Сабор СПЦ раније саопштио да за македонску цркву прихвата статус најшире могуће аутономије, односно пуне унутрашње самосталности
Извор: Снимак екрана
Патријарх српски Порфирије и архиепископ македонски Стефан служиће 19. маја литургију помирења у Храму светог Саве у Београду, речено је Танјугу у Патријаршији.
Литургија ће почети у девет сати, а саслуживаће сви архијереји обе цркве.
Патријарх Порфирије позива верни народ да у што већем броју присуствује архијерејској литургији.
Сабор СПЦ саопштио је јуче да за македонску цркву прихвата статус најшире могуће аутономије, односно пуне унутрашње самосталности, који јој је додељен још 1959. године.
Опрема: Стање ствари
Categories: Вести над вестима
Сваки Православни Хришћанин са радошћу прихвата вест о исцељењу раскола. Али, дозволите да приметимо неке недоречености као на пример: Шта је са Арх. Јованом Вранишковским?
Sta misliti o ovom dogadjaju? On nadrasta lokalnu situaciju I videli smo u duzem periodu da je to bio predmet intersovanja Fanara I njegovih dirigenata iz senke. Uzgred, neki misleci ljudi u svetu pisu da su se ti dirigenti druge vere uvukli I u zvanicne structure Katolicke crkve ali neka to ostane za drugu pricu. Zbog osetljivosti pitanja, I ljudi koji vide ispod povrsine ne zele da problematizuju ovo kako kazu pomirenje, I uglavnom iznose pozitivne strane dogovora. Ni ja ne zelim da budem zloguk ali neke stvari treba pomenuti jer ce pre ili kasnije ipak isplivati.
Dakle, situacija je bila neodrziva I tzv Makedonska crkva je tumarala svuda, od Fanara do Vatikana, da bi iznudila neko javno priznanje. Ne treba zaboraviti od cega je sve pocelo. Da ne idemo dalje u proslost, od komunistickog stvaranja makedonske nacije uz sasluzenje svih vrsta bugarskih struktura. Imali smo navrat-nanos stvaranje novog vestackog jezika od strane Makedonskog CK, I svih drugih prerogativa neke nacije (Akademija, Univerzitet, itd). Srbi I Srbija su smatrani najvecom opasnoscu dok su im za to vreme Siptari potkopali drzavu I doveli je na ivicu opstanka. Srpska istorija I nasledje su sistemski brisani cak je bio I pokusaj miniranja Dusanovog mosta sto je trebalo prebaciti na posledice poplave (vec sam pisao ovde da je otac mog druga zajedno sa par drugih vojnih lica na sluzbi stao dzipom na most I time sprecio njegovo miniranje). Terorom od strane ulicnih bandi se uterivao ‘makedonizam’ deci ispred osnovnih skola (iskustvo istog tog druga).
Ukratko, ovim je SPC (us nesumnjivu saglasnost drzavnog vrha) prihvatila te tekovine komunisticke diktature. Posto na jednoj teritoriji ne mogu biti dve pravoslavne crkve, SPC se ovim verovatno odrekla onih dzepova srpstva koji su preziveli I opstali bukvalno hiljadama godina. Vladika Ohridski Jovan je robijao godinama, ni Crkva ni drzava mu nisu mnogo pomogli iako su mogli. Da li ce biti penzionisan kao sto vlastima blizak Kurir pise ili ce mu se naci neka ‘ambasadorska’ (vladicanska) pozicija u inostranstvu? Koliko je iskrena namera Makedonske crkve da se vrati pod okrilje matice ili je to samo prelazna faza ka mozda vec dogovorenoj ali neobjavljenoj autokefalnosti sa godinu-dve, poput privremenog ulaska Hrvata I Slovenaca u Jugoslaviju?
U cetvrtak je Liturgija pomirenja u Beogradu a sledece nedelje Sabor daje Tomos o autokefaliji Makrdoncima u Skoplju. Sve je dogovoreno na tajnim sastancima.
