Мирослав Здравковић: Нестајање Срба у С. Македонији (резултати пописа 2021)

Укупан број пописаних становника смањен је за 9,2%, Македонаца је смањен за 17,3%, Албанаца за 12,3% а Срба чак за 33,6%!

Мирослав Здравковић (Фото: РТВ)

Исељавање Албанаца из Пчињске области, са Косова и Метохије, Црне Горе, из Северне Македоније и из Албаније утицало је на огромну разлику између присутног, резидентног, и укупног броја становника у свим овим областима. За Пчињску област стварни број (присутних и одсутних) Албанаца сазнаћемо приликом пописа ове године.

Државни завод за статистику Северне Македоније објавио је резултате пописа из 2021. (линк) и они су једино по Србе (релативно) неповољнији у односу на Северо-Македонце.

Укупно је пописано 1.836.713 становника и С. Македонија је од пописа из 2022. смањила број становника за 185.834. Број Македонаца смањен је за 224.682, Албанаца за 62.998, Срба за 12.092.

Укупан број пописаних становника смањен је за 9,2%, Македонаца је смањен за 17,3%, Албанаца за 12,3% а Срба чак за 33,6%!

Пописано је и 258.932 нерезидента у томе највише Албанаца (171.982) па Македонаца (63.572) што битно мења етничку структуру у односу на присутно, резидентно, становништво.

Са нерезидентима С. Македонија је повећала број становника за 73.098, при чему је повећан број Албанаца за 109.144 и Турака за 5.370 а смањен број Македонаца за 161.110 и Срба за 11.271.

У 2002. је било 1.297.981 Македонаца, у 2021. било је 1.073.299 резидентних и 1.136.871 Македонаца са нерезидентима.

Албанаца је у 2002. било 509.083, а у 2021. је било 446.245 резидентних и 618.227 укупно.

Турака је 2002. било 70.961, а у 2021. присутних 70.961 а укупно 83.329.

Рома је било 53.879, 46.433 и 49.072, респективно.

Срба је било 35.939, 23.847 и 24.668.

Удео Македонаца у укупном броју становника смањен је са 64,2% у 2002. на 58,44%, али се додавањем нерезидената додатно смањује на 54,25%. Испаде да је удео Македонаца у С. Македонији сличан уделу Белаца у САД (око 56%).

Албанци су смањили удео са 25,2% у 2002. на 24,3% у 2021. али се њихов удео укључивањем нерезидената повећава на 29,5%.

Након Турака и Рома, Срби су пети по бројности и удео је смањен са 1,78% у 2002. на 1,3% у 2021. и додатно на 1,18% када се укључе нерезиденти.

Какве су се етничке промене догодиле по општинама између два удаљена пописа нека остану тајна, у погледу губитка етничке већине Македонаца или добитка са све нерезидентима Албанаца, овде нас интересује где су највише релативно смањили број Срби и где их још уопште има.

Извор: Државни завод за статистику БЈРМ (2002) и СМ (2021)

Број Срба је повећан у пет општина али је то повећање више црни хумор него битна реалност. Боговиње су удвостручиле број Срба тако што су сада пописане две жене док је 2002. ту живела једна особа чији пол из ове временске дистанце не би истраживали.

У Врапчишту је повећан број Срба за 50% тако што је пописано 6 особа а у 2002. их је било 4.

Сопиште има озбиљан раст за 53,1% и то са 32 на 49 и овде се вероватно ради о старачком исељавању из Скопља у викендице у овој општини.

Теарце је општина која се граничи са Штрпцем на КиМ и налази се између Тетова и Скопља па пораст броја Срба за 57,1%, са 14 на 22, је вероватно последица одласка из Скопља.

Три четвртине свих Срба у С. Македонији живело је у Скопљу, Куманову и Чучер-Сандову изетим заједно. У Скопљу је број Срба смањен за 33,7% што је готово идентично укупном смањењу Срба у С. Македонији (-33,6%), док је смањење у Куманову (-29,5%) и Чучер-Сандову (-20,4%) било релативно мање.

Општине у којима је у 2021. било више од 3% Срба биле су: Чучер-Сандово (21%), Старо Нагоричане (16,71%), Росоман (6,66%), Куманово (6,52%), Дојран (4,93%), Виландово (4,46%), Богданци (3,75%), Илинден (3,6%) и Демир Капија (3,44%).

