О. Дарко Ристов Ђого: Утисци након „Литургије помирења“

Геополитички моменат, црквенополитичка реторика, нарочито фанарска, осјећај убрзања времена – све то не да човјеку да буде наивно само радостан

Патријарх Порфирије, архиепископ Стефан, архиепископ Јован (Фото: СПЦ)

Утисци након данашње литургије: наш Патријарх, епископат, вјерни народ – радостан, срчан, искрен. Без примисли тежине и грча. Да је сваком јасно да је међу Србима, у Београду, међу браћом. Али не тако да се ми усиљено трудимо да будемо радосни. Већ јесмо.

Говор архиепископа Стефана је из другог регистра стварности. Патријарх је говорио из срца, душе, архиепископ је читао. И владика Јован је говорио из душе.

Геополитички моменат, црквенополитичка реторика, нарочито фанарска, осјећај убрзања времена – све то не да човјеку да буде наивно само радостан. Али има у овом мом српском народу-Цркви неке моћи да се радујеш и грлиш. Ми смо је показали и засвједочили. А ко неће брата за брата, хоће туђина за господара.

ШТА СЕ ДЕСИЛО У ХРАМУ СВЕТОГ САВЕ 19. МАЈА 2022: РАЗГОВОР СА ПРОФЕСОРОМ ДР ЗОРАНОМ ЧВОРОВИЋЕМ

Ето. Само утисци…

+++

Можда би најсврсисходније за српску јавност било да бесједе на литургији слушамо у поретку: Његова Светост патријарх Порфирије, архиепископ Јован, архиепископ Стефан.

Бесједа Свјатјејшег говори сама за себе. Без папира, на лицу мјеста, из срца и душе. Нема потребе посебно о њој писати.

Архиепископ Јован: чита (здравље му је угрожено). Највеликодишнија бесједа у историји коју сам чуо. Али врло је важан и садржај. Владика Јован се након година у Идризову захваљује на храбрости архиеп. Стефану за то што је, и поред свих притисака (за које није никаква тајна да су били изузетно јаки), уопште дошао у Београд са архијерејима МПЦ. Мени ће потресни говор човјека од кога сам имао прилике да узмем благослов неколико пута у животу заувијек остати нешто најдирљивије у животу. Захваљујући њему, колико и другим пријатељима у Македонији, заволио сам Вардар и Скопље и дивну мелодију и значења језика који има ријеч „зајдисонце“ (третосложен акценат!).

Бесједа владике Јована је кључ за разумијевање бесједе владике Стефана, архиепископа МПЦ. Ријетко коме је она могла пријати, али видим да је већ код многих Срба добила медијску пажњу због свог садржаја који се у медијима супротставља Саопштењу САСабора СПЦ. Ипак, чини се да је ова бесједа упућена македонској јавности, а, немојмо заборавити да је Македонија, упркос референдумској вољи народа, постала чланица НАТО-а, да се њен предсједник практично јуче састао са патријархом Цркве Турске. Треба је разумјети у кључу архиеп. Јована.

Наравно, будућност овог свијета – ако будућности лише откровењског конца буде – показаће да ли ће однијети превагу наша Љубав или грч и притисак.

Да се помолимо/помолиме да то(а) буде/бидат љубав/љубовта и (ј)единство(то)…

Наслов и опрема: Стање ствари

(Фејсбук страница о. Дарка Ђога)

Прочитајте још



Categories: Преносимо

Tags: , , , , ,

20 replies

  1. Oстаје нам да се надмо да бар неко од епископа види ко је ко и шта је шта, и да је некоме нешто јасно у овим дешавањима.

    21
    1
  2. Очекивали смо од Твог истинољубивог пера, оче, да нам објасни како је у Цркви могуће помирење са расколницима без њиховог покајања и да нам објасниш све оне фанариотске нескривености и двосмислености у званичном саопштењу о одлукама Сабора, које напокон испуњава и последњу жељу Јосипа Броза Тита у вези са Српском Црквом у Македонији – изгони је из ње у акту небивалог самопоништавања и самопорицања и самопонижавања, располажући вековним наслеђем светосавским у њој као личном ортачком имовином самих доносилаца овог бирократског и сасвим профанарског решења!

