Никола Н. Живковић: „Лењин у Цириху“

Зачуђује Лењинова мржња према Русији. Јер, он не мрзи само царски режим, већ и Русе и земљу где се родио. Он дословно пише: „Русији треба подрезати крила

Никола Н. Живковић (Фото: Соња Ракочевић)

Среда, 9. новембар 1983.

Лектира: Alexander Solschenizyn, Lenin in Zürich; Rowohlt, 1980. Књига која ми је отворила очи. Учили смо из школских уџбеника да је „Лењин генијални вођа револуције“. Сада имам потпуно другу слику тих догађаја. Лењин није извео никакву револуцију, већ је помогао у уништавању руске државе. Подршку и новац примао је од немачке армије и немачког Министарства спољних послова. А одлучујућу улогу у тим пословима није имао Лењин, већ Парвус. Први пут чујем то име.

Државни секретар немачког Министарства спољних послова Цимерман 23. марта 1917. шаље телеграм у вези са давањем дозволе руским револуционарима да возом путују преко Немачке.

Der Staatssekretär des Auswärtigen Amtes, Zimmerman, an Legationssekretär Freiherr von Lesner, Telegramm, Berlin, 23 März 1917:

„Da wir Interessen haben, dass der Einfluß des radikalen Flügels der Revolutionäre in Russland Oberhand gewinnt, scheint mit Durchreise-Erlaubnis durch Deutschland angezeigt.

Истим поводом 2. априла 1917. јавља се немачки посланик из Копенхагена.

Der Gesandte in Kopenhagen, Graf von Brockdorff-Rentzau an das Auswärtige Amt, 2 April 1917:

„Müssen wir unbedingt jetzt suchen, in Russland ein Chaos zu schaffen… die den Bestand des russischen Reiches erschüttern.“

Све је уговорено и 9. априла 1917. из Швајцарске Лењин са своја тридесет два најближа сарадника путује возом кроз Немачку и стиже у Русију, вероватно по налогу немачке обавештајне службе.

Фебруарска револуција из 1917. изгледа да је била далеко значајнија од Октобарске, Лењинове револуције. Темеље руске државе поткопали су Керенски и његова Привремена влада, а Лењин је то само докрајчио. То је отприлике закључак који се намеће после читања Солжењицинове књиге.

Четвртак 

Настављам да читам Лењин у Цириху. Пред почетак Првог светског рата, Лењин се осећа изгубљен, депримиран. Руска полиција успела је да разбије његову партију. Седи у малом пољском месту, који припада Аустрији, те јадикује над својом злом судбином:

„Зашто сам морао да будем рођен у тој проклетој Русији? У мојим жилама тече свега једна четвртина руске крви“.

Сем читања новина, Лењин ништа друго и не ради. Досађује се. Још у септембру 1916. говори својој жени Нађи: „Сачекајмо да прође овај рат, онда путујемо у Америку. Тамо ћемо да живимо“. Тек када у Русији 1917. године избија Фебруарска револуција и када му Парвус преко свог курира шаље план како да се сруши руска држава, Лењин се буди из своје учмалости и депресије. Одушевљен је Парвусовим планом. Он гласи: „Русија мора да се уништи. Ово може да уради само Немачка. Да би у томе успела, потребно је да има савезнике у самој Русији. И ми их имамо. То су Лењин и његови људи“.

Зачуђује Лењинова мржња према Русији. Јер, он не мрзи само царски режим, већ и Русе и земљу где се родио. Он дословно пише: „Русији треба подрезати крила. Украјина мора да се одвоји од Русије. Кијев, Харков и Рига никако не смеју да припадну Русији. Такође, Пољска и Финска треба да постану независне државе. Над Русијом има да се изврши ампутација. Ми ћемо подржати сепаратистичке покрете у Грузији, Јерменији, Пољској, балтичким земљама. То је наш пут“.

Субота

Alexander Solschenizyn, Lenin in Zürich; Rowohlt, 1980.

Лењинова партија представља најбољи пример како сепаратистички покрети могу да постану главно оружје у разбијању једне државе. А за домаћу, руску употребу ваља смислити неке просте, једноставне фразе, које се лако памте и привлачне су за масе.

Парвус је тај који је лансирао паролу: „За демократију! Против царизма!“ Бољшевицима је истовремено објаснио како да привуку руске масе иза себе. Има да галаме на сва уста како је Немачка колевка социјализма и зато „смо ми, руски социјалисти за Немачку, јер пут победе светског социјализма води преко војног јачања Немачке и њене победе.“ (Alexander Solschenizyn, Lenin in Zürich; Rowohlt, 1980)

Одмах после објављивања Парвусових теза, код њега су почеле да долазе делегације на саветовање: „Унија за ослобађање Украјине“ са седиштем у Бечу, грузијски, балтички националисти. И Турска је широкогрудо подржавала Парвуса, јер је била уз сваког ко је био против Русије. Тако су се ујединили социјалисти и националисти, Немци и Турци, јер им је свима био пред очима један циљ: разбити Русију на што више мањих држава.

Недеља

Док сам читао Лењин у Цириху, једна ствар ми је сасвим промакла. Само сам површно погледао имена главних помагача Парвуса и Лењина. Тако је један од главних помагача Парвуса био Ханецки (1879-1937). Био је задужен да новац немачке обавештајне службе стигне у Лењинове руке и у руке његових људи. Право име му је Фирстенберг. Бољшевици су га „наградили“ тако, што су га 1937. ухапсили и одмах стрељали. Вероватно је био незгодан сведок.

Један од водећих бољшевика био је Камењев. Право презиме му је Розенфелд.

После Лењинове смрти, Совјетским Савезом владала је тројка: Стаљин, Зиновјев и Камењев. Камењев, односно Розенфелд, прославио се својом окрутношћу и спремношћу да подржи масовна убиства над руским цивилним становништвом. Члан тројке Григориј Зиновјев, 1883–1936, такође је узео једно старо руско, бојарско презиме, а заправо се звао Апфелбаум. Одговоран је за масовна убиства над руским цивилним становништвом у петроградској области године 1918/19. У борби за власт Зиновјев, дакле, Апфелбаум, подржао је Стаљина и био против Троцког. Године 1936. Стаљин му се „захвалио“ на тај начин што га је осудио на смрт стрељањем. Постоје изјаве сведока да је Апфелбаум-Зиновјев пред стрељање молио за милост и љубио чизме команданту стрељачког вода.

И најзад сам Парвус (1867-1924). Право му је име Израел Хелфанд. Рођен је у Одеси. Родитељи су му били руски Јевреји.

Парвус (Извор: Википедија)

Троцки (1879-1940) – право презиме Бронштајн. Он је пре Лењина схватио важност Парвусовог плана и одмах га подржао. Такође руски Јеврејин.

Један од најписменијих људи у редовима бољшевика био је Радек (1885-1939). Право презиме му је Зобелзон – потиче из јеврејске породице која је дошла из Лавова.

Давид Рјазанов (1870-1938) – право презиме Голдендах.

Један од најкрволочнијих из те групе био је Мојсеј Соломонович Урицки (1873-1918). Потиче из јеврејско-черкеске породице. Године 1918. био је шеф петроградске Чеке и један од најодговорнијих за спровођење масовних репресалија над цивилним становништвом тог дела Русије. Сви наводи су из књиге Лењин у Цириху А. Солжењицина.

Лењин у Цириху, енглески превод, 239. страна (Извор)

Прво што ми је привукло пажњу је то да су већина споменутих људи са ови листе – Јевреји. Друго. Овде нема Руса. Говори се о Октобарској или Руској револуцији. Ако су ови подаци тачни, а изгледа да јесу, мислим да би историчари убудуће морали да говоре не о руској револуцији, него о антируском пучу.

Никола Живковић, Берлински записи 1 (1979-85), Јасен, Београд, 2009.



Categories: Писма из Жумберка

Tags: , , , , , ,

50 replies

  1. Г-не Живковићу, ако су Вам се очи отвориле тек 1983 г., читајући Солжењицинову књигу „Лењин у Цириху“ – џаба Вам све… или боље речено: Добро јутро, Колумбо!
    Јер, ми Белогардејци (боље речено, моји преци: деда, отац и десетине хиљада других), који су после пораза у Грађанском, рату у Русији, 1920-тих година као избеглице доспели у Краљевину СХС су све то савршено знали, и “промукли“ су у покушајима да тупавим левичарски наклоњеним Србима објасне суштину неизмерног лењиновског, бољшевичког зла. Ништа то није вредело…
    После вашег грађанског рата (1941-1945 г.), ваши бољшевички ђаци – југокомунисти, су приграбили власт и током првих 15-так година вам буквално пили крв, да би касније прешли “само“ на нешто блажу строго ауторитарну власт, а – уосталом, и данас њихови унуци и праунуци уз подршку и благослов бесловесних неорадикалских СНС-овских и -СПС-овских бирача (уз све псеудо- опозиционаре) суверено владају… Упркос свему томе, старије генерације се са носталгијом сећају тог комунистичког времена…
    У периоду између два светска рата, белогардејско избеглиштво је сизифовски (и, наравно, безуспешно) покушавало да освести Ваше претке.
    За време мог живота у ДФЈ/ФНРЈ/СФРЈ имао сам само једну малу сатисфакцију: да слушам о патњама и мучењима Информбирооваца у Титовим логорима. Баш их је, тај „Тито“, маестрални кондотијерски пробисвет добро за..бао. И – заслужили су то …
    А, шта сад имамо? Читамо овде о идејном просветљењу аутора, чији преци су још 60 година пре те, 1983 г., када је њихов потомак, г-дин Живковић “прогледао“, имали све још тада све на тацни, али нису хтели/могли/желели да виде… Е, аферим!
    Узгред буди речено, и изразити тон антисемитизма у Вашем чланку, г-не Живковићу је заиста неприхватљив.

