Дан уочи Ђурђевдана деца су ишла од куће до куће, „називали су по кућама и добијали дарове или ситне паре, а певали: Проша Васкрс, зелен Јурај доша, све зелено наша, брда и долине, луге и шумице…“

Никола Н. Живковић (Фото: Соња Ракочевић)

Четвртак, 6. мај 1993.

Ђурђевдан. Пре подне са својом Драгом кренуо на излет до Драгошеваца. Испред Великог Лијешћа стао је са својим аутом Поповић, па смо тако брзо стигли до мог родног села. Показао сам јој своју родну кућу. Силно се обрадовала да је види. Нисам то очекивао. Та, она има само пет година. Све је хтела да зна: где сам ја спавао, а где моје сестре и родитељи; где нам је била кухиња, а где смо држали краве. Зачудила се и одушевила кад сам јој казао да се штала налазила у истој кући где смо и ми живели, само „испод нас, рецимо, нешто као у подруму“.

(Извор)

Код куће је била жена од мог стрица, Мара. Потом смо скокнули до комшија, до Јеле и Јанка Поповића – Дворског. У селу сам се задржао око три часа. Од Драгошеваца натраг, до Брезовице возио нас је Невенко Обрадовић. Он је родом из Кунчана, а то није далеко од мог родног села. Много се обрадовао кад је чуо да сам и ја прави Жумберчанин, и по мајци и по оцу.

После подне поново смо били у Брезовици. Стриц и Мара имали су госте и са нама прославили Ђурђевдан. Мара спремила одличан ручак, а њен брат Марко Цар донео је вино из свог подрума. Много сам јео и попио око литру вина.

Стриц ми је причао како су у Жумберку прослављали Ђурђевдан. Увече, дан уочи Ђурђевдана, деца су ишла од куће до куће, „називали су по кућама и добијали дарове или ситне паре, а певали: Проша Васкрс, зелен Јурај доша, све зелено наша, брда и долине, луге и шумице… Свети Петар орожник, усред љета поноћник, дајте ми дајте што ми можете, мало јаја, пар динара, о мајко, помози Вам Бог.“

Никола Живковић, Берлински записи 1 (1979-85), Јасен, Београд, 2009.

Categories: Писма из Жумберка

Tags: Ђурђевдан, Жумберак, Никола Н. Живковић, карусел