    55
    1
  3. У Сабору нам седе претежно грчки црквени стипендисти са јаким везама са својим меценама из короноверних грчких Цркава, па није чудо што доносе одлуке у корист грконатистичког Фанара, одлуке које се граниче са аутошовинизмом. Прво су нам папистичко-коминтерновски хирурзи уз благонаклоност Фанара преко папиног Јосипа Броза осакатили државу за читаву Македонију, вршећи њено геноцидно расрбљавање и подјарујући у њој србомржњу и бришући све историјске успомене наших јужних простора, а сада нам „православни“ Грци уз помоћ Европе, НАТОа и погрченог гркоманског српског епископата тобож „у складу са канонима“ сакате и отуђују и Цркву, лишавајући нас не само нашег немањићког наслеђа у Јужној Србији, него и самог права на мисао да оно постоји. Нека би им свима Свети Сава по заслузи плату у Господа измолио!

    55
    1
  4. Ништа ја овде не разумем под милим Богом. Лепо је радовати се, али ја не разумем због чега је толика радост? Шта је узрок радости: заједничка литургија или најава потпуне независности МПЦ? Отворено се најављује неко коначно решење. Значи да оно тек предстоји, оно није ово што је сада, а шта то друго може бити него потпуна независност МПЦ и потпуно одвајање од СПЦ? Коме се то наши епископи обраћају као „сестринској“ цркви? Македонској, МПС? Ја не знам у којем коду они говоре и размишљају, али ово свакако значи да ако је МПС сестринска црква, она не може бити ћерка СПЦ, а она то јесте! Или је, по њима сестра, уствари, ћерка. А та ћерка је иначе старија од мајке, али она чак није само једна и она се, уствари родила, за време нашег драгог нам Тите!
    Ма то ја лупетам, наравно, где бих ја, незналица, могао докучити толику мудрост из тако високоумних саопштења којима никакво објашњење није потребно, нити би се смело и помислити тражити од његовог премудрог сочинитеља да своме стаду поново објашњава (оно што, чини ми се, ни Господ не би разумео).

    48
  5. У речима предводника ткз. Македонске цркве, Стефана, нема ни љубави, ни покајања, па чак ни лепог васпитања и у потпуном су несагласју са оним што је Сабор саопштио као разлог за своју скандалозну одлуку!
    У чије име епископат чини ову издају?

    ..“А све Саво на кољена клечи,
    Блиједо му лице од ужаса..“

    57
  6. Ђого, стварно нас потцењујеш.

    41
  7. Не постоји “ Литургија помирења “ ! На Свету Литурђију помирен долазиш, не би ли дохватио неизрециви тренут Саборности, Логосности, тренут када јеси Личност, када ПРИ – у – чествујеш, СА – у – чествујеш пробоју Вечности у време, тренут Слављења и Благодарења Ономе који приноси и који се приноси ради свих и за све… Ниједан епископ није изнад Свете Литурђије, он тек служи и саслужује, а овде је Света Литурђија (Праштај, Свеопраштајући !) „служила и саслуживала некаквом лажном епископу, те политиканском епископу, те једном страдалном епископу који је своје мучеништво бацио у прах и пепео загасле Саборности – “ литургија помирења“ која је тек “ пређе освећена литургија “ састанка са вучићем… Гре’ота, голема греота…