    33
    51
  2. Katolici i protestanti šalju Lenjina.
    Plaćenika.
    Vozom.
    Kroz Evropu.
    U Rusiju.
    Petokraka.
    Crvena.

    Katolici i protestanti šalju „glumcu“ Kijevskom, džebanu.

    Pucaj, ne štedi. Poruka.

    Ista.

    Brat na brata.

    Katolici i protestanti šalju „Groznog“ u Srbiju.

    Petokraka.

    Crvena.

    Doživotna.

    Ista.

    Brat na brata.

    Rusija i Srbija.

    Isto.

    Uvek.

    39
    3
  3. @Иоанн Дубиеин Ваш коментар је талентовано ****. Он истиче како сте ви нешто знали а Срби нису, и подсмева се аутору који је то сазнао „тек“ 1980. иако 99.9 % људи овде то не зна ни данас, плус радујете се што су неки људи мучени на Голом отоку. С којим циљем и коме је битна та ваша предност у односу на друге? Друго ако неко наведе, буквалн препише да су неке личности припадале некој нацији што није познато, то није никакав антисемитизам, јер да је написао да су сви били Бугари верујем да га не бисте оптужили за антибугаризам, али ето ово је изузетак и зицер за лаке поене. Ћутање је злато, понекад заиста.

    70
    13
  4. Србин мученик и брату се правдати мора.Пуно је тога написаног из ложе гордости:тупавим левичарски наклоњеним Србима објасне суштину неизмерног лењиновског, бољшевичког зла. Краљ Александар,Кнез Павле,Премијер М. Стојадиновић су хируршки прецизно сабили комунисте у прихватљиве проценте.И тиме себе осудили на смрт или егзил.Ми,Срби,смо демократе.Одувек.Поред вреле крви,та особина нас и раздваја од околних нација у перманетном настајању.Понашање ваших сународника под окупацијом?Према нацистима уопште :Уочи Другог светског
    рата више руских емигрантских писаца и филозофа популарних у руској
    емиграцији је подржавало нацистичку Немачку. Најпознатији су примери
    најбољих писаца романа: П. Краснова и И. Шмељева, али не заостаје ни Иван
    Иљин, ауторитативни филозоф кога данас сматрају малтене идеолошким
    темељем данашње Русије и који је поздравио долазак нациста на власт 1933.
    а није био спреман безусловно да их осуди ни 1948.
    ;Зато је у службу СС-а био примљен поменути М. А. Семјонов, који је формално (да се обезбеди његов статус) добио чин хаупштурмфирера
    СС-а (капетана) дивизије „Принц Еуген“. Семјонов је припремио у
    касарнама Руског корпуса пешадијску јединицу од око 400–600 људи, која
    је углавном била формирана од екстремно расположених представника
    руске емиграције. Семјонов се сместио са својим истомишљеницима (Н.
    Чухнов, Грињов, Остерман и Е. П. Лавров) у Палас-хотелу у Београду а ту је
    сместио и штаб батаљона и регрутну комисију. И већ почетком лета 1942. у
    просторијама гардијских касарни на Бањици био је смештен руски батаљон
    Хипо који је имао три чете. Батаљон се налазио на буџету Главне управе
    СС-а, а у оперативном смислу под управом локалног заповедника Вермахта.

    29
    8
  5. @Иоанн Дубињин

    „Узгред буди речено, и изразити тон антисемитизма у Вашем чланку,
    г-не Живковићу је заиста неприхватљив.“ ?!

    Помињање биографских података актера /идеолога, финансијера,
    организатора и извршилаца/, “Руске револуције“ – да су сви, мање
    или више, мешовитог јеврејског националног порекла – не могу се
    окарактерисати као “тон антисемитизма“.
    Биографски подаци су само чињенице, и немају везе са Вашим
    личним утиском и убеђењем.

    Шта каже Лењин /цитат/:
    „Зашто сам морао да будем рођен у тој проклетој Русији? У мојим
    жилама тече свега једна четвртина руске крви“?!

    Страшно!
    Болесно!
    Колико чемера, једа, неразумности, духовне празнине, душевне и
    карактерне лабилности у тој личности.
    Као што испијање помешаног алхохола у глави ствара кошмар и
    помућује разум, тако исто се дешава и са помешаном крви.
    Од пијења помешаног алхохола пијнац се отрезни /алхохол
    испари/, али са помешаном крви то не бива тако, јер помешана
    крв рађа доживотно пијанство – антипатију /мржњу/ према месту
    рођења, самом себи, свима и свему око себе, као у случају
    Лењина и његових наредбодаваца и истомишљеника.
    То, наравно не може бити и није правило, али нису ни изузеци
    ретки, као у случају горе наведених личности.
    Ништа није за осуду јер је то болест, али је страшно када такви
    испливају на површину као “историјски чимбеници“, који
    кроје капу другима.
    Они могу да наступе само тамо где за то постији одговарајућа
    социјлна и политичка подлога и духовна празнина.
    У време Револуције стање у Русији је било више него подобно.
    Елита /мањина/ је живела по европским мерилима – раскошно,
    раскалашно, себичено, похлепно, саможиво… , док је
    већина ГОЈА, РУЉЕ…, експолатисна од елите, живела на граници и
    испод границе сиромаштва, оскудно, бедно и због тога социјално и
    политички подивљала.
    То је довело социјлне револуције, где су Лењин и “компанија“ били
    само иницијлна каписла да букне КРВАВА РЕВОЛУЦИЈА.
    Узгред, Православна Црква Русије није одиграла своју
    од Бога јој дату улогу – да те социјалне разлике ублажи и
    спасе Царевину од пропасти, од крвопролића.
    И Црква се изгубила у материјалности – спољашној црквености,
    што јој се после олупало о главу.
    Да су ови пре комуниста били мање похлепни, не би побеснели
    од преобиља, народ не би подивљао од немаштине, тако да
    не би могло да се прими семе комунизма посејано од Лењина са
    “компанијом“.
    Цена је превелика – крви је било до колена и код елите и код
    гоја, руље, и код црквене јерархије.
    То је историја, по мери људске воље.
    А људска воља је: “Дај ми!“ – себичлук.
    Божија Воља је: “Живи и подај другоме да живи, да теби и другоме
    буде добро!“ – заједништво/саборност.
    Тако је код мрава и пчела – “Сви за једног, један за све!“

    63
    8
  6. У унутрашњем политичком животу подземне, нихилистичке и анархистичке Русије ствари су ишле све горе и горе. Нека невидљива рука подешавала је догађаје тако, да су цар, носиоц руског самодржавља и црква били главна мета напада. Догађали су се атентати, процеси, штрајкови, који су дрмали темеље Царске Русије, зато је извршни одбор „Народне воље“ поднео цару Александру III предлог за мир. У писму, којим је понуђен овај мир од 23. марта 1881 године, речено је: „Један страшан слом, једна крвава револуција, један грчевит потрес целе Русије довршиће уништење старог поретка ствари“.

    Европски марксисти су тада већ увелико радили на уништењу Русије. У Женеви основана је 1883. године прва руска марксистичка група „Ослобођење рода“, којој је био на челу Плеханов. После ничу и друге организације. Јача динамика се примећује од 1897 године , када је основан “Свеопшти јеврејски раднички савез“ у Русији и Пољској, познат као БУНД. Јевреји су одвојили свој пролетаријат од руског пролетаријата, што је истакао у својој књизи С. Димештајн „О јеврејском питању у Русији“, коју је објавио у Москви 1924 године, где каже: „да је јеврејски БУНД имао велики утицај у пролетерској револуцији у Русији“.

    Извесни Јевреји су активно учествовали у свим револуционарним струјама, нарочито на Универзитетима. Е. Ф. Штерн сведочи да су Јевреји на руским Универзитетима били „немирни елеменат, који је иступао при свакој политичкој демонстрацији… Њима је било стало до тога да на Универзитету не дође до мира. Они су потстрекавали иза кулиса и били потсрекачи код свих студентских демонстрација. Они су преводили на руски језик анархистичке и социјалистичке брошуре према околностима и нашли су плодно поље рада у њиховом ширењу“.

    Са Универзитета јеврејски револуционарни дух ушао је у интелигенцију и радништво. То је истакао Јеврејски бољшевик Рафес Мосес (1883-1942) усвојој књизи коју је објавио у Москви 1929. године под насловом „Одломци јеврејског радничког покрета“, где пише: „Мржња царизма према Јеврејима била је оправдана, јер је Царска влада у свим револуционарним групама, почевши од 60-тих година деветнаестог века, међу најактивнијим члановима налазила јеврејске револуционаре.

    Од многобројних свеочанстава о активном учешћу извесних Јевреја у разарању руског царског националног поретка навели бисмо и сифилистичара, јеврејина В. И. Лењина, берлинско-лондонско-вашингтонског буржоаског најамника. Он је у једном предавању у Цириху 22 јануара 1917 године рекао: „Јевреји престављају нарочито велики проценат ( у односу на целокупни број јеврејског становништва) вођа роволуционарног покрета. Такође сада, то нека буде узгред примећено, Јевреји имају заслуга што могу показати много већи број претставника интернационалног покрета, него друге нације“. (Види: Степњак, Подземна Русија, Загреб, 1913; Александар Солженицин, ЛЕНИН В ЦЈУРИХЕ, YMCA Press, Paris, France 1975; George Creel, The German – Bolshevik Conspiracy, War information series No 20, October 1918; Jim Marrs, Rule by secrecy, New York, London, Toronto, Sydney, 2001; Nesta H. Webster, World revolution, London, 1921; Nesta H. Webster, Boche and Bolshevik, New York City, 1923; Nesta H. Webster, Secret societies an subversive movement, London, 1924; Nesta Webster, Surender of an empire, London, 1931; Nesta H. Webster, The French revolution, First Publisher 1919, Reprinited 1983, USA; Inquire Within, Trail of the serpent, First published 1936, Reprinited 1969, USA).

