Мирослав Здравковић: Инвестиције у прерађивачкој индустрији у другој деценији XXI века

Укупна вредност инвестиција у прерађивачкој индустрији Србије била је 13,7 милијарди евра у претходној деценији, што даје по 1,37 милијарди евра у просеку годишње

Мирослав Здравковић (Фото: Снимак екрана)

На основу података о фиксним инвестицијама и броју запослених по градовима и општинама могуће је извршити пуно интересантних и корисних анализа попут:

  • Инвестиција по запосленом у прерађивачкој индустрији и њихов однос, колико утичу на раст запослености или њихово одсуство на пад.
  • Инвестиције по становнику, као индикатор регионалног развоја.
  • Укрштање са подацима о додељеним субвенцијама у прерађивачкој индустрији ради сагледавања ефеката на запосленост у њој, ради анализа користи и трошкова, под претпоставком да су подаци о субвенцијама доступни.
  • Однос између улагања у прерађивачкој индустрији и другим привредним делатностима: да ли раст инвестиција у њој доводи до повећања и других инвестиција?

Овде прилажем две табеле о апсолутним вредностима инвестиција у прерађивачкој индустрији. Амортизација постојећих индустријских капацитета захтева одређену минималну вредност инвестиционих улагања. Да ли је то 600 или 800 милиона евра или једна милијарда и више од тога, може се само нагађати, или претпоставити на основу података о вредности капитала индустријских предузећа и некој рачуноводственој стопи годишње амортизације од 8% или 10%. Суштина је да инвестиције морају да постоје у свакој години како би се одржао неопходни ниво производних могућности, а независно од нових инвестиционих улагања, са субвенцијама или без њих.

Укупна вредност инвестиција у основна средства у прерађивачкој индустрији Србије била је 13,7 милијарди евра у претходној деценији, што даје по 1,37 милијарди евра у просеку годишње. Највећа вредност је била у 2012. када је износила 1,8 милијарди евра и била је последица почетка пословања Фијата у Крагујевцу јер је Шумадијска област имала регистрованих 746 милиона евра.

Фискална консолидација је кроз пад домаће тражње утицала да од 2013. до 2017. године вредност инвестиција буде између 1,1 и 1,25 милијарди евра да би се са растом плата и пензија ниво инвестиционе активности у прерађивачкој индустрији повећавао на 1,53 у 2018, 1,66 у 2019. и 1,7 у 2020.

Инвестиције у Србија – север (7,1 милијарди евра) биле су незнатно веће у односу на Србија – југ (6,6 милијарди евра).

Највећу вредност инвестиција имала је Војводина (5,7 милијарди) испред Шумадије и Западне Србије (ШиЗС) са 4,3 милијарде, затим Јужна и Источна Србија (ЈиИС) са 2,2 милијарде док је Београд био на последњем месту са 1,4 милијарди евра. Позиција Београда овде је у складу са чињеницом да је у већини услужних делатности Београд на првом месту са изузетно великим уделом у укупним улагањима и да инвестиције у индустрији служе регионалном развоју остатка Србије.

Посматрано по областима Јужнобанатска је имала највише инвестиција (1,81 милијарде евра), испред Шумадијске области (1,57), Јужнобачке (1,49) и Сремске области (927 милиона евра) и све остале области су биле испод пола милијарди евра, или по мање од 50 милиона евра у просеку годишње.

Извор: Макроекономија

Најмање улагања у прерађивачкој индустрији имале су Зајечарска, Рашка, Браничевска, Топличка, Пчињска и Борска област, све јужно од Београда и све са мање од 200 милиона евра.

Највећу вредност инвестиција у прерађивачкој индустрији у десетогодишњем периоду имало је Панчево, испред Крагујевца, Новог Сада, Пирота, Крушевца и Смедерева да би Земун био на 7. месту као београдска општина.

Првих 18 градова и општина је учествовало са половином у укупним инвестицијама у прерађивачкој индустрији те су преосталих 142 имале другу половину свих инвестиција у основна средства.

Ражањ, Црна Трава, Медвеђа и Сокобања нису имали инвестиција у прерађивачкој индустрији а мање од 100 хиљада евра имали су Рековац, Сопот, Гаџин Хан и Трговиште.

Више од 100 хиљада а мање од милион евра имало је 12 општина а између милион и десет милиона 44 општина. То значи да је у збиру 64 општина имала мање од једног милиона евра годишње инвестиционих улагања у прерађивачкој индустрији или их није имала уопште.

Већина ових општина има мање од 30.000 становника и велики демографски пад, а чију дубину ћемо сазнати након пописа становништва у 2022. И сада се, на основу процена РЗС-а могу ставити у однос подаци о вредности инвестиција у прерађивачкој индустрији по становнику и промене броја становника у протеклој деценији.

Извор: Макроекономија

У односу на Београд са 1.394 милиона евра, Нови Сад има 868 милиона евра, што је по становнику више него у Београду. Ниш је трећи град по величини и некада велики индустријски центар у Србији а у протеклој деценији је са 179 милиона евра био тек на 19. месту, упоредив са Пећинцима (174 милиона евра). Приложени подаци могу да послуже за свакакве анализе и поређења, за критике и похвале. Боље је да их има, какви јесу, него да их нема уопште.

Опрема: Стање ствари

(Макроекономија, 28. 12. 2021)



Categories: Преносимо

Tags: , , , , , , , , ,

Оставите коментар