Неке друге птице умиру певајући, / А песмом својом и смрт саму гану, / Орлови умиру немо и сневајући, /
У самртну чашу још горчине кану
Невена Милосављевић (Извор: Лична архива)
Бесане олује и кише од комета,
Шта бих ти више рекао о тој ноћи,
Рањени је орао на ивици света,
Летети небом више неће моћи.
А некад тамо злаћано му крило,
Секло је облаке као кришке хлеба,
Сада на том месту где је оно било,
Пришивени орден патрљак је неба.
Очи, те очи, ни сунца више не виде,
Пустиња у зенама, пресушиле сузе,
И речи мога гласа потајно се стиде,
– Што и њега у скут, Боже, Ти не узе?
Неке друге птице умиру певајући,
А песмом својом и смрт саму гану,
Орлови умиру немо и сневајући,
У самртну чашу још горчине кану.
Кишне од комета и бесане ноћи,
Шта бих ти више и могао рећи,
Затвори прозор, ја ти нећу доћи,
Низ моје ће крило заборав потећи.
Maj 2018.
За све пилоте који су у ратовима бранили отаџбину и за оне који су попут пуковника Миленка Павловића дали живот за њу.
Миленко Павловић (+ 4. мај 1999)
(Фејсбук профил Невене Милосављевић)
Прочитајте још
- Сећање на 4. мај 1999. – Дан подвига пилота Миленка Павловића (видео)
- Аеродром у Батајници понео име пилота Миленка Павловића
- Обележена годишњица погибије пилота Миленка Павловића над Ваљевом 1999.
Categories: Преносимо
Ja “dosadno” i “uporno” i “stalno” molim Vas Sve Srbe i Srpkinje da, stalno, uporno, non-stop govorite:
Za sve Srpske pilote.
Za sve Srpske pilote, koji su branili Srpsku otadžbinu,
Majku Srbiju, u svim ratovima protiv Srbije.
Za sve Srpske pilote, koji su branili Srpsku otadžbinu,
Majku Srbiju, u svim ratovima protiv Srbije, kao Srpski
Vazduhoplovni Pukovnik, Srbin Milenko Pavlović, da svoj život, za život Majke Srbije.
Za sve predhodne Srbe i Srpkinje koji su dali sebe za
Srpski Nebeski Večni Sveti Oltar, jedine, jedinstvene,
večne, najlepše, najbolje, najmilije, OTADŽBINE,
Majke Srbije.
Za Srbiju.
Za Srpski Svet.
Za Srpstvo.
Za Srpsku.
Za Srpsko.
Za Srpski.
Za Srpske.
Za svaku izgovorenu i napisanu “prosto-proširenu” rečenicu, gramatički “korektnu” ili “ne korektnu”, za veke vekova, NE upotrebljavati “NAŠE”, i sve varijante
tog “bezidentitetskog” pojma, i NE upotrebljavati, NI
jednu “zamenicu” za:
SRBIJA,
SRBIJI,
SRBIJOM,
SRBIJE,
SRPSKO,
SRPSKA,
SRPSKI,
SRPSKE.
Svakoga časa,
24 časova, 7 dana u nedelji,
4 nedelje u mesecu,
12 meseci u godini,
i svake godine u godini, i
decenije u deceniju, i
vek u vekove, i
tako SVI.
Srbi i Srpkinje.
Da postane, kao disanje.
Automatski.
Ako, stane.
NE ma TE.
Srbine moj.
Srpkijno moja.