    61
    2
  7. Велика већина Србског народа не зна да је после државног преврата у Русији 1917-те године извршен страшан ГЕНОЦИД над Русим народом.

    40
  8. Kakva arogantnost I ignorantnost od strane ИД. To obicno dolazi odande gde nema puno znanja. Kome on hoce da se umili? Svi su citali ili mogu da procitaju Aneks tekstu za koji neki tvrde da je falsifikat, a ako zaista I jeste onda je to Original falsifikata. Elem, tamo je imenom I prezimenom navedeno oko 2000 vrhovnih licnosti Oktobarske revolucije (politicari, policija, NKVD, kulturne institucije, finansije, itd, itd). Medju njima su I svi gore navedeni. Lako se moze uociti da 95% od ovih, koji su nedavno priznali siptarsko Kosovo, ima isto poreklo. Od preostalih 5% vecina nisu Rusi (Latvijci, Gruzini, Estonci, itd) a Rusa mozda ima oko 1%. Znaci, pitanje je – ko je izveo Oktobarsku revoluciju I radi cega?

    MV pomenu genocid koji je sledio posle te revolucije gde je ubijeno vise Rusa nego kasnije u 2.sv. ratu gde je ubijeno I poginulo 27 miliona. Da li ИД zna koliko je bilo ubijenih u tom genocidu? Evo dacu mu prililku da sam kaze iako je jako slab sa istorijom. Ko je odgovoran za najveci genocid u 20 veku? S druge strane pozivam ИД -a da nam kaze koliko je bilo ubijenih u Ausvicu.

    Mnoge stvari su povezane sa prethodnim. Pitanje je kako se desilo da skoro stotinu novih milijardera i milionera u Rusiji pripada istom krugu a da Rusa skoro da nema? Kako se desilo da oni preuzmu vecinu bogatstva tolike zemlje kao sto je Rusija? Slican je slucaj I sa Ukrajinom. Ako pogledamo listu 50ak najbogatijih I onih koji drze vlast opet cemo dobiti isti odgovor.

    A propos prethodnog…Svedoci smo histerije u Americi povodom Maskove namere da preuzme ceo Tviter I uvede slobodu govora. Sve americke tv stanice su histericno protiv toga (uzgred na celu skoro svih tv stanica su slucajno osobe istog ‘bekgraunda’). Znaci, u slucaju da bude kako Mask planira, nece se moci tek tako lepiti etikete ‘govora mrznje’ ili razne ‘anti-etikete’ poput ИДa, pri cemu se cesto ne zavrsava samo na etiketiranju vec I na slanju u dugogodisnji zatvor ili fizickim uklanjanjem. Radoznao sam da li ce se doticni usuditi da odgovori na prethodna dva pitanja. Kladim se da nece.

    37
    7
  9. „Ко не зна, а жели да зна- поучи га. Ко не зна, а не жели да зна-клони га се.“ Део арапске пословице… Већина српског народа не зна, јер не жели да зна. Правдање незнањем и напади само указују да наш народ себе критички не преиспитује и да остаје на лошем путу. Српски народ је незрео и живи у уобразиљама. Он има своју идеализовану слику, (паралелну стварност) у коју не продиру чињенице које могу да је наруше. Што би рекао З. Чолић: „Живиш у облацима, мала и до тебе не допире мој глас…“ Он не формира ставове према чињеницама, већ према својим комплексима и слабостима (поштење, правда, храброст, прогрес…). То је доминантно лицемеран, неодговоран народ малих потреба, који не воли оне који вуку напред (који штрче). Не једном сам слушао како су Дачић и Вучић велики политичари , а онај други део се „убијао“ да докаже како ће Мариника, Ђилас и друштво да промене ствари из корена. Те њихове „легенде“ су све оно што они нису, а желели би да буду, али неће бити. Треба да имате респекта према људима који су војевали ту страшну битку и били принуђени да напусте отаџбину, а и према њиховим потомцима. И сигурно да су имали шта да кажу и да су знали како да кажу. Међутим, нису желели да их слушају. Белогардејци су задужили српску нацију, јер је међу њима било доста интелектуалаца,који су унапредили друштвени живот. На пример, проф. др Василију Крестићу је предавао у гимназији математику један од таквих, али доктор математике. Постоји много материјала о нашим карактерима, менталитету нације, као и о страдањима од бољшевичке руке. Много тога има још да се каже, али неће то пробудити оне који сањају отворених очију. Заправо, не знам шта би могло да их пробуди, када досадашње лекције нису.
    „Хрватски народ има мит државности, а српски, правде и поштења“ др Јован Рашковић.

    20
    18
  10. @Револуционар: Потпуно се слажем I са Вашим другим, изузетно тачним и елковентним коментаром и оценама уосталом, (мада сада у дубокој стартости), и ја знам о чему се ради; па, одрастао сам и до моје 30-те године живео сам у тој средини коју тако речито описујете… Мој први коментар је до сада накупио велику већину негативних оцена (35) – а биће их још и много више. Ја се, ипак више поносим тим негативним, него позитивним оценама – , узимајући у обзир из какве средине долазе, сматрам их неком врстом одликовања.

    14
    24
  11. @Иоанн Дубињин
    „Ја се, ипак више поносим тим негативним, него позитивним оценама – , узимајући у обзир из какве средине долазе, сматрам их неком врстом одликовања.“

    Није проблем из какве сте средине отишли него у коју сте дошли и са каквим презиром гледате на народ под чијим кровом сте нашли уточиште па сте чак и мед. фак. завршили. Не презирете ли тиме и златно доба сопствене младости?

    Ваши (ранији) коментари јасно показују екстремну идеолошку једнодимензионалност која може бити само резултатом дуготрајне изложености западнoj пропагандi, и конкретно, антируског и расистичког антисловенског садржаја исте.

    Не можете да прежалите губитак припадности повлашћеној касти у Царској Русији па сте слепи на свако достигнуће СССР-а укључујући ту и победу над наци-фашизмом.

    Али горе од тога је да сте слепи и безосетљиви на страдање оних који су остали у СССР-у и нису били међу два и по милиона избеглица/прогнаника (из повлашћене и у грађанском рату поражене касте) који су се домогли Запада.

    За Вас они као да нису људи, а страдавали су масовно у чисткама, стрељањима без суда, или умирали по сибирским логорима, многи од њих не зато што су били повлашћена класа, него просто Руси и православни.

    Није ли то ипак страшнија судбина него некога „графа“ који је морао постати таксистом е да би зарадио кору хлеба на Западу?

    Али на страну та тешка и трагична тема из прошлости, сада смо сведоци нове стварности (у Украјини) и формирања цивилизацијског размеђа — између новоуздигнуте Русије и ругобних остататака осотоњеног Запада.

    Доба вестернизације Русије, које је започео Цар Петар Први (прото-бољшевик, у ствари) је прошлост. Наступило је доба деидолатризације Запада и разоткривања лажи и подвала на којима почива његов систем глобалне репресије.

    Уистину, ослобађањем Украјине и денацификацијом (то јест, духовно-моралном детоксификацијом становништва) започела је русификација Запада, то јест очеловечавања истог (прво) кроз страх Божији.

    Мало ко очекује да ће победа доћи лако и брзо, али у овом отвореном сукобу осотоњеног зла са једне и добра (ма колико несавршеног и некомплетног) са друге стране, сваком елементарно свесном човеку коме је стало до слободе и достојанства требало би бити јасно на коју се страну определити.

    Нажалост, информативна магла и пропагандистичке подвале ће још дуго држати већину западњака у бунилу антируске хистерије, али ће њихово буђење бити болно али неповратно.

    34
    6
  12. Иако се зна ко је планирао и организовао ГЕНОЦИД над Руским народом после Октобарске револуције 1917. године, у данашњој Руској Федерацији се о томе званично ћути, ваљда због мира у кући. Верујем да ће се права истина ипак сазнати у будућности.

    27
  13. @револуционар
    „…Српски народ је незрео и живи у уобразиљама… Он не формира ставове према чињеницама, већ према својим комплексима и слабостима (поштење, правда, храброст, прогрес…). То је доминантно лицемеран, неодговоран народ малих потреба, који не воли оне који вуку напред (који штрче).

    Па ови редови Вас препоручују да се испишете из тако гадног народа и приклоните некој од његових успешнијих и подобнијих варијанти — на пример Монтенегрини (црвени хрвати), Хрвати који су „за дом спремни“, радикални муслимани (вахабије и салафије, рецимо) а можете се приклонити и секуларно титоистичком корпусу другосрбијанске аутоШовиније из круга „двојке“. Таквих је највише.

    Како год, не реците да сте Србин јер тиме сами себе дисквалификујете.

    А ако су за Вас „поштење, правда, храброст, прогрес“ комплекси и слабост (!) шта ли су онда врлине и снага?

