Aleksandar Novaković: Rio Kinta i godine opasnog življenja

Drinom, Savom i  Dunavom otrov “Rio Kinte” bi  dospeo daleko, sve do Rumunije. Samim tim bi najveći deo teritorije Srbije bio izložen toksinima

Извор: Друштвени покрет Пламен

Od 27.11. više ništa neće biti kao pre. Očito je da je sukob režima sa svojim građanima ušao u fazu iz koje nema vraćanja na staro: demonstranti blokiraju glavne saobraćajnice u zemlji,  batinaške ekipe napadaju demonstrante u Šapcu čekićima i letvama dok lokalna policija nemo gleda taj prizor,  bahati šef beogradske policijske stanice baca devojku preko bankine, kordoni žandarmerije, policajci u civilu, hapšenje i prebijanje aktivista, helikopteri… Ništa od ovoga ne može potisnuti činjenicu da je građanima dosta igara, da Rio Tinto neće proći Jadrom (i drugde) kao nož kroz sir ali, pre svega, da ih više nije strah da stanu pred autobus ili naskoče na bager (o petooktobarske li ironije!) koji se koristi za njihovo rasterivanje. Brojem (ali ne i snagom), kad se sve sabere, skromna akcija uspela je da zaustavi saobraćaj u Beogradu, Šapcu, Novom Sadu, Užicu, Zrenjaninu, Pančevu, Požegi, Kragujevcu i drugim mestima. Hapšenja, batinanja i medijski pritisak vlasti nisu uspeli da to spreče.

Коссев: Багер на улици и у Штарк Арени, док „пристојна Србија чува Косово и земљу“

Sve ovo govori o dve stvari: strahu režima i nesposobnosti njegovih korumpiranih slugu. Režim je, očigledno, odlučio da brani “svoju” korporaciju. Razlog je očigledan: korporacija Rio Tinto protiv koje je organizacija Kreni-pokreni povela subotnji protest (uz pomoć “zeleno-crvene” koalicije poznate kao Zelenović, Ćuta i NDBG) je ispljunula enormnu cifru koja treba da obezbedi vrhušku vlasti. To je količina novca zbog koje bi mnogi ne samo ukrali već i ubili. “Rio Kinta” nije dakle bitna kao projekat koji će sa svojim rudnikom litijuma doneti berićet Srbiji, jer neće (a da može doneti neki ćar dali bi do sada zeleno svetlo za eksploataciju mnogo bogatijih nalazišta litijuma Portugal, Češka Nemačka…) već joj se iskreno nadaju samo oni kojima su birači sredstvo a život u nekoj tropskoj zemlji iz koje nema izručenja cilj. Da bi se domogli nezasluženog večitog odmora za sebe i svoje potomke oni bi u Jadru oteli zemlju od onih koji  je nisu prodali ili bi ih, jednostavno, istisnuli posrednim zagađivanjem tla i vode jalovinom iz rudarskih okana i jama.

Udri bogataša i uzmi mu sve pare

Jasno je da demonstranti neće lako odustati kao i to da bi eventualno zagađenje ugrozilo