зна народ шта је црква, шта је закон и шта је поредак — јел тако?
У шаху постоји један израз који говори да је бијели играч увјек у потезу има предност наспрам црног. Ово говорим јер мислим да да наши политичари увијек играју црним фигурама у политици, јер морају да одговарају на политку и потезе запада — латина, старих варалица.
И овде је један суштински проблем! Када се пристане на туђу парадигму! — туђа правила игре —, онда мораш и да играш по његовим правилима. Пластично: ако човјек иде курви, онда је он курвар…
Суштина је у томе да Тама нема ништа заједничко са Свијетлом; и какве везе Бог има са Белијаром — Цару царево а Богу божије!
Ми се сво вријеме бивствујемо у биполарном сушеству, а политика је само профанизована рефлекција тога!
Будите мудри као змије а безезлени као голубиви — говори Господ!! Он и његово распеће су нам примјер, и то какав примјер, да ми немамо ништа са овим свијетом и да се на световну — а посебнои не латиску и западну — парадигму не треба угледати нити са њима саборовати —Блаже́нъ му́жъ, и́же не и́де на совѣ́тъ нечести́выхъ, и на пути́ грѣ́шныхъ не ста́, и на сѣда́лищи губи́телей не сѣ́де.
Господ Бог Саваот је могао у својој сили да сиће са Крста, ал њему је човјекова слобода, у његовој неизмјерној љубави и страшној милости, била преча и он је желио да ми будемо са Њим посрамљеним и распетим, зато јер ми то желимо, зато јер Га је наше срце препознало, па чак и у таквом стању, као кротког и благог Бога.
Мудри као змије браћо моја, али не и отровни, лукави као лисице и срчани као курјаци али не да туђу крвцу прољевамо, него своју кад зато дође вријеме. Будимо Христолики браћо љубљена, а не звјеролики. И када кажем да стте љубљени, није то само форме ради, него ја чувјствујем да су сви они које изједа ревност за Цркву Христову моја браћа; јер јер Црква та која је нама и мајка и сестра коју ћемо ми привести Женику на свадбу и наше је да чувамо њезину чест, да буде достојна Женика када дође соједињена и Славе.
Но, јесу ли Македонци наши или туђини и јели њима име Срба повод за шкргут зуба или братско треперење срце — то је на сваком Македонци да одлучи за себе. Јер свједоци смо да ниједна институција не приказује стање на терену. Ја мислим да сво сви ми један драги камен у њезиној одежди којим ће се она украсити и гордити пред Жеником.
Црква је сабор међу људима и дијалог са Богом који желе да уђу у заједницу са Њим, да се назову дијецом његово,а дјеца њгова су блага и кротка. А политика и плитиканство, нациолаизам у свој својој форми и изведи је ствар Њемаца и Енглеза и њима њихово а нама наше. Превелико је име Срба да своди на политикарење и сличне распре.
А што главешине нису дорасле времену и бремену, значи да је нама да се Богу молимо и за нас и за њих да коначно престанемоо да се немушто разогварамо и да почнемо да Словимо, да изађемо из тог жизофреног стања гдје се једно говори, друго мисли, треће ради. Превелик је улог браћо моја за те трице и игрице.
Слава Богу на висинама, а међу људима мир и добра воља.
Одлични предлози али све би требало да се организује иначе ће иницијатива да пресуши природним путем. Могао би г. са надимком Don Quixote да састави обе верзије захтева које би преко Стања ствари понудио свима да прочитају и дају сагласност.
Ако би Стање ствари прихватило да прво формулишемо захтеве а касније током одређеног (договореног) временског периода, обједини и повремено објави која је локална парохија такав захтев проследила надлежном епископу мислим да би акција имала потребну енергију да истраје и уроди плодом. Наравно уз нашу пуну сарадњу и са обавезом да сваки парохијан достави податке за своју парохију.
@ Dobrivoje
Хвала!
Ми прихватамо да се формулишу захтеви и саставе верзије, имате ту сваку помоћ, али што се тиче објављивања како је која парохија реаговала – најбоље да се то остави у коментарима. Мада мислим да бисмо ту само “офирали” наше парохе а не бисмо ништа постигли: не видим како можемо на крају ми да знамо је ли наш парох предао захтев епископу или није?