Након другог светског рата је на штету српског националног корпуса измишљено више нових нација. Међу њима и тзв Македонци. Нова нација тражи да има своју цркву и зато СПЦ делу своје цркве на простору Социјалистичке Републике Македоније 1959 године даје специјалнио статус, односно максималну аутономију у оквиру СПЦ и пуну унутрашњу самосталност. Али Македонцима је и то мало и зато 1967 тзв Македонска православна црква (МПЦ) проглашава аутокефалност (самосталност и независност од СПЦ). Од тада до пре пар дана, дакле 55 година они су се тога држали, а од кад су почетком деведесетих добили “своју независну државу” почео је и прогон свештеника који су СПЦ сматрали својом црквом. На њихову жалост читав тај период тзв МПЦ је била расколничка, од осталог православног света непризната црква. А онда је у последњих пар дана дошло до тоталног преокрета. Десиле су се ствари које ја искрено још увек не могу да разумем. Прво је Васељенска патријаршија објавила да је признала тзв МПЦ као самосталну цркву, али под називом Охридска архиепископија, уз забрану да у свом називу користи придев македонска у било ком облику и са јурисдикцијом искључиво на територији државе “Северна Македонија”. Шта значи ово признање? Мени дефинитивно није јасно јер не знам црквена правила а још мање се разумемумем у црквене игранке, али не верујем да је много јасније ни онима који су у то много упућенији под мене. Објашњење “сручњака” је да је реч о делимичном признању, односно да Васељенска патријаршија признаје црквену јерархију са архиепископом Стефаном на челу као канонску и важећу у свеправославном свету и с њом успоставља канонску и литургијску заједницу, али да тиме она није добила статус аутокефалности, којим се званично регулише међународно име и статус цркве? Не знам шта је “песник хтео да каже” али с обзиром на то да ту исту цркву СПЦ не признаје једино што је сигурно и очигледно је да је то био шамар СПЦ. И коментари те одлуке који су уследили ништа нису учинили јаснијим. Напротив, само су потврдили да се нешто дебело ваља иза брда. Уместо опште еуфорије, у Севеној Македонији смо имали само оглашавање председника и премијера који су исказали радост и честитали архиепископу Стефану и писмо интелектуалаца којим су изразили захвалност Вартоломеју и то је све. У Србији, која је том одлуком највише погођена, је понашање надлежних било још симптоматичније. Нико, ни из СПЦ, ни од највиших државних предстаника, није рекао ни реч о томе? А онда, недељу дана након те одлуке, Сабор СПЦ објављује да су примили акт тзв МПЦ којим она прихвата статус који јој је СПЦ доделила 1959, односно аутономију и пуну унутрашњу самосталностн у оквиру СПЦ, да поздрављају ту одлуку “сестринске”(???) цркве и да су спремни да одмнах крену у разговоре о решењу њеног коначног статуса без икаквих условљавања и наметања нецрквених ограничења. Такође су најавили и да за пар дана у Београд, на заједничко служење с патријхом Порфиријем долази архиепископ Стефан? Ко је овде луд а коме смрде ноге? Дакле, Македонци неће своју самосталну цркву коју су добили признањем од стране Васењенске патријаршије, за шта су се борили 55 година, већ хоће да се врате под окриље СПЦ и имају статус какав им је СПЦ доделила 1959? Да ли је ово нормално? Па наравно на није. О чему се онда ради? Иако сам признао да не познајем црквена правила, а још мање црквене игранке, покушаћу да одговорим на то питање јер сматрам да је за одговор довољно то што познајем сву моралну беду наше, како световне, тако и духовне елите. Наиме, признање тзв МПЦ од стране Васељенске патријаршије је исто толико валидно колико и признање тзв Косова од стране Запада и оних који су на то од Запада натерани да учине. Зато ће сада Порфирије, као у случају тзв Косова Вучић, кренути у тзв преговоре да то легализује, јер је очигледно да ни тзв Косово без признања од стране саме Србије а ни тзв МПЦ без признања од саме СПЦ никада неће постати стварно самостална и независна држава, односно аутокефална црква. Сабор СПЦ већ у свом саопштењу тзв МПЦ назива сестринском црквом, а тако може да се назива само друга, посебна и самостална црква, а не део своје цркве. Да ли сте некада чули да СПЦ Митрополију црногорско-приморску назива сестринском црквом? Уз то, свакоме ко жели да види је из саопштења јасно да је СПЦ, за разлику од Васељенске патријаршије, спремна да тзв МПЦ призна без икаквих ограничења, односно да јој неће сметати да се зове македонска и да има своје епархије и ван граница Северне Македоније. Ако сам у праву онда све оно што се на први поглед чини ненормалним постаје нормално и разумљиво. Наравно, само за тзв Македонце и МПЦ. Што се нас тиче бојим се да је на делу још једна невиђена срамота и издаја са немерљивим и непоправљивим последицама по интерсе наше цркве, државе и народа.
@Draan R.
Одлично сте све објаснили што сам ја укратко изнео у коментару на исту вест . Ево гледам на ТВ два највећа издајника у историји Србије како се са саучесницима госте за ручком и наслађују српским мукама . Ово је увертира у државном смислу за признање тзв. Косова а у црквеном смислу чишћења СПЦ од свих епархија ван уже Србије . На помолу је стварање црногорске Правосл. Цркве , хрватске Правосл. цркве , Православне цркве БиХ , наставите сами низ…..На изборима је добијено одобрење народа за овакве гнусобе за које ће сви Срби бити страшно кажњени . Свако ко се одриче своје прошлости а поготово часних предака који су у име Господње а за своје потомке оставили прелепе Цркве и Манастире тај мора да нестане као народ …
Погледајте следећи наслов , поготово слику и упоредите је са дањашњим ручком . Текст као текст има по мени мањкавост јер кривицу сваљује на јадника из Константинопоља . Она је искључиво на госп. Перићу и његовом ментору .
https://srbin.info/pocetna/aktuelno/spc-prihvatila-crkvu-koju-je-osnovao-hrvatski-komunisticki-diktator-josip-broz/
игра није завршена, а изгледа да ће крај бити када СПЦ потврди аутокефалност Смакедонаца, правдајући се као и политичари великим притисцима са запада и бригом за спас народа.
Резултат те бриге биће изразита одбојност Срба према СПЦ.
А у ствари све има за циљ само једну ствар – да се Србима истргну литије као веома моћно одбрамбено оружје пред неоспорно тешка времена која долазе, тежа него 90тих
@Ана
Високопреосвећени владика Јован се обратио данас у храму.
https://youtu.be/YduorhxXKbs