    38
  8. Исправке уз извињење :
    пређеосвећена литургија
    политикантском

    15
  9. Досадашњи стратегијски потези новог вођства наше Цркве:
    1. Од свенародних геноцидних злочина над Србима у Хрватској у Другом свјетском рату јавним прокламацијама српског црквеног врха ослобођен хрватски народ из кога су тим изјавама „исписани“ усташки планери и свеинституционални извршиоци злочина.
    2. Смањивање СПЦ пред ауторитетом патријарха Фанара и цијеле Турске до ћутљивог маковог зрна, са ефектима апсолутне подршке изградњи умишљеног ауторитета фанарског папизма у служби евроатлантизма.
    3. давање српских немањићких и других светиња и гробова у маћедонском дијелу Старе Србије немањићке на поклон македонској нацији, ишчадију папе римскога и јевромасонерије с Коминтерном, шаком и капом, без трунке гриже савјести и нелагоде пред сиротим народом. И такође ослобађање од свих грехова македонских црквара и политичара који су 70 година системски и систематски тиранисали и истребљивали српски народ у македонском делу Старе Србије.

    44
  10. Кад су питали ономад Хамицу «колико је Вележ играо данас(?)», 

    одговор је био

    …« ја мислим деведесет минута (…)»

    Март 2020. и даље траје…

    Исти израз — који ми ових дана често пада на памет као прва асоцијација на многа (а из различитих сФера нашиХ стварности) збивања «из окружења» на све четири стране, укључујући и запад(ни балкан»), 

    «ХаковаЊе» 

    «Хакерство» је израз «за у заграду» јужног дијалекта. 

    Модерна туЂица. Об(адвиј)е. 

    2
    2
  11. „Српска православна црква требало би да извести Васељенску патријаршију и друге православне цркве о својој намери да Македонској цркви омогући самосталност.
    Томос о аутокефалности очекујемо да потпишу васељенски патријарх Вартоломеј и српски патријарх Порфирије. Надамо се да ћемо до краја овог месеца добити овај акт“ – изјавио је портпарол Македонске православне цркве – Охридске архиепископије владика Тимотеј.
    Да ли је СПЦ заиста аутокефална или јој је од самопроглашеног „источног папе“ Истанбулског укинута па због тога мора да му поднесе извештај о својим намерама? Да ли представници СПЦ-е само извршују наредбе истог тог патријарха Православне Цркве у Турској? Да ли је ово почетак распарчавања и цепања СПЦ-е зарад виших екуменских циљева? Да ли они мисли да је овај народ бесловесно стадо па не види нити разазнаје издају?

    20
    1
  12. Чини ми се да се аутору у оригиналу текста поткрала штампарска грешка у претпоследњој реченици, наиме:

    „Наравно, будућност овог свијета – ако будућности лише откровењског конца буде – показаће да ли ће однијети превагу наша Љубав или грч и притисак.“…

    …треба да пише:

    „Наравно, будућност овог свијета – ако будућности лише откровењског конца буде – показаће да ли ће однијети превагу наша Љубав или грчКи притисак.“

    Колико се мени чини до сада, превагу односи грчки притисак. Е сад, зашто превагу односи грчки притисак, о томе бих волео да чујем искрену исповест од господе архијереја. Схватам да су шансе за тако нешто блиске нули, више на њихову сопствену но на нашу несрећу.

    22
  13. @Зоран Николић ( Ваљево )
    Христос воскресе !
    Свака Литургија је “ЛИТУРГИЈА ПОМИРЕЊА“ са Богом , са самим собом и са свима … јер не можемо тражити од себе и других да прво постанемо свети па тек онда да идемо у Литургију која није награда за добра дела него Лек и извор Обожења који се даје на дар… Христос Дародавац и Животодавац удостојава нас недостојне Себе … “сами себе и једни друге и сав живот свој Христу Богу предајмо“ … у Путиру је увек помирење, измирење, умирење, успокојење … “Мир свима“ да бисмо примили Христа који је Мир на земљи међ људима творећи добру вољу …+еп Данило; “у духовном животу се ништа не дешава аутомастски“ … Он нас позива да нам да Себе … опрости брате ал чини се мало неумесно поређење литургијских појмова Светих Тајни са политиканством јер “преосвештана литургија“ нема благе везе са плановима људским па било то и патријарси а камоли политичари … Светиња се даје светима тј онима који то желе бити(је рни свети нисуу били непогрешиве папе) а ми иако пазећи на смирење и на брвно у оку нашем ипак да пазимо да не просипамо бисере пред свиње(јер су та два савета антиномично тик један уз други од Бога дата у Јеванђељу да би их у сапостојању сјединили а не у сукобу раздвајали) … нека би време показало вечност …

