Златомир Гајић: Рок песник Бранимир Џони Штулић

Златомир Гајић поезију Бранимира Џонија Штулића у првој фази његове каријере чита у бунтовничком кључу

Извор: Институт за европске студије

Пишући писмо обожаваоцу који се налазио на ратиштима далеког Вијетнама, легендарни џез музичар Луј Армстронг пред сумрак сопственог живота написао је да је музика живот за себе. Она је за Армстронга била простор да искаже своје мисли и рефлексије о животу. Циклус (музичког) живота овог виртуоза започео је у цркви слављењем Бога, а завршио се његовим рефлексијама о иронији живота и пролазности. Овај пример је знаковит, јер нам показује колико музика може бити широко и плодно поље за мисаону делатност човека.

Премда последњих година живи медијски изолован у Низоземској где слободно време проводи пишући и компонујући песме и преводећи класике античке грчке књижевности у врло слободном духу, Бранимир Штулић и његово дело и даље изазивају интересовање јавности. Пре неколико недеља овај уметник објавио је нови дупли албум изненадивши медије и све поштоваоце његовог уметничког израза. Његова осебујна личност и још провокативније песме, подстакле су ауторе, пре свега проучаваоце књижевности и публицисте, да читаоцима осветле мање познате правце у Штулићевом животу и деловању. Најпре је хрватски музички новинар Хрвоје Хорват објавио Штулићеву биографију 2018. године, а потом је – исте године – и Златомир Гајић постао доктор наука одбранивши тезу под називом Рок поезија Бранимира Штулића и њени медијски одјеци на Универзитету у Новом Саду.

На основу вишегодишњих истраживања и одбрањене докторске дисертације, Златомир Гајић објавио је 2019. године измењену и допуњену студију под називом Рок песник Бранимир Џони Штулић у издању Службеног гласника. Интересовање јавности било је толико, да је издавач морао 2021. године да изда и ново, друго издање, а поводом ове књиге на Институту за европске студије одржано је 21. јануара 2022. године и предавање аутора управо на тему Штулићеве рок поезије.

Миша Ђурковић и Златомир Гајић (Извор: Институт за европске студије)

Проучавање рок поезије код нас потпуно је запостављено. У том погледу, студија др Гајића представља пионирски корак у овим истраживањима. Будући да не постоји традиција систематског бављења овим граничним подручјима уметности, те да постоји велики несклад између проучавања великих и канонских писаца  и оних који су се налазили на маргинама онога што се сматра врхом уметности, овај Гајићев подухват представља покушај премошћавања дубоко присутног јаза. Врло важан импулс и  велику подршку Гајићу, као дугогодишњем новинару и музичком критичару, дао је и његов ментор проф. др Драган Станић који је желео да оваквим и сличним радовима подстакне интересовање научне заједнице за гранична подручја књижевности и других уметничких дисциплина. У том погледу став – иначе на трибини присутног – проф. др Драгана Станића да је потребно проширити хоризонте истраживања представља не само пресек стања ствари у домаћој науци о књижевности, већ означава позив и другим, млађим покољењима, да се охрабре да крену у том правцу.

Започињући своје предавање др Златомир Гајић се осврнуо на основне поставке у својим истраживањима. Синкретизам (као спој више уметничких грана) важан је именитељ у студијама рок културе свуда у свету. Музика је имала вишевековну необичну трајекторију. Њена подвојеност на елитну и народну, то јест канонску и неканонску, временом је доведена у питање, а многи музички бардови нашли су нове медије преко којих су своје идеје слали све бројнијим слушаоцима. Рокенрол је представљао, заправо, праву озбиљну револуцију будући да су се песници врло сложених и дубоких видика определили да милионима својих поштовалаца пренесу одређене поруке на што једноставнији, а у исто време и креативнији, начин. И поред отпора бројних конзервативних теоретичара књижевности, поезија рока увелико постаје предмет озбиљног интересовања научника о чему сведоче и бројни радови о Бобу Дилану (подсетићемо лауреату Нобелове награде за књижевност), Џиму Морисону и многим другим музичарима. Рок је, даље, поље неисцрпног тумачења јер мноштво песама пружа бројне могућности за радове социолога, музиколога, стручњака за медије, историчара и многих других.

У свом истраживању свестан је и Златомир Гајић потребе да се постави врло јасан теоријски и контекстуални оквир. Да би се дошло до Азре и Штулића потребно је, стога, сагледати и развој музичке сцене у Југославији након Другог светског рата. Одустајањем од совјетског музичког модела након политичког сукоба 1948. године, музика на простору тадашње Југославије нашла се под снажним утицајем западне уметности. У првој фази карактеристична је била доминација џеза, а потом и рокенрола. Притиснута великим утицајем цензуре и аутоцензуре, те ограђена великим политичким и репресивним апаратом, музичка сцена је постала место свесног израза не само хваљења система, његових могућности и постигнућа, већ и веома суптилних субверзивних антирежимских порука.