У сваком случају, отворени смо, колике су наше моћи, да помогнемо да се не стане само на овоме!
Александар Лазић
@Стање ствари
Имао сам прилику да разговарам са младим свештеником
који има троје мале деце, баш када је била невиђена хајка
да родитеље да вакцинишу децу поливалентним вакцинама
/”три, четири или 5 у 1”/, а струка је била подељена у погледу
примене тих вакцина.
Човек ми је ”ладно” одговорио – да то није ствар Цркве, већ да
се свако од родитеља ”снађе” као може, уме и зна.
Тада је још могло да се од педијатра добије потврда о
одлагању или избегавању вакцинисања деце /у државним
или приватним амбулантама/, али тада је држава забранила
издавање таквих потврда од приватних педијатара, и запретила
педијатрима у државним амбулантама да се сва деца морају
вакцинисати, осим код очигледних случајева тешких оболења.
Родитељима је запрећено плаћање казне или чак и привремено
одузимања деце од родитеља док се преко центра за социјални
рад, ”привременог старатеља”, дете не вакцинише.
Чак су родитељи били уцењивани забраном уписа деце у школу
/први разред/.
Ово је пример само једног од многих свештеника који не мисле
тако, али то не смеју јавно да искажу.
Већина свештеника ће Вас саслушати, али да се јавно укључи
у ту акцију, па то још званично проследи епископу, уз писмену
потврду дату парохијанину, то је мало вероватно.
Углавном ће парохијане упутити на надлежног епископа, на
смирен, културан начин, и рећи да за то нема ”БЛАГОСЛОВ”
НАДЛЕЖНОГ ЕПИСКОПА.
По питању вакцинације деце обраћали су се и лекари из
Удружења ”Лекари за науку и етику” /ЛРНЕ/ , али се нису
удостојили Патријарховг одговора?!
Патријарх/епископ, док је био у РРА /Агенцији за доделу
државних фреквенција”/, као члан и једно време као ПРВИ
ЧОВЕК те агенције, није прстом мрднуо да престане емитовање
”Фарме”, ”Великог брата”, а касније ”Парова” и ”Задруге”?!
Сигурно да неће мрднути ни прстом да подржи разумне захтеве
верника за забрану ”Параде поноса”, заказану за септембар ове
године.
Како приволети таквог човека, подучити га, помоћи му да схвати
и прихвати захтеве верника СПЦ.
Има свештеника који би то урадили, свакако, све подржали и
сами у томе учествовали, као на пример скоро поменути прота
Матеја Матејић и прота Жарко Гавриловић, на жалост обојица
у Господу уснули.
Прота Жарко Гавриловић има пуно текстова и видео записа,
који би могли припомоћи, ако би се преко ”Стања ствари”
омогућило да се обраде као посебна тема.
Ово би била велика помоћ Патријарху Порфирију да се присети
чиме се бавио у манастиру Ковиљ, ”Правосланом центру за
одвикавање болести зависности”, а ХОМОСЕКСУАЛИЗАМ је
једна од њих која се промовише, на силу намеће свим верницима,
а посебно деци – ”Парадом поноса” , заказану за септембар ове године.
Ово тим пре, што је на једној скоро одржаној таквој ”паради” /Шпанија…/
забележена појава/заражавање ”МАЈМУНСКИМ БОГИЊАМА”, које
се, углавном, контактно шире/кожа на кожу/ преко хомосексуализма
/”мушкарац”-”мушкарац”/
Ако се ко обраћао ”Врху” Цркве, то је сигурно био пок. прота ЖАРКО
ГАВРИЛОВИЋ.
Ово може бити подука за Патријарха, за све свештенство и сав верни народ.
Ако и ово не буде довољно, онда се мора прећи и на ”други колосек” !
https://stanjestvari.com/2017/06/22/zarko-gavrilovic-pismo-homoseksualcu/
Од првог тренутка кад сам прочитао да је СА Сабор СПЦ тако напрасно дао аутономију па аутокефалност МПЦ, нешто ми је сметало али нисам могао да то објасним једноставно и сажето. Но како су се ствари мало слегле са протком времена, сада мислим да могу. Најсажетије, сметају ми кукавичлук и неискреност.