    38
    9
  14. узимајући у обзир из какве средине долазе Немамо боље.Нисмо се западу извињавали,па ћемо и вас ускратити.Живео сам у Крагујевцу,прелепој Шумадији.После Дејтона,па и током бомбардовања.Елем,дебата међу нама.Јесмо ли ми Срби Словени?Што смо тамнији од Руса и Пољака?Дефетизам нас поклопио.Масовно оптужујемо аскурбабе за нимфоманију са азијатима.Мој мудри цимер Лазић из Злакусе процеди кроз зубе:какви су нам светитељи на иконама?Нисмо се ми мењали,то препуштамо другима.Маркос Еугеникос,Александре из Ст. Ствари,ХРИСТОС ВАСКРСЕ

    19
    1
  15. @Don Quixote: Мада сам присталица уставне монархије, далеко од тога да сам присталица руског самодржавља, и сматрам да је Фебруарска Револуција 1917 г. била неизбежна.
    Некоме, као Вама, без довољног познавања социјалне историје Русије, лако је «лупити»:
    «…Не можете да прежалите губитак припадности повлашћеној КАСТИ у Царској Русији…»
    Када би сте ту историју знали, не би сте могли говорити о «кастама» у Империјалној Русији, јер оне нису постојале никада – ни у времену кнежева, ни царева , а поготово не у времену императора – ма, никада! У тој Русији су постојале класе (сословия) која нису била затворена, него – бар у принципу, а и у пракси отворена. Био је, нпр. могућ прелаз из једне класе у другу. У феудалном периоду, када су у великој маси постојали и сељаци – кметови, чак и по неки кмет је могао постати и наследни племић. Навешћу само један од многих примера: Лењинов огорчени противник, један од првих вођа «Белих» у руском грађанском рату, генерал Антон Иванович Дењикин ( 1872 1947): Деникин, Антон Иванович — Википедия (wikipedia.org) је био син кмета, Ивана Јефимовича Дењикина (1807- 1885): – Деникин, Иван Ефимович — Википедия (wikipedia.org)
    ког је његов спахија (по одређеном обавезном кључу ) дао да служи војску (у том пеиоду и до 20 година) , а способни и храбри Иван се истакао, постао подофицир, па и официр (догурао до мајора)– а тиме постао и наследни племић, па је његов син, Антон, после кадетског корпуса на крају постао и генерал-лајтнант и (нажалост, уз масу других бораца) неуспешно покушао да спасе Русију, командујући Добровољачком Војском Југа Русије («Бела Гарда»,чији су чланови били и моји деда, отац и сви сродници) против бољшевика у грађанском рату… Изгубили су у том рату, и тако је нестала историјска Русија…
    С друге стране, замерате ми: «… Не презирете ли тиме и златно доба сопствене младости?…». Искрено да признам, доба младости (1945 – 1970 у ДФЈ/ФНРЈ/СФРЈ ) ми ни најмање није било златно доба, јер стално сам морао пазити да не направим погрешну гримасу, не кажем отворено шта мислим и осећам, јер бих у супротном – најблаже речено награбусио ако би ме откуцао неки од многобројних дежурних @Don Quixote – ова.
    Слободно сам одахнуо, престао да се осврћем око себе и усправио се тек када сам се одселио.
    А Ви сада бесомучно нападате и једног @Револуционара, који хируршки прецизно и тачно описује стање духова у својој околини, и коме ни мало у таквој околини не завидим…

    13
    18
  16. НАПУШТЕНА ЦРКВА

    Лежи стара слика распетога Христа.
    Млаз му крви цури низ сломљена ребра;
    Очи мртве, усне бледе, самрт иста;
    Над главом ореол од кована сребра.

    Дар негдашњег племства и побожног себра,
    Ђердан од дуката о врату му блиста.
    По оквиру утиснута срма чиста,
    А оквир је рез’о уметник из Дебра.

    Такав лежи Христос сред пустога храма.
    И док неосетно, свуда пада тама,
    И јато се ноћних птица на плен спрема,

    Сам у пустој цркви, где круже вампири,
    Очајан и страшан, Христос руке шири,
    Вечно чекајући паству, које нема…

    Ову песму, бесмртног краљевог војника Милана Ракића, с молитвеним поштовањем, упућујем мом брату, племићу Ионуу Дубињину….С вером у бога и Краљевину Србију…Живела Русија….ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ…

    20
  17. @Don Quixote
    Нисте се потрудили да демантујете оно што сам навео, већ да оспорите саговорника. Ружан манир познатији као ad hominem (аргументом на човека). Јасно сам рекао, што и Ви наводите, да је „доминантно“, дакле, не сви. Међутим, и да се „испишем“, то неће ништа променити у менталитету нашег народа. Једина „корист“ би била да не сметам Вама и сличним, да не реметим „идилу.“ Треба радити на себи, а не затварати очи пред очигледним, јер ћемо се још дубље „укопати“. Целисходније и поштеније би било да покушате да утичете на људе да схвате где греше, него што покушавате мене да дисквалификујете. И не само мене, већ и ауторе ниже наведених радова. Част њима, али за део тога сте се и сами могли да уверите. Ево неке литературе: др Милан Војновић „Кобно осипање српског народа“, „Срби на раскршћу“, Рудолф Арчибалд Рајс „Чујте, Срби“, http://enlite.org/milos/Analiza_tri_tipa_autoritarnosti.pdf. https://pescanik.net/bahatost-garantuje-ostanak-na-vlasti/. Какав може да буде народ који годинама бира у суштини исте власти, које разарају и њега и државу, и то ради зарад мало краткорочног ћара? То су персонификације поштења, правде, храбрости, прогреса? За такве се издају наши политичари. И зато су то комплекси, слабости, митови, нешто што нема упоришта у реалности, а тога је народ свестан. Одавно не гласам, јер се ствари тако не могу променити, али то је посебна тема. У филму „Небеско краљевство“ („Kingdom of Heaven“), Белиен од Иболина каже: какав је то човек који свет не учини бољим?

    7
    17
  18. @ Иоанн Дубињин

    Почаствован сам Вашим оценама мојих коментара, докторе. Ценим и Вас и Ваше претке, који су се борили против комунизма, који се као куга обрушио на руски, али и на српски народ. Да сте дуго живи и здрави!

    14
    16
  19. @револуционар
    „….Нисте се потрудили да демантујете оно што сам навео,…“

    Ваше изјаве против српског народа су пример јефтине пљувачке антисрпске пропаганде, површне и злонамерне.

    Али, да ли сте свесни да говорећи ружно о сопственом народу пљујете увис па то што кажете пада и по Вама (ако сте Србин)?

    За аматерске следбенике аутошовинистичких тровачница типа Пешчаника немам времена, осим да једноставно разобличим указујући на идеолошко пропагандистичку позадину њихових ставова.

    Споменусте Арчибалда Рајса. Он је био сведоком и српског страшног страдања и херојства. Као такав могао је првоме да састрадава а другоме да се диви. Следствено, сасвим је имао морално право да критикује ондашње српске власти због неправде према народу, између осталог.

    Ви то морално право немате, поготово не да о Србима само говорите са унижавањем и презиром.

    А ако већ тако говорите, ево ја кажем да су ваше изјаве пример безобразлука каквог је нажалост пуна другосрбијанска поданичка петоколонашка врста.

    Но, допуштам да ме можете демантовати написавши нешто позитивно, лепо о Србима.

    24
    8
  20. @Иоанн Дубињин

    „…Мада сам присталица уставне монархије, далеко од тога да сам присталица руског самодржавља…“

    Империјална Русија је вековима познавала искључиво самодржавље, тако да Ваше преференце су ту „ни при чем“ — не мењају ни за јоту чињеницу дуготрајног постојања ригидног и нечовечног „кастинског“ система.

    Нисам у претходном коментару ставио „каста“ у наводнике, рачунајући да разумете да је употребљена само да се истакне екстремност тог нехуманог уређења, не приписујући јој својства оригиналног, још горег и примитивнијег незнабожачког система угњетавања.

    Иначе, моја (у неколико измена пређашњих коментара) примедба Вама, коју не схватате или игноришете, тиче се следећег.

    Прво да кажем да разумем и врло сам симпатетичан са страдањем православне Русије у преврату 1917-те и наставку, тако да Ваши ламенти на ту тему ми нису страни. Али сам запрепашћен са каквом острашћеношћу, мржњом и презиром се односите према оним Русима (и другима) који остадоше у комунистичкој Русији, да страдају од бољшевичког терора а затим од хитлеровске најезде.

    Све заједно, десетине милиона живих душа је усмрћено и отишло са овога света, многи у тешким мукама. Међутим, за Вас су они само комунисти, бивши Руси, а данас „постсовјети“ (да ли и људи?)

    Ипак није чудо да туђа мука ни страхотне размере милиона страдалих не долазе до Вас, јер сте потомак касте која је своје материјално богатство и престиж у друштву рачунала у стотинама или хиљадама „душа“ које су имали право некажњено и да убију

    У последњим коментарима, сличну анимозност као према Русима, ево исказујете и против Срба, а не само против политичког система ФНРЈ(!).

    За крај, своју озлобљеност сада показујете и у ситним детаљима рекавши:
    „(ја бих) … награбусио ако би ме откуцао неки од многобројних дежурних @Don Quixote – ова.“

    Моја порука је да зарад покрета ка сопственом душевном миру и оздрављењу, које подразумева напор на очишћењу од мржње, злобе, презира и пакости, направите први корак и покушате да се постидите се за ову подлост.

    22
    6
  21. Дајем себи слободу да приметим да је ова констатација г. Дубињина проблематична (али и да много шта објашњава): „сматрам да је Фебруарска Револуција 1917 г. била неизбежна“. Зар се усред рата, борбе на живот и смрт за опстанак државе, диже револуција против цара??
    Како је Фебруар утро пут Октобру, другог не би било без првог. Зато уз подршку Фебруару, и рушилачкој делатности Гучкова, Љвова, Родзјанка, Рузског, Алексејева, Керенског и други, ваља попити и горку чашу Октобра са монструмима попут Лењина, Троцког, Урицког, Свердлова, Ђержинског, Камењева, Зиновјева и дружине.
    Немам породична искуства која би ми дала бољи увид, али се ослањам на књиге, пре свега на капитална дела проф. Саве Живанова (покој му души), а и на понешто од онога што пишу Руси, а што се у преводу да пронаћи и код нас. Камо лепе среће да неко објави Дењикиново трокњижје о „руској смути“, али се то овде неће десити.
    Узгред, волео бих много да од г. Дубињина чујем и размишљања о томе да ли је белоемиграцији и потомству у Другом рату ваљало да се сврста уз Хитлера, Стаљина, или да остане неутрална.