Извор: Институт за европске студије

У бунтовничком кључу Златомир Гајић чита поезију Бранимира Џонија Штулића у првој фази његове каријере. У окружењу постмаспоковског Загреба, те у времену почетка привредне и друштвене кризе југословенске државе, Штулић започиње своју уметничку каријеру веома интензивном и иновативном продукцијом (за прве две године Штулић је објавио 4 албума и 82 песме). Усмерен на младе, Штулић је са великом резигнацијом посматрао масовно удворништво и послушност већег дела грађанства и беспризорну самоокренутост сопственим интересима малобројне елите везане уз партију. Таква критика наставила се и након смрти Јосипа Броза Тита. Са великом одбојношћу пратио је и демонстрацију моћи распадајућег политичког система који се у недостатку суштинског бољитка служио демагогијом и репрезентацијом војне силе.

Инспирацију за своју поетику, Штулић је тражио, како у земљи, тако и у иностранству. Пратећи своје узоре (у првом реду Битлсе), Штулић је тражио оригиналну уметничку форму свог изражаја. Инспирисан новинама и новинарским стилом, бројне његове песме могу се тумачити и у кључу новинских урадака које су представљале креативан начин исказивања сопствених идеја. Такође, мотив друге стране, Штулић je преузeo од Џимија Морисона. Но, Штулић није представљао искључиво изданак западне, а у суштини англосаксонске, музичке традиције рокенрола. Поред француских модерниста (на првом месту Бодлера, који као и Штулић, веровао у привлачност мрачне слике друштва), Штулић је тражио везе са српским модернистима (на првом месту са Дучићем и Шантићем) реафирмишући њихове рефлексије о усамљености и гордости.

С обзиром на Штулићево мешовито порекло (рођен у српско-хрватској породици у Скопљу) и сталне сеобе током већег дела живота, може се поставити питање његове припадности одређеном културном простору. Формирајући се у Загребу, граду изузетно богатом наслагама западних (аустроугарских и немачких) културних утицаја, Штулић није у потпуности потпао под утицај тзв. „пургерског” стила живота. Иако је своју поезију прилагодио савременом загребачком градском говору, Штулић је као простор културне инспирације подразумевао не тзв. „Мителеуропу”, већ Балкан. Севдах – уз пратећи хедонизам, дерт и бесплодну филозофску контемплацију у кафанском простору – представљао успешну супституцију за иронију и пролазност живота и заузима врло важно место у Штулићевој поетици према Гајићевим закључцима.

Мада је фокус др Гајића пре свега везан за прву фазу стваралаштва Бранимира Штулића Џонија, његово предавање настало, као резултат дугогодишњих истраживања, представља веома значајан искорак у студијама савремене српске и (пост)југословенске културе.

Петар С. Ћурчић,
истраживач-приправник,

Институт за европске студије



Categories: Дневник читаоца/гледаоца

Tags: , , , , , ,

3 replies

  1. Господе, затвори очи

    Господе, затвори очи
    Не гледај сина својега
    Како скапава, без наде
    У блату до кољена

    Не питај зашто је
    Моја пјесма опора
    Не питај зашто је
    Моја рука крвава

    Господе, зачепи уши
    Не чекај на ријеч кајања
    Опет, исто би било
    Не памтим ништа, убијам сјећања

    Не питај зашто је
    Моја пјесма опора
    Не питај зашто је
    Моја рука крвава

    Господе, опрости ми
    Крв је проврела
    Не иштем кључа за врата небеска
    Учини само да умрем у чизмама

    Не питај зашто је
    Моја пјесма опора
    Не питај зашто је
    Моја рука крвава

    Момчило

    20
    1
  2. Живот је сан

    Будим се ненаспаван
    Исти ми је сваки дан
    И сваке ноћи
    Исти сан

    Сањам
    Као корачам
    Кроз неки хол
    На крају стојиш

    Прилазим
    А све смо даље
    Ко Сјевер
    И Јужни пол

    Осмјех на мом лицу
    У срцу бол
    У крви
    Алкохол

    Волим те
    Није фол
    Волим те
    Ма, није фол

    Оловни облак
    У мојој глави
    Да ли у сну
    Или на јави

    Олујни облак
    У мојој глави
    Да ли ће она
    Да се јави

    Момчило

    16
    1
  3. Љубав

    Љубав није мантра
    Безброј пута понављана
    Љубав није ријеч
    Што шупље јечи у тишини

    Љубав је птица
    Што лети ка сунцу
    Љубав је искра
    У твом оку

    Љубав нећеш наћи
    У љубавним романима
    Љубав нећеш наћи
    На разним екранима

    Љубав нећеш нигдје наћи
    Макар је тражила данима
    Љубав се налази
    У нама самима

    Љубав је бал на води
    Љубав је лет ка слободи
    Пољуби ме
    Ходи, ходи, ходи

    Љубав је ход по води
    Љубав је бал на слободи
    Пољуби ме
    Ходи, ходи, ходи

    Момчило

    16
    1

Оставите коментар