Опрема: Стање ствари

(Макроекономија, 30. 3. 2022)



Categories: Преносимо

Tags: , , ,

5 replies

  1. Kako su NESTAJALI Srbi.

    Tako što su se PRIMILI na CRVENU PETOKRAKU.

    Kako NESTAJU sada MAKEDONCI.

    Tako što su se PRIMILI na ŽUTU PETOKRAKU.

    Na OVAJ način. OČIGLEDNO.

    Igrala se NEDAVNO fudbalska utakmica između

    MAKEDONIJE (koja MENJA imena ko PELENE) i
    činimi se Portugala za ZADNJU kartu za KATAR.

    STOJE 11-est „MAKEDONACA“ u dresovima.

    6 ŠIPTARA, ćute i NE otvaraju usta.

    5 MAKEDONACA peva HIMNU.

    SETITE SE:

    Bratstva i jedinstva.
    Zajedno smo skupa.
    Skupa smo zajedno.
    Ne SKRENIMO sa „puta“.

    ITD.

    TAKO su NESTAJALI SRBI.
    TAKO nestaju „Makedonci“.

    To je RECEPT za „kuhinju“ PRAVLJENJA „naroda“.

    Taj recept se prodavao sa CRVENOM PETOKRAKOM.

    RANIJE.

    SADA SE PRODAJE SA:

    ŽUTOM PETOKRAKOM.

    E…..U……

    Ko se PRIMI, odlično.

  2. Uvek za zadovoljstvom citam clanke od g. Zravkovica. Ne znam da Li ovo ima veze sa clankom ? Makedonska Dijaspora je velika u Australiji, imenik pokazuje znacajan broj njihovih crkvi. Veliko melbursko Pravoslavno groblje, gde imam drage osobe sahranjene. , ima mnogo spomenika od Makedonaca , vecinom iz Bitola. Mislim da su svi ispisani latinicom. Meni je neshvatljivo, jer znam da majstori za pravljenje spomenika pisu na svim jezicima I pismima. Znam dosta skladnih srpsko- makedonskih brakova.

  3. Saff, narucuju li se jos tamo u makedonskim kafanama (cak I u vreme siptarske oruzane pobune u Makedoniji) pesme kao sto je – Oj Srbijo, skini mi se s ledja!

    Evo, za vas skomovce dole ispod, dva grčka kolceta zaostala jos iz Aleksandrovog vremena iz Vodena (danasnja Edesa u Grckoj) gde je zapocela njegova dinastija:

  4. Folklor I toponimi su vrlo otporni na promene tokom vremena I pouzdan pokazatelj porekla. Cak se I svest moze mnogo brze promeniti I preumiti nego toponimi. Zato npr jos uvek imamo hiljade srpskih toponima u Indiji I Aziji (ili Britanskim ostrvima). U prethodnom komentaru imamo primer Vodena (mesto poznato po mnostvu slapova) cije ime je takoreci nedavno, posle skoro 3000 godina, promenjeno (pored hiljadu drugih) u Edesa I gde je prvi u Aleksandrovoj lozi, 500 godina pre njega samog, dobio namestenje. U vezi sa temom teksta neko bi mogao da uspostavi vezu izmedju muzike u proslom komentaru, I identicne grcke I smakedonske zenske nosnje u sledecoj pesmi i da izvuce neki zakljucak:

    Slican je primer I sa srpskim ‘ojkanjem’ (zvali su ga I ćirilično pevanje) u Krajini I Dalmaciji koje sada Hrvati prisvajaju. Mozemo da vidimo Hrvate koji nastavljaju folklor svojih nedavnih (srpskih) predaka pretendujuci da ne znaju svoje poreklo, ali vise o tome kada budu tema.

  5. @ Disanje na trsku. Po kafanama ne zalazim tako da ne znam sta tamo se desava I koje pesme Makedonci porucuju. Gde zivim misl da nema Makedonaca , pa ni kafana. Makedonce srecem na Pravoslavnom groblju, smatram ih za srdacan I topao narod. Ja sam sada u gipsu, prilaze me pitaju kako sam, pomazu da operem spomenike. Sto Sam zaboravila da napisem , da Li je toliko tesko, uspostaviti na nacionalnom nivou tesne veze? Znam sta se pevalo pri doceku predstavnika Srba, visokoga gosta ali to me niste pitali. Svako dobro.

Оставите коментар