    14
  22. @Al: Написавши: „сматрам да је Фебруарска Револуција 1917 г. била неизбежна“, уопште нисам казао да сматрам да је она била корисна, или потребна – него само неизбежна последица чињенице да је Русија у I Светски рат ушла економски и војно потпуно неспремна, што је 1917 г. кулминирало таквим дубоким унутрашњим потресима да је до ње дошло. Тиме ниуколико не оправдавам њене актере/вође. Слажем се с Вама да би за српске читаоце читање (нажалост непостојећег) превода Дењикинове трилогије о руској смути било веома корисно. Што се Вашег питања о мом размишљању о томе да ли је белоемиграцији и потомству у Другом рату ваљало да се сврста уз Хитлера, Стаљина, или да остане неутрална тиче, прво да кажем да се не слажем са устаљенои коришћењем КПСС-овог термина «белоемиграција». Одговарајући термин би био: «белогардејско избеглиштво/расејање», јер постоји кардинална разлика између појмова емиграције, односно избеглиштва, али то на страну. Мој одговор: Требало је остати неутралан. Сврставање на страну Хитлера је било врло погрешно и неприхватљиво, а за мене – на страну Стаљина чудовишно и незамисливо. Став генерала Дењикина, који је одбио било какву сарадњу са Хитлером (и за то му ни длака с главе није фалила) је био једино исправан, али на жалост, многи од «Белих», нарочито у Југославији то нису прихватили. Треба, међутим, узети у обзир и чињеницу да су у окупираним деловима СССР-а хиљаде и хиљаде остатака Козака добровољно пришли Немцима да се свете за зверства бољшевика, а и велика маса – стотине хиљада заробољника – војника Црвене Армије су ступили у редове РОА (Русская Освободительная Армия) под командом бившег црвеноармејског генерала Андреја Власова (прокаженог црвеноармејског хероја, спасиоца Москве 1941 г., који је нешто касније пао у немачко заробљеништво) да би се , из истих разлога као и козаци борили против бољшевика. То је било разумљиво, али дубоко трагично. Међутим, тешко је рећи да ли је било неприхватљиво.

    12
    13
  23. Dakle, nisam bas uzivao u casi vina koje sam dobio na opkladi iz gornjeg komentara. Zasto? Zato sto naizgled slobodno raspravljamo a u stvari smo svi u velikom strahu da se nesto ne izlanemo. Nesto slicno poput nasih istoricara koji ne smeju (I nista ih ne da isprovocirati) da ‘lanu’ ista o sopstvenoj istoriji. Inace bismo vec imali odgovore (barem pokusaje) na gornja pitanja – ko je sproveo najveci genocid u 20. veku, koliko je bilo zrtava tog genocida I koliko je bilo zrtava u Ausvicu? Krijemo se iza floskule ‘boljsevicki teror’ poput one slicne o jasenovackim I mnogim drugim kao ‘zrtvama fasistickog terora’.

    17
  24. @ Don Quixote

    Као прво, не треба да се жестите. На страну што за пристојност не знате. Мало хладније главе треба да будете.То би Вам помогло да схватите да се српски народ налази пред нестанком (само за прва 3 месеца о.г. нас је 21000 мање) и да то није због својих врлина, већ због својих слабости, уз сав допринос спољашњих околности. Тај каталог тих слабости је подужи. Ви не помажете роду своме тако што му повлађујете, јер, ако се овако настави, нећете имати више коме. Треба да расчистимо и о ком српском народу пишете. Српски народ пре 1912. и српски народ после 1918. није исти. Огромни људски губици (преко 14% становништва) нарушили су квалитет људског материјала. Међутим, потпуна катастрофа је дошла са Другим светским ратом и победом комуниста. Од претходног рата, није прошло ни 23 године. После огромних жртава од окупатора и њихових сателита, дошла је комунистичка ликвидација „реакционарних “ елемената, остатака капиталистичког режима. Само током 1944. и 1945. убијено је на десетине хиљада људи. Пошто је терен очишћен, кренуло се у прављење „новог, социјалистичког радног и самоуправног човека“, као и стварање нових нација на српским етничким и историјским територијама. Сличан процес се одиграо и у Русији, одн. Совјетском Савезу. Већини је потпуно промењен менталитет. Лишен је националног идентитета и личног интегритета, статус у друштву зависио је од лојалности „другу“ Титу и Партији. Истрениран је да на „климоглавству“ напредује, а не на раду, знању и способности. Никаква критика није толерисана, што је додатно помогло заглупљивању. Зато данашњи човек живи по принципу „усе, насе и подасе“, „имаћу за данас, а сутра шта буде“, нико ме не може тако мало платити, колико мало могу да радим“. У духовном смислу, данашњи човек је скоро гола форма без садржине. Сада немамо једну партију, али принцип је остао исти. Ваш проблем је што немате културу дијалога. Елементарни принцип је да није важно ко је рекао, већ шта је рекао. Наравно да ми је позната несрпска или антисрпска оријентација Дубравке Стојановић. Међутим, какве везе то има са истинитошћу навода из чланка? Како она може да буде узрок љубави српској према партијској држави и корупцији? Та и таква држава, поткопава темеље друштвеног опстанка. Ево, ако ја кажем да сте Ви родољуб, тај исказ неће бити тачан, сам зато што долази од тзв. другосрбијанца (по Вама). Није добро себи затварати видике. Држите се оне народне „што је баби мило, то јој се и снило“. И не заборавите да прочитате и оне књиге др Војновића. Не плашите се, није „другосрбијанац“, а неће Вам узети ни много времена (видим да сте презаузети „србобранитељ“), јер имају мали број страна.

    12
    9
  25. Ако примените своја „упутства“ прво на себе, онда се можете надати наставку корисног дијалога.

    Овако, ад хоминем непристојности елиминишу аутора истих из озбиљније комуникације.

    Изгледа ми да сте нови на сајту, а такође нови по искуству, дакле како народ каже „жути око кљуна“, што није проблем, осим ако „пиле“ не почне одмах да дели истрошене тривијалности као лекције.

    Вероватно вам недостаје и право „кафанско“ искуство, где су људи, усред галаме, могуће и вишедецибелске музике, ипак пазили како се обраћају некоме за суседним столом.

    Разлог је био јасан и недвосмислен, али разраду теме остављам Вашој машти.

    Пропустити лекције из основа васпитања, како кућног, тако и кафанског није безазлена ствар јер је ево видљиво и овако онлајн. Али, никад није касно за поправку, тако да је за надати се да ћете прихватити савет из буквара и учити се добром и корисном од старијих, образованијих и паметнијих (не само на СтСт).

    У томе Вам желим сваки успех, и да постигнете духовни и духовити ниво који ће вам дозволити да разумете народну мудрост, као што је, на пример, воденичарска рачуница:

    :)))

    8
    6
  26. Једна од најмрачнијих фигура у дешавањима у Царској Русији 1917. г., покретач лоших дешавања је лице које се лажно представљало као Александар Керенски, уствари му је рођено име било Аарон Курбис. Родитељи су му били: отац руски јевреј а мајка аустријска јеврејка из бечке породице Адлер. Занимљиво је да су се В. И. Лењин и А. Керенски родили у Симбирску, били стари познаници, ишли су у исту школу у којој је предавао отац Керенског. А. Керенски, вођа Фебруарске револуције, касније на наговор Британаца је присилио цара Николаја ИИ на абдикацију највише да не би цар заузео Цариград на домак кога је крајем 1916. г. стигла руска војска током Трапезунтске опрације. После присилне абдикације цара Николаја ИИ, 16.3.1917.г., формирану владу Керенског 20. 7.1917. признали су Лондон и Париз. На покушај контрареволуције генерала Л. Корнилова почетком новембра 1917. Керенски је допустио, да би га спасили, наоружавање бољшевика што им је утрло пут у преузимању њихове власти. Побегао је из Мурманска са српским пасошем у Париз. Када је умро руска и српска православна црква у Њујорку одбиле су да му се очита опело па је сахрањен 1970. у Лондону! Иначе, А. Керенски је био и масон.

    За уништавање велике империје, Царске Русије, највише су се потрудили шестоколонаши на челу са В. И. Лењином! Они су искористили 1. СР и ратни хаос да уз помоћ недржавотворних становника Русије, нападну изнутра, већ од Централних сила споља нападнуту им домовину и силом се дочепају власти. Уместо да се као патриоте ставе у одбрану нападнуте домовине Царске Русије, сви су избегли обавезну мобилизацију, слично се десило у Краљевини Југославији у Априлском рату 1941.г. са Ј. Брозом и свитом, они су напали изнутра Царску Русију. Допринели њеном скором поразу уз уследиле огромне територијалне уступке Немачкој, АУ, Турској!
    Ови подлаци су, углавном неруси, огромну државу испарцелисаи по неетничким, вештачким границам на бројне тада републике данас самосталне државе!
    Ј.В. Стаљин је био на челу државне комисије за „разграничење“, слично што је био монтенегрин М. Ђилас у југослов. случају. Трагедија је што је све урађено на штету великог руског народа, без питања истог да ли је за то?
    Цинично је што се заслуге за изградњу, победу над нацизмом итд., неодговорно приписују Стаљину и комп. а не руском народу који се кроз своју тешку и славну историју баш за време бољшевика, борио и изборио са 2 зла: наметнутим тоталитаризмом и нацизмом!
    Овде је један читалац уочио да су бољшевици имали неисцрпни „регрутни потенцијал“, а по мени исто је било у свим комунистичким режимима, у необразованом, нецивилизованом, недржавотворном делу становништва. Ниског социјалног статуса у сваком случају. Сетих се наше народне изреке, која одлично описује такво стање ствари: Када се Циго дочепао власти прво је убио свог оца – да би се доказао!?