  14. Созерцание

    Окован
    Осмјехом
    Созерцание
    Тражим

    У јазбини
    Беспоретка
    Лучу
    Да уждијем

    Созерцание
    Нашао
    Себе
    Погубио

    Момчило

    18
  15. Чуди ме да се нико није осврнуо на фотографију уз текст, она говори више од свих жалосних речи саборске одлуке. Српски патријарх, и досадашњи охридски архиепископ (у помиритељном „стенд-бају“) козерским осмесима покушавају да измаме пријатељску ведрину на смраченом, лукавом и мрзовољном лицу окорјелиг србомрсца македонског. Двојица најодговорнијих, који предају српско наслеђе Јужне Србије у руке србофобних расколника, шене пред душманом, навијачи аплаудирају а овај трећи их не бренује, загледан као кобац у свој политички циљ у служби папизма, фанарскиг и римског. То је уствари била литургија „помирења“, тешка злоупотреба и понижење светосавске Цркве по сценарију Старог и Новог Рима под сецепаратељним насловом помирења, у функцији њене вековима жуђене самодемонтаже.

    29
    1
  16. @ Манојло

    Воистину Воскресе !
    Ваљано казујете, брате. Мој немир и гнев, острашћеност моја често порађају противуречност празнословну, барем једнаку оној коју вучићев бивши духовник, а садашњи политикантски партнер просипа као бижутерију… Могао сам остати само при истини да папскофанарска лукавост вазда ставља себе изнад свега, те вукући за уши, и СПЦ подиже на ту “ висину „… У здрављу и миру се читали, ако Господ даде…

    12
  17. Фала богу, Бог никога нити сматра, нит третира као неДостојног.
    Наравно, човеколики и њихове алатке контроле су се одавно одвојиле од Бога и разума.
    Бог и то разуме, можда је због тога, то што јесте?

    7
    1
  18. @Која… Поштовани господине свим епископима је савршено јасно и ко је ко и шта је шта, али је народ тотално слуђен. А нико да се нађе да једноставним, народним језиком објасни људима шта се уствари десило. Ево и овде у тексту који коментаришемо отац Дарко Ристов Ђого филозофира и прави психо анализу понашања Владика а ни реч не прозбори о суштини игранке око тзв МПЦ, Пре пар дана сам овде на Стању ствари детаљно и хронолошки објаснио све и не бих да се понављам. Суштина је у томе да смо у патријарху Порфирију добили клон Александра Вучића, само овог пута у мантији. Чак се бојим да је клон намазанији од оригинала. Док је АВ требало пуних десет година да нас спреми за признање тзв Косова, Порфирије планира да нас препарира за признање тзв МПЦ за пар месеци,а неки очекују да се то деси чак и до краја овог месеца.

    20
    1
  19. Да ли човјек заиста мора да изгуби вјеру „све“. Дарко Ристов Ђого овако „бесједи“.
    Тражио сам да чујем или прочитам шта ће он управо рећи о овоме, сматрајући га за оличење морала, по оној старој да је образ од живота пречи. Разочарење, велико разочарење.
    Изгледа да не можемо очекивати ништа од барем већине свештенства,
    Зашто живот мученички проведе Сава Бановић, зашто Јустин Поповић, зашто Варнава Росић (није хронолошки наведено)… зашто ?
    Зар стварно за идеале гину само будале ?

  20. Исправке – овако је требало да стоји.

    1, Да ли човјек заиста мора да изгуби вјеру у „све“

    Зашто живот мученички проведе Сава Банковић…

Оставите коментар