Да ми је неко рекао пре месец дана да ћу се осећати изданим од целог Сабора СПЦ, рекао бих му да нема шансе да се тако нешто деси, што би се рекло, ни у лудилу. Јер, сви ми који пратимо дешавања у нашој цркви смо нажалост навикли на појединачне испаде: среброљубље и раскошан живот, проневере новца (не мислим овде на покојног архијереја већ на случај из Патријаршије од пре петнаестак година), педофилију, итд. (Лично би ми било много драже да се Сабор брже и одлучније обрачунава са оваквим појавама јер пре свега саблажњавају обичне вернике, али се чланови Сабора изгледа не обазиру много на Лењинову опаску да су „највећа опасност мангупи у нашим редовима“.) Али хајде да кажемо, то су појединачни случајеви.
Следећа категорија онога што ми смета је претерано гркофилство; многи који се врате са школовања из Грчке као да се преобрате, и одједном им је све грчко боље и аутентично, а наше је све погрешно. Не бих пуно о овоме јер је о томе већ доста писано, осим што ћу рећи да сам са блиским пријатељима из Београда који су натпросечно добро упућени у црквена збивања и повезани у тим круговима о овоме разговарао још пре двадесетак година, и да ни њима ни онда није било јасно шта је узрок томе. Понудићу могуће објашњење нешто касније.
Трећа категорија су скорији примери необјашњивог понашања:
– „Загреб и ја се волимо јавно.“ Где не рече Ариље и ја се волимо јавно, или Жагубица и ја се волимо јавно, или Калиновик и ја се волимо јавно, него баш то непокајано и некажњено легло усташтва и пургерске малограђанштине?
– „Усташе су се својим злочинима исписале из хрватског народа.“ Не бре, усташе су себе сматрале цвијетом хрватства, а и већина Хрвата их сматра цвијетом хрватства, па ко си ти да им то оспораваш?
– „У Јасеновцу је страдало не више од 80 хиљада Срба.“ Дабогда ти не дали мира ни на овом ни на оном свету сви они које си намерно или случајно изоставио из тог броја.
И да не набрајам даље, свима је јасно. Опет рекох, то су појединачни примери, ваљда ће се дозвати памети.
Не лези враже.
Хајде да покушам да будем великодушан и да кажем, можда је давање аутокефалности МПЦ овако напрасно део неког дубљег плана, можда је у питању договор са Македонцима, можда ће све изаћи на добро. Пре пар дана сам гледао (одвојене) интервјуе са проф. Милошем Ковићем и са Александром Павићем на ову тему (а обојицу сматрам врло обавештеним, темељним и разумним личностима и у принципу могу да потпишем готово све што они кажу), и обојица су рекли, „немамо довољно информација, надајмо се најбољем.“ У реду, да говорим јавно, то бих и ја морао да кажем, јер заиста немам довољно информација. Али зато овде могу да нагађам.
Па пошто нагађам, хајде да цитирам два пасуса из саопштења СА Сабора СПЦ од 16. маја, онако како је пренето на СтСт, па да их сецкам:
– васпостављањем јединства на канонским основама и под условима важења канонског поретка на читавом подручју Српске Православне Цркве дијалог о будућем и евентуално коначном статусу епархијâ у Северној Македонији није само могућ него је и целисходан, легитиман и реалан;
– у дијалогу о њиховом будућем и евентуално коначном канонском статусу Српска Православна Црква ће се руководити само и искључиво еклисиолошко-канонским и црквено-пастирским начелима, мерилима и нормама, не марећи за „реалполитичке”, „геополитичке”, „црквенополитичке“ и друге сличне датости или за једностране иницијативе и не подлежући ничијим утицајима или притисцима;
Где су овде кукавичлук и неискреност? Ево баш у тврдњи да ће одлука о коначном канонском статусу бити донета „не марећи за политичке датости и за једностране иницијативе и не подлежући ничијим утицајима или притисцима.“
Онда се 18. маја већина чланова СА Сабора састаје са председником државе, и онда 24. маја у Скопљу Патријарх проглашава аутокефалност МПЦ.