    Наш циљ је испуњен – ликујуће су речи британског премијера Д. Џ. Лојда, тадашњег, нажалост руског савезника, када је он сазнао да је руски цар Николај ИИ Романов абдицирао 1917. г.!
    Сигуран сам да је суштина овога садашњег сукоба – противславенска. Славени, или панславенизам, су ти којега презиру (боје га се боље речено) западни господари рата. Занимљиво да су у свему замешатељству светски, словеномрзитељски мешетари поставили на челне државне положаје у скоро свим славенским државама у најмању руку корумпирана лица, која по потреби могу уцењивати. Ради извршења њихових словеномрзитељских планова. Оба светска рата су имала антиславенску суштину! И данас је слично. У првој фази против православних славена – Руса и Украјинаца, касније против осталих!
    Нисам антисемита, али немам нимало разумевање према одређеним Јеврејима – Ашкењазима (Хазарима), нарочито онима који су починили или су били у служби чудовишних злочина почињених над Русима, Украјинцима, Србима и др.! Они су посебно лоши, змије којих се увек мора чувати!

    Хвала:
    – врсном порталу СТАЊЕ СТВАРИ где слободномислећи човек може да објави и овакве текстове,
    – аутору веома корисног текста г-ну Н. Н. Живковићу те занимљивим коментарима читалаца!

    23
  27. Поштовани Реља, док сам читао Ваш коментар, паде ми напамет да проверим преко СС, тачније „коментаторског братства“, да ли постоји српски превод биографије Петра Аркадијевича Столипина, легендарног председника руске владе, убијеног 1911….поздрав и хвала

  28. Какав може да буде народ који годинама бира у суштини исте власти, које разарају и њега и државу, и то ради зарад мало краткорочног ћара Грци,Бугари,Румуни…На пример.
    ,,,Пошто је терен очишћен, кренуло се у прављење „новог, социјалистичког радног и самоуправног човека…Ово сам извукао.Суштина писања(ваљда) би била да смо од `45. у паклу и апатији без имало вере и наде.Талог оног неког народа од пре,који се размножио,а сада и тај муљ нестаје.Да сам ја,потомак Равногорца баченог у јаму од стране црвених терориста,то помислио,ајде де.Али,не.Ја се поносим многим српским постигнућима у тим вуненим временима.Спорт,култура,наука..Звезда и Партизан чисти удбашко-косовски клубови.И?Мој идентитет,добрим делом је творен у и око Маракане.Четник чита пешчаник,као што гледа цнн.Да га сатрапи не изненаде.
    PS. Don Quijote,озлобљеност,баш лепа реч.На месту.Хвала.

    13
    5
  29. Врло добар текст г Живковића. И врло користан да охлади загрејане аматере комунизма ; да схвате улогу Немачке, Парвуса, Лењина и др у рушењу Русије. Нејасно је откуд толико Јевреја у том “антируском пучу”.

    Русија је за ЗападноЕвропљане велика, неразумљива и опасна земља. Још 1875 год Енглези и Французи су опседали Крим покушавајући да Русији спрече излаз ка Југу. То раде и данас.

    Текст је изазвао бројне коментаре које сам са задовољством читао.

    15
  30. @Реља: Одлучно тврдите : „…Једна од најмрачнијих фигура у дешавањима у Царској Русији 1917. г., покретач лоших дешавања је лице које се лажно представљало као Александар Керенски, уствари му је рођено име било Аарон Курбис. Родитељи су му били: отац руски јевреј а мајка аустријска јеврејка из бечке породице Адлер.“.
    Жао ми је, али морам Вам разбити илузију о јеврејском пореклу Александра Керенског. Ви нисте навели извор на основу кога то са свим наведеним детаљима тврдите, али ја ћу навести онај који (између многобројних других ) показује да та Ваша тврдња није тачна. Извор коме ћете сигурно поверовати је Путинова државна новинска агенција РИА Новости (а таквом извору, морате без сумње и без поговора веровати).
    Дакле: Биография Александра Керенского – РИА Новости, 03.03.2020 (ria.ru) наводи, између осталог: „.. Мати му, Надежда Адлер, је била кћи начелника топографског бироа Казанског војног округа, и по оцу је била племићког порекла, а по мајци је потицала из трговачке породице [По Википедији, отац његове мајке се родио као кмет, успео је да се откупи од свог спахије, и као трговац се касније обогатио и оставио јој солидни иметак]. По оцу, преци Керенског су потицали из средине православног свештенства…“.
    Дакле – ни по оцу, ни по мајци, Керенски није никако могао бити Јеврејин. Из ког мрачног извора сте ишчепркали ту Вашу антисемитску тврдњу – то сами знате, али зашто нам нисте бар тај податак саопштили?

    3
    11
  31. @ Иоанн Дубињин
    Много тога из историје дешавања на просторима негдашње Русије уназад око 200 година углавном као поуздане узимам из неруских извора. Од аутора руског или другог порекла а који су живели или живе на Западу. Ту пре свега мислим на Ентони Сатона (Antony Cyril Sutton), Керола Квиглија (Carroll Quigley) и сл.. Од новијих извора користим обимну грађу са вебсајта Хенри Макова (HenryMakow). Искрено нисам слепи љубитељ лика и дела В. В. Путина не само из разлога што му је деда са мајчине стране Василије био ни мање ни више већ кувар В. И. Лењину (Уљанову) и Ј. В. Стаљину (Џугашвилију). Држим се наше народне изреке „ивер не пада далеко од кладе“. Каква клада, такав и ивер! С друге стране још нисам чуо озбиљну критику од В.В. Путина упућену на (не)дела Лењина, Стаљина, комуниста, односно на њихову битну улога у црвеном терору, голодомору, гулазима и којечему. Мислим ако је на свом месту, човек од морала, објективан, праведан, истинољубив… да је то морао давно учинити. Ето још није!

    Овде ћу цитирати текст са вебсајта где има и мање познатих чињеница о А. Керенском. Пре свега о његовом пореклу:

    https://www.bibliotecapleyades.net/sociopolitica/signscorpion/signscorpion06.htm

    из:

    HOW THE COMMUNISTS SEIZED POWER
    The prime mover behind the fall of the Tsar was the 36-year-old Jewish lawyer Alexander Kerensky who, during the years preceding the coup had exclusively defended „revolutionary“ terrorists. Alexander Kerensky, according to the historian Sergei Yemelyanov, was a freemason of the 33rd degree. He was even Grand Master in the Russian branch of Grand Orient in 1916, according to the historian Sergei Naumov. He had found docu-ments confirming this… etc.

    или поглавље преведено на српски:

    Главни покретач пада цара био је 36-годишњи јеврејски адвокат Александар Керенски који је током година које су претходиле државном удару искључиво бранио „револуционарне“ терористе. Александар Керенски, према историчару Сергеју Јемељанову, био је масон 33. степена. Био је чак и Велики мајстор у руском огранку Великог Оријента 1916, према историчару Сергеју Наумову. Пронашао је документе који то потврђују.
    Александар Керенски је био син аустријске Јеврејке Адлер која се удала за Јеврејина Курбиса, према историчару Сергеју Наумову. Његово право име је било Арон. Његова мајка се касније удала за учитеља Фјодора Керенског који је усвојио дечака Арона. Фјодор Керенски је прво био учитељ, а касније и директор државне школе у ​​Симбирску где је једно време студирао и Владимир Уљанов-Лењин. На крају је именован школским инспектором у Туркистану.
    У вези са усвајањем, Арон је добио хришћанско име – Александар. Лекар Александра Керенског потврдио је да је он обрезан. (Ф. Винберг, „Раскршће“, Минхен, 1922, стр.197.) Јеврејин Владимир Бонч-Брујевич (близак сарадник Лењина) потврдио је да је Керенски већ био масон када је био члан Националне Думе. .
    Овде поново треба истаћи да је терориста Дмитриј (Мордекај) Богров блиско сарађивао са Керенским, који је, према речима историчара О. Соловјева, после убиства премијера Петра Столипина, одмах побегао у иностранство. „Раскршће“, Минхен, 1922, стр.197.)
    Јеврејин Владимир Бонч-Брујевич (близак сарадник Лењина) потврдио је да је Керенски већ био масон када је био члан Народне Думе.
    Један од оних који стоје иза Керенског био је амерички масон и владин званичник Ричард Крејн, према Антонију Сатону. Финансирао га је првенствено јеврејски банкар Григори Беренсон који се касније са породицом преселио у Лондон, где се његова ћерка Флора удала за пуковника Харолда Соломона. Овај човек је био један од најважнијих Јевреја у Лондону. 1930-их Григори Беренсон је започео активну ционистичку кампању.
    Аустријски политиколог Карл Штајнхаузер открио је да је британски амбасадор, слободни зидар Џорџ Бјукенен, био контакт човек између Керенског и Лондона, Париза и Вашингтона. Други високорангирани слободни зидари унутар Великог Оријента радили су заједно са Керенским на свргавању цара: …

    Итд… г-не Дубињин.

    Једино што у тексту нисам навео да је матер А. Керенског, Надежда имала из везе, или првог брака – нејасно је, са дотичним бечким Јеврејем Курбисом сина Аарона а којега је када се она удала за Фјодора овај усвојио давши му друго име Александар.

    Да се приметити да вас сврби када се у текстовима на овом сајту Хазари (не значи ништа лоше ако сте и ви, уз то и честит човек) наведу у лошој конотацији!? Ништа је немам против честитих, поштених, вредних Јевреја – Ашкењаза! Напротив, ценим их у мери у којој и они цене мене, мој народ.
    Свако добро!

    Узгред захваљујем и поздрвљам г-на Предрага Вулина уз примедбу да прочита на интернету наведени цео текст (на енглеском) из којег се види завера у вези убиства П. А. Столипина!

    12
  32. @ Иоанн Дубињин

    Промакла ми је Ваша изузетно битна и тачна констатација стања на нашој друштвено-политичкој сцени:“…ваши бољшевички ђаци – југокомунисти, су приграбили власт и током првих 15-так година вам буквално пили крв, да би касније прешли “само“ на нешто блажу строго ауторитарну власт, а – уосталом, и данас њихови унуци и праунуци уз подршку и благослов бесловесних неорадикалских СНС-овских и -СПС-овских бирача (уз све псеудо- опозиционаре) суверено владају.“ Ствара се привид различитости и илузија могућности темељне друштвене промене на изборима, а заправо се ништа битно не мења. А будаласт, какав је, народ трчи на изборе као што овце иду на солило.

    6
    7
  33. @Реља:
    Пишете: „.Да се приметити да вас сврби када се у текстовима на овом сајту Хазари (не значи ништа лоше ако сте и ви, уз то и честит човек) наведу у лошој конотацији!? Ништа је немам против честитих, поштених, вредних Јевреја – Ашкењаза! Напротив, ценим их у мери у којој и они цене мене, мој народ…“.
    Да, итекако ме сврби. Али, нисам ни трунку– Јеврејин, (Ашкеназ, Хазар,Сефард), а ни масон.
    У раном детињству био сам, одрастајући у средини белогардејских избеглица окружен антисемитским и антимасонским причама (Сиоински мудраци и сличне баљезгарије) и „аргументима“ које сте овде пласирали као непобитне чињенице. Одмах сам, инстинктивно, осећао потребу да их не прихватам здраво за готово и ступао, као још дете у вербалне сукобе са дедом и бабом, који су као огорчени, изгубљени људи у таквим причама налазили бар неко оправдање и објашњење за све што се догодило са земљом у којој су се родили и за њен спас борили како су могли – и изгубили.
    Видим да сте и Ви присталица таквих идеја које воде болесном закључку да су за све криви Јевреји, Ашкенази, Хазари, масони – а крајњи закључак који из тога неизбежно следи би ваљда требало да буде : Ех, да их нема, свет би био лепши, зар не?
    Са таквим монструозностима се никако не могу сложити., али схватам да се са присталицама тих идеја не може разумно спорити.

    5
    14
  34. @ Иоанн Дубињин 28. априла 2022. • 23:07

    „Жао ми је, али морам Вам разбити илузију о јеврејском пореклу Александра Керенског.“

    Господине Дубињин, надам се да нећете и ово сведочење из самих јеврејских извора да је Керенски био Јеврејин схватити као антисемитизам.

    Извор: Intermountain Jewish News

    Аутор: Larry Domnitch

    Наслов: Russian Revolution and the Jews

    Цитат: Kerensky, whose father was Jewish, had sympathized with the Jews…

    Линк: https://www.ijn.com/russian-revolution-jews/

    15
    1
  35. Ванредно занимљива дискусија се овде развила и штета је што ће текст ускоро склизнути са насловне стране.
    Најпре хвала г. Дубињину на разјашњењима ставова у погледу Фебруарске револуције и не/сврставања на ову или ону страну током Другог рата (Власов и Красов насупрот Дењикину, на пример).
    Колико знам, као што нико није на српски превео Дењикина, тако нема превода ни Столипинове биографије, уосталом код нас није преведен ни комплетан „Црвени точак“ А. А. Солжењицина, зар не? Могао бих да их прочитам и на руском (Солжењицин се онлајн може наћи и беслплатно, а дело Дењикина видео сам „тродимензионално“ на руском штанду на Сајму књига), али уз одређену помоћ речника и зато би ми, признајем, било комфорније да се нека наша издавачка кућа за то побринула.
    Дигресија: већ четврт века нема ни „Црне књиге комунизма“ на српском, а вала ни не очекујем да ће је икада бити.
    Враћам се Русима: да ли је могуће да се баш ниједан издавач не би потрудио да се позабави Столипином, Дењикином и сличним творцима историје? Има у нас преведене и објављене руске духовне литературе, то да, али историјске? Зар је то толико непрофитабилно?
    Ова расправа може да иде и даљим небројеним токовима. Рецимо, о националности руских револуционара. Мени изгледа мање битно то што су Бронштајн, Розенфелд, Мојсеј Урицки, Мојсејевич Свердлов или Мојсејевич Каганович били Јевреји од онога чему су тежили и шта су за собом оставили. И делује ми много важније то што је Керенски био масон, као и добар број најутицајнијих делатника Фебруара, него његова националност. Можда грешим?
    Може да се прича и о пропасти цара и царства, нпр. овако: Русија је у рат ушла неспремна, а ушла је у рат због Србије (наравно, и да одржи свој статус силе). Закључак може бити и овај: Принципови хици криви су и за то. Шта је Бухарин (ето Руса у руководству бољшевика) о томе наговестио на Московским процесима?
    Или: коме је све било у интересу да се Русија не нађе међу победницима Првог рата, па да не заузме обећани јој Цариград?
    Или: ко су све кривци за успели атентат на Столипина и зашто је отпао од милости цара?
    Тема колико хоћете, за симпозијум, а не за коментарисања!

    14
  36. Ево још мало материјала за оне који још нису набројали лепоте карактера нашег народа: „Тај рајински менталитет обележава суровост према слабијима, а сервилност према моћнијима, затим завист, пакост, подлост, подмуклост, притворност, неповерљивост. Рајински менталитет није само поданички већ је и аморални менталитет, специфичан вид ерозије морала. И сами смо део овог народа, и не желимо да било кога да увредимо, али је извесно да велики део Срба одликују рајинске особине.“ Није тешко претпоставити одакле потичу ове особине, али то не мења ствар.Не сумњам да ће моралне, интелектуалне и националне громаде, попут „Don Quixote“, и „друга Предрага са Романије“ аргументовано да оспоре ове „тривијалне“ констатације. „Друг Благојевић“ још живи у партизанско-четничким релацијама. Изгледа да револуционарна борба још није завршена. Тај „прогрес“, „друже Романијац“, донео нам је ратове између „збратимљених“ народа (укључујући и на од вере произведену муслиманску нацију),економски слом, демографски и губитак српских етничких терорија. Како је то било могуће, поред толиких поносних Срба, под вођством „друга Тита“ (знам да је тривијално, али био је Хрват), васпитаваних под црвеном петокраком, тим старим српским симболом.?

    4
    5
  37. Прво придика за DQ :Као прво, не треба да се жестите. На страну што за пристојност не знате,потом у сарказам : „моралне, интелектуалне и националне громаде, попут „Don Quixote“, и „друга Предрага са Романије“.Шта то беше лицемерје?Хе,хе.Не спадам у исти кош са DQ.Бољи је од мене.Као што не могу парирати вама и ИД.Мени је то јасно.Благодарим Ст. Ствари на уступљеном простору.Даље.Друг Предраг.Нисте ме увредили.Деведесетих можда.Сад ми то и годи.Кад видим ко је све нато пешадинац и евроунијат, Ким Џонг Ун ми дође као брат.Наспрам америчке администрације.Укључивши и Трампову.Занимљиво,ти бољшевички придеви су се запатили само јужно од Саве.Ко је био у Дубровнику било када током титократије,зна да су се ословљавали са господине,господична…Искључиво.ИД бјеше резолутан,онако ex cathedra,по питању Керенског.И опет је лијепио антисемитске етикете.Извор : РИА Новости.Потоњи га демантоваше бројним постовима.На сунцем обасјаном западу,академски радник би се извињавао,у земљу пропадао за написану неистину.Пропраћену увредама.Или би промптно демантовао.Није Керенски припрости кохозник.Србин не мрзи Јеврејина.Немамо разлога.Пажљиво сам све читао.Па и денунцирани протокол.Кога су догађаји од 1914. до касних двадесетих највише унаказили?Немце.За крај.Израел не би постојао без СССР.Као што би нестао за две недеље.Без Руске Федерације.

  38. @револуционар

    *******! Рајински менталитет није менталитет србског народа већ менталитет ****** **** **** **** на челу Србије и његове ****** клике. То је такође менталитет и другорсбијанске аутошовинистиче безбожничке жгадије – понизно према крадљивом, крволочном, злом и перверзном Западу, а надмено према народу. То је такође и менталитет губитничке нацистичке Немачке, која пузи пред американцима као колонија, а надмено наређује свом бедном слузи овде у Србији. А да не говоримо о том истом менталитету кога имају и бедни конвертити, који су издали Господа и предали се ђаволу, а који су се чак и јавно декларисали у прошлости да су одани својим господарима на западу. Итд итд.

    Тито није био ни хрват ни словенац ни србин, већ странац који је преузео идентитет правог Јосипа Броза који је стрељан уочи рата. Сама мајка Јосипова је директно рекла Титу да он није њен син, када је он дошао да је посети, јер је њен син изгубио два прста у раду у фабрици.

    Комунистичка клика у Србији је било само дно друштва, а те беднике и ђаволске слуге још увек величају и поштују другорбијанци и аутошовинисти као гиганте. Једна од тих са дна каце је и јадна Лата – ****** која је чак покушала да пошаље и смотаног Ћосића у Хаг, по сведочењу његове кћери.

    Петокрака није ни србски ни руски симбол већ сатанистички – али шта зна о тиме @револуционар
    – комплексаш пред белом демонијом – Европом.

    9
    3
  39. @AI

    Гаврило Принцип је био масон и није био Србин. ЦрнаРука је била анархистичка организација базирана не у К.Срб, већ у АУИ, а особа на челу те организације није била Србин. Британски агент је тренирао Принципа у употреби пиштоља за атентат на Ратном Острву у Бгд-у.

    Исечак из књиге Под знаком шкорпије [1][2]: Овде треба да поменем нешто о позадини Првог светског рата. Током суђења Гаврилу Принципу и Неделку Чабриновићу, атентаторима на Франца Фердинанда (престолонаследника Аустрије), откривено је да иза планова атентата стоји француска масонска организација Велики оријент, а не српска националистичка организација Црна рука. Ова огромна провокација планирана је у Паризу 1912. године у улици Кадета 16, седишту Великог Оријента. Неделко Чабриновић је на суду открио како су масони осудили Франца Фердинанда на смрт. То је научио од масона Жигановића (управо је јеврејском атентатору Принципу дао пиштољ Браунинг). Принцип је био и масон. Пресуда је извршена 28. јуна 1914. Све према стенографском извјештају суда објављеном у књизи Алфреда Моуссета „Л’Аттентат де Сарајево“, Париз, 1930. Ова информација је касније заташкана.