Шта да каже човек осим, што нас бре лажете и како вас није срамота?
Сви знамо да је било притисака са разних страна: и источни папа Вратоломије (није штампарска грешка) из Истанбула, и колективни запад и смрадови из НАТО окружења; све је то било јавно и траје већ дуго. Да ли је и АВ притискао Сабор, не знамо са сигурношћу. Можда јесте директно, можда није. Ако није а они су овим хтели да му угоде, тим горе по њих.
Али пошто је очигледно да је притисака било и да је одлука о давању аутокефалности МПЦ била изнуђена, онда господо архијереји имајте барем довољно храбрости да и себи и нама признате да је одлука изнуђена. Ако си кукавица и признаш да си кукавица, могу да ти опростим тај кукавичлук. Не би требао да будеш на месту на коме си јер то место захтева храброст и одлучност, али барем признајеш сопствено ограничење. Али ако си кукавица а правиш се да си јунак, е то је неопростиво јер ме лажеш да би прикрио свој кукавичлук.
Ето зашто сам на почетку рекао да ми сметају кукавичлук и неискреност.
Допуштам да постоји још једно могуће објашњење другог горецитираног пасуса из саопштења, где се каже да ће се СПЦ „у дијалогу о будућем канонском статусу МПЦ руководити само црквеним начелима, не марећи за политичке датости и за једностране иницијативе и не подлежући ничијим утицајима или притисцима.“ Приметите будуће време у тој реченици, СПЦ ће се руководити само начелима не марећи за утицаје и притиске. Циник би рекао, добро ако сте већ донели одлуку под притиском, онда можете да кажете да будуће одлуке нећете доносити под притиском, што је тачно али небитно јер сте главну одлуку већ донели. То је као када би проститутка која је проституцијом зарадила за стан и купила га, рекла „сигурно се нећу се бавити проституцијом да зарадим за стан“ јер више и не мора у будућности; али је то не чини поштеном женом.
Но ово потоње објашњење је још горе од првог, јер ако су спали на то да се баве софистиком да оправдају своје поступке, то је још горе него обична лаж.
И шта нам остаје на крају? Горак укус. Чак и ако је давање аутокефалности МПЦ добро за нас (ма како дефинисали то добро) и део неког плана, зашто нам то, господо архијереји, не кажете отворено? Није ваљда војна тајна? А ако је изнуђено, као што сви видимо да јесте, зашто то не признате? Шта то кријете и од себе и од нас? Јер као што смо видели, кукавичлук се не да сакрити.
Као закључак, питам се какав тип личности може да се понаша овако, кукавички и неискрено? Кад се томе дода неумерено гркофилство и бесмислено повлађивање усташтву, једино објашњење је да се тако понашају особе са комплексом ниже вредности. Шокантно ми је, ако је весто о једногласно донетој одлуци тачна, да се баш нико није нашао у Сабору да се успротиви, да баш нико нема кичму. Нисам психолог, можда грешим, и волео бих да неко понуди бољи одговор ако га има. Ја не бих више о овој теми, повраћа ми се.
Ево да се оживи покушај реализовања захтева за СПЦ у вези са предстојећом паневропском парадом без стида и срама.
Они активнији и вреднији су на сајту православнапородица.орг.срб објавили захтев који налазим да је сличан по духу ономе што смо овде комуницирали.
Цео текст је овде:
https://www.православнапородица.орг.срб/index.php/apokalipsa/2547-odbrana-naroda-srbskog-od-propagande-sodomije
Мој предлог је да се употребе написано писмо какво јесте али да се наведу само два члана захтева (други и трећи)
Такође, има смисла и да се фокусира на само један захтев који гласи:
“3. Захтевање од надлежних државних органа Републике Србије безусловну забрану одржавања тзв. параде поноса где би ове године главни град Србије био домаћин тзв. EuroPride 2022. при чему би се сав европски и светски разврат слио у Богородични Београд.”
Ако је преостало енергије и воље — могли бисмо овде финализовати текст, углавном мало упростити и скратити.