    [1] Google превод – Под знаком шкорпије – 06:
    ( https://www-bibliotecapleyades-net.translate.goog/sociopolitica/signscorpion/signscorpion06.htm?_x_tr_sl=auto&_x_tr_tl=sr&_x_tr_hl=sr&_x_tr_pto=wapp )

    [2] Under The Sign of The Scorpion – 06:
    ( https://www.bibliotecapleyades.net/sociopolitica/signscorpion/signscorpion06.htm )

    2
    6
  40. @Анон1

    А јесте ли Ви чули за иронију? Обратите пажњу на контекст. То је осврт на коментар „друга са Романије“. Какав црни српски симбол.“Ми,Срби,смо демократе.Одувек.“ „друг Предраг са Романије“. Да ли би био љубазан да елаборира ту тезу?

    1
    5
  41. @Благојевић Предраг,Пале,Романија

    „Какав може да буде народ који годинама бира у суштини исте власти, које разарају и њега и државу, и то ради зарад мало краткорочног ћара Грци,Бугари,Румуни…На пример.“ Јел то нама лакше ако и они разарају себе и државу? Или ће то да заустави наше пропадање? Да ли ће њима бити лакше ако и ми пропадамо? Ово су бисери логичког закључивања, неког чији је идентитет добрим делом грађен у и око Маракане. Завршио сам студије у „Српској Атини“, али видим да сам погрешио. Тај „факултет“ у и око Маракане, је бољи.

    2
    6
  42. @револуционар

    Иронија, цинизам и сарказам су без конкуренције, убедљиво најгори облици комуницирања. То можете научити чак и од најслабијих политичара као и осталих људи који су у бизнису односа са јавношћу – они то никада не користе и потпуно су у праву.

    То толико обезвређује комуникацију, да то чак уништава и емисије Радована Дамјановића на Радио Сербони. Оне су једноставно неподношљиве за слушање, т.ј. барем мени, док су са друге стране, његови интервјуи нешто што је скоро увек занимљиво и едукативно.

    10
    2
  43. Фабијанско-бундистичко-бољшевичка револуција у Русији није дошла изненада. Она је предвиђена и припремљена у деветнаестом столећу из тајне спреге подземне Русије, оног социјалистички, нихилистички и анархистички оријентисаног рушилачког елемента с једне стране и мрачних сила у Европи и Америци, које су деловале по добро промиљшеном плану, међу којима су се посебно истицали јакобинци, банкари, фабијанци, бундисти и бољшевици. Укопчали су у свој план антируског буржоаског најамника, сифилистичара В. И. Лењина и његову групу, коју су организовали, финансирали, усмеравали и контролисали из Њујорка, Вашингтона и Лондона.
    Лењин је говорећи о антисемитизму у Сојветској Русији, рекао: „Само незналице и непросвећени могу веровати лажима и клеветама, које се шире о Јеврејима. Антисемитизам је последње сретство контрареволуције и мора се савлађивати одговарајућим сретствима“. Лењин је на крају пројекта свог декрета од 27. јула 1918. године својом руком написао ове драстичне речи: „Савез народних комесара наредио је свима совјетима, да предузмуодлучне мере за уништење натисемитског покрета у корену. Погромисте и оне који врше погроматичну акцију треба ставити ван закона“.
    Што се тиче Александра Керенског „Јеврејског Наполеона“ – “On July 20th Kerensky (Adler) the Jewish Napoleon, became Prime Minister of a ‘salvation of the revolution’ …” (Види: Frank L. Britton, Behind communism, London, 1952, стр. 51) и „немачког агента“ – “… that Kerensky was in German service”. ( Види: Antony C. Sutton, Wall Street and the Bolshevik Revolution, New York, 1981, стр.) и његове улоге у буржоаско-демократској ревулуцији 1917. године. Oн је свој велики говорнички таленат искористио да доврши деморалисане руске војске. За време буржоаско-демократске револуције летео је с краја на крај Русије, покушавајући да кроз деструктивизам приволи народ на продужетак рата. И баш на том плану тукли су бољшевици. Буржоаско-демократска револуција била је завршена, руско самодржавље је било срушено (Види: Des Griffin, Die Herrscher – Luzifer 5. Kolonne, Frankfurt/Main, 1980; G. Edward Griffin, The creature from Jekyll Island – A second look аt the Federal Reserve, Westlake Village, Ca., USA, 2003; Carroll Quigley, Tragedy and hope – A history of the world in our time, New York, 1966; Arthur W. Thompson, American socialist and the Russian revolution of 1905-1906, in: Freedom and reform – Essays in honor of Henry Steele Commager, Edited by Harold M. Hyman and Leonard W. Levy, New York – Evanston, and London, 1967; Pierre Virion, Bientot un gouvernement mondial? – Une super et contre-eglise, Paris, France, 1967; Rev. Denis Fahey, The rulers of Russia, Hawthorn, Ca, USA, 1975; Francois Furet, Minulost jedne iluzije – Esej o idei komunizma v 20. Storoci, Slovak edition, Agora, Bratislava, 2000; Stephane Courtois…, Cerna kniha komunismu – Zlocini, terror, represe, Vol. I-II, Paseka, Praha, Czech edition, 1999).

  44. Госпон револуционар,љубазност ме не краси.Због кратког фитиља,одговорићу.Да,тифоз сам.Ганци.Не,хулиган.Ево,ова гробарска представа са Тањом Бошковић и тангом смрти ме најежила.И учинила поносним.Наш народ,за мене,јесте демократски настројен.Одувек.Могуће да је нужда истесала наш днк.То написах у контексту комуниста.Пре 2. рата Краљевина их није искоренила.Мислим због тога.Таквог духа у нама.Урбана легенда вели,да кад су Ужичани `41. размишљали коме царству да се приволе,Равногорском или црвеном,резоновашеда видимо шта младост хоће.Тако комунци превладаше.То је Српско вишегласје.Све оно што сте написали пре,запечаћено овим:Завршио сам студије у „Српској Атини“,је права контрадикција.Како?:Велика синтеза вишевековних надања, визија, идеја и достигнућа у области науке и образовања одиграла се 1960. године када је Народна скупштина Републике Србије донела Закон о оснивању Универзитета у Новом Саду„.Нови Сад шездесетих,Периклово доба демократије?Високе школе,у просеку,током школовања,те обавезују да положиш између 25 и 40 испита.Медијана би била 32.Толико је и катедри.Барем половина(иде то и до 80%) истих су имале шефове који до доктората долазише подобоношћу,тј пречицом.ФПН у свакој метрополи бивших република је формиран ради стварања нове касте.То је општепозната чињеница.Од тих тридесетак испита,два обавезна су била Марксизам и ОНО И ДСЗ.Многи лекари и инжењери су имали Танталове муке са професорима на ова два предмета.Обнављали године.За крај,ово морам издвојити:Гаврило Принцип,Обљај,Грахово,20 година,масон.Заиста,без речи сам.

  45. @ Благојевић Предраг,Пале,Романија
    „Друже романијски“, нисте елаборирали тезу да смо, ми, Срби, демократе и то одувек. Јако би ме обрадовало чињенично фундирање тога. Унапред Вам захваљујем.

    2
    4
  46. @Благојевић Предраг,Пале,Романија
    „Друже романијски“, мешате бунтовност са демократичношћу.

    2
    4
  47. @Анон1

    Цитат о рајетинском менталитету је од Јована Цвијића. Не „пецајте“ се тако лако. А иронија, сарказам и цинизам јесу лоши, али за оног који их не разуме.

    3
    4
  48. @револуционар

    Јована Цвијић је био другосрбијанац и аутошовиниста – пљувао је по свом народу као што то ради круг двојке данас. Сетимо се „што јужније то тужније“ и „психичке особине Динарца“. Безбожник, југосповенар, искомплексиран према европској фукари, итд итд.

    Такви су заједно са бедним регентом и осталим црнођорђевићима заговарали и испоручили заједницу са кољачима конвертитима и бечким кметовима. Такви су нас кошати милионе живота, непрегледних територија, укључујући 90% јадранске обале (поклоњену НДХ), источни Банат (поклоњен Румунији), итд итд. Због таквих смо и откупирани од 1903-ће, а то још траје.

    5
    4
  49. http://continuingcounterreformation.blogspot.com/2007/08/wlodimir-vladimir-ledochowski-humanitys.html?m=1 Mislim da su krvna zrnca ucesnika Oktobarske Revolucije prebrojana. Vrlo zanimljivi komentara. Cudi me da se ne spominje Crni Papa Wlodimir Ledochowsky I Jesuit Joseph Stalin.

  50. @ Благојевић Предраг,Пале,Романија
    Перикле нема никакве везе са „Српском Атином“. Није добила назив због достигнућа у политици за време титоизма, већ због тога што је била веома развијено културно средиште Срба у Монархији. Тиме негирате значајан период у развоју српске културе. Међутим, нисте узалуд писали, добили сте надимак: „Перикле са Романије“. А мислити о Србима као демократама одувек, на основу легенди о „друговима“ радницима који изгибоше на Кадињачи, да би се „друг“ Тито и остали „другови“ извукли, и неуништивом комунистичком покрету између два светска рата, је непојмљиво ингениозно. Демократија није стање духа које, опет везујете за комунисте, њене смртне непријатеље. Демократија су институције система ( поделе власти), вишепартијски систем, једнако третирање својинских облика, слободе и права, корупција на минимуму. Ми је немамо у континуитету засигурно од Шестојануарске диктатуре. Демократија подразумева и такву државно-правну традицију, тј. одређено трајање и саживљавање људи са њом. Могуће је само период од Мајског преврата па до Великог рата сматрати за „златно“ доба парламентарне демократије.

    3
    5

Оставите коментар