Овде је захтев са три наведена члана са пар исправљених типографских грешака:
ЊЕГОВОЈ СВЕТОСТИ ПАТРИЈАРХУ СРПСКОМ Г.Г. ПОРФИРИЈУ
ПРЕОСВЕЋЕНОМ ЕПИСКОПУ КРУШЕВАЧКОМ Г. Г. ДАВИДУ председнику Одбора за породицу при Синоду СПЦ
Ваша светости, високопреосвештенства и преосвештенства,
Обраћамо Вам се, овим путем, као православни хришћани, редовни учесници Црквеног, светотајинског и литургијског живота и као пуноправни чланови наше помесне Цркве.
Никад у историји, нашег народа није претила оваква опасност по опстанак патријархалне хришћанске породице, за опстанак српске деце и српског народа уопште. Сваке године све нас је мање, али и за оно мало што нас има систем и државни административни апарат се труди, да кроз своје механизме, у сваком смислу, отежа наш живот и опстанак. Кроз историју нашег народа јесте било силних напада с циљем физичког истребљења наших људи и деце и затирања целих породица, но никад то није чињено од стране власти сопствене државе, у овом случају Србије. Ово казујемо и истичемо под пуном моралном и хришћанском одговорношћу.
Ми можемо, у одређеној мери, да схватимо поједине поступке и уступке, а које представници власти чине ради испуњавања преузетих политичких и међународних обавеза. Међутим, са гнушањем и гневом одбијамо да прихватимо озакоњење антихришћанских норми и наметање псевдовредности кроз измене, допуне и усвајање Закона о истополним заједницама, Закона о родној равноправности и Закона о забрани дискриминације. Озакоњење антихришћанских норми, ставова и поступака у земљи Србији, у којој се седамдесет одсто становништа изјашњава као православно, апсолутно је неприхватљиво. Како другачије третирати новоусвојене законе, него као наметнуте, антихришћанске, антипородичне и противчовечанске. Овим се законима de jure и de facto, поништавају јеванђељске вредности и угрожавају сами темељи нормалног породичног живота и развоја детета у оквиру породице и шире друштвене заједнице.
Исто тако, за један хришћански народ апсолутно је неприхватљиво јавно промовисање содомије, настраности, блуда и сваке изопачености осуђене Светим Јеванђељем.
Глас верника и свештенства наше Цркве, као небоземне установе, треба и мора да се чује, не када је добро већ када је најтеже. Стога ми, као њени чланови, од Вас не тражимо никаква декларативна иступања, већ јасно и конкретно дело у овом небивалом друштвеном тренутку. То подразумева, јасно и енергично поступање и иступање пред највишим представницима извршне и законодавне власти Републике Србије,са захтевом за потпуну заштиту хришћанских вредности и темеља патријархалне породице путем укидања свих закона, поступака и експеримената којима се директно угрожава опстанак србског народа.
Ми, доле наведени и потписани родитељи, очеви и оци, мајке, баке, браћа и сестре, као чланови Српске православне цркве, самостално и сабрани кроз више породичних и родољубивих организација, тражимо недвосмислену подршку наше Цркве по питању јасне заштите заветних хришћанских вредности и традиционалне патријархалне породице.
У даљем то значи:
Сазивање Ванредног сабора Српске православне цркве ради доношења одлука по питању очувања хришћанских вредности и патријахалне породице све у интересу Српске православне цркве и српског народа, а противно свим ударима на Господа Исуса Христа и Цркву Његову кроз промовисање противприродних и богохулних псевдовредности.
Организовање шире стручне и јавне расправе и упознавање верника наше помесне Цркве са последицама закона којима се директно удара на хришћанске и породичне вредности. Овде посебно мислимо на Закон о истополним заједницама, Закон о родној равноправности и Закон о забрани дискриминације који су предложени од стране Министарства за људска, мањинска права и друштвени дијалог, а усвојени од стране Народне скупштине Републике Србије. Недвосмислено тражење од државних органа Републике Србије Народне скупштине и Владе Србије да се сви поменути закони пониште.
Захтевање од надлежних државних органа Републике Србије безусловну забрану одржавања тзв. параде поноса где би ове године главни град Србије био домаћин тзв. EuroPride 2022. при чему би се сав европски и светски разврат слио у Богородични Београд.
Због сложености ситуације као и због небивалог притиска који трпимо ми, православни верници, наше породице и наша деца, молимо Његову светост патријарха српског г. г. Порфирија као и епископа крушевачког г. г. Давида, председника Одбора за породицу при Синоду СПЦ, да изнађу могућност за хитно поступање у складу са наведеним захтевима.
Молећи Ваш благослов, дато патријаршији СПЦ,
Дана ________________________
име и презиме __________________
@Don Quixote
Многопоштовани брате у Христу, нека буде делатно сабрање…
@Don Quixote
Скромно промишљам да је ваљано достојно стати иза писмена у целости, са сва три захтева и са четири отпослана примерка – владикама Порфирију, Давиду, у мојем случају Исохију и пароху…
@Зоран Николић ( Ваљево )
Благодарим на одговору и спремности на труду, е да се пастирима нашим пошаље глас да се чаша безакоња препунила.
Да знају да и ми знамо шта говори непријатељ — “у срцу својем: потримо их сасвијем.”
Да чују што и ми слушамо, да се “непријатељ руга Господу, и народ безумни не мари за име [Његово]”
“Попалише сва мјеста сабора Божијих на земљи. ”
“Обичаја својих не видимо, нема више пророка, и нема у нас ко би знао докле ће то трајати…”
Да нам је Господ у помоћи — Цркву његову адска сила неће надвладати.
За Дон Кихота (Don Quixote, 14. јуна 2022. • 16:49)
Ево да се оживи покушај реализовања захтева за СПЦ у вези са предстојећом паневропском парадом без стида и срама.
Мислим да смо ту борбу са парадом стида изгубили. Ако се патријарх и прошли и садашњи сликају са Аном Брнабић и још је као “подржавају”, како онда од њих тражити било шта на ту тему!?!?
Морамо се прегруписати и упорно и даље тражити да се поништи срамотни томос расколницима из Старе Србије, а нарочито појачати напор да нам римски архијеретик не загади свету србску земљу тиме што ће га СПЦ позвати а он прихватити да дође…
@Верник: “Мислим да смо ту борбу са парадом стида изгубили.”
Како то да је борба већ изгубљена пре него је и покушана!?
Убацивање клипова у точкове овог покушаја борбе против паневропске срамотне параде у Београду, само доприноси одржавању исте.
Иначе, проблем са МПЦ је далеко већи и тежи али и независтан од “параде” тако да ангажовање на једном није сметња да се поради на овом другом.
За Дон Кихота
Нисам мислио да убацујем било какве клипове него да се не расипа снага. Те параде срама су ако се добро сећам већ од 2001. године, треба признати да су нас ту избушили, а и од тих парада несрећника још је гора што нам је декларисана лезбача председница владе. Да ли је како рекосте “паневропска”, европска или само домаћа, ја искрено речено не видим разлику. А још мање видим да ће наше свештенство, монаштво и архијерејство да потегне и успротиви се, кад већ до сада нису, и да “квари” симфонију државе и цркве (мајко мила….)
Наравно да ја не браним никоме да проба, а и јавите какав је био резултат, чисто да знамо за даље!!!!
ПАРАДА СРАМА – САД И ОДМАХ
Ових дана многи говоре и пишу о паради срама која треба да се деси у септембу ове године у Београду. И занимљиво, али не и чудно, највећу број њих је фокусиран на то шта чинити тада. А тада, то значи у септембру у време пре или кад се парада буде дешавала.
https://mpvujanic.livejournal.com/1197.html
Поучан пример Синода БПЦ на који би могао да се угледа Синод СПЦ!
“Синод Бугарске Цркве позвао да се не допусти парада содомита у Софији“
“…БПЦ „снажно потврђује да је хомосексуално понашање потпуно свесна и
грешна промена од Бога датог родног идентитета“, а сексуална оријентација
није ствар избора, већ установљена чињеница, како Свето писмо сведочи. …“
Христос: “Ко није са мном – против мене је; ко са мном не сабира – расипа!“
http://borbazaveru.info/content/view/16150/1/
Информација о септембарском еуроСраму у Београду из прве координаторске руке:
https://rs.n1info.com/vesti/miletic-na-europrajd-u-beogradu-dolazi-20-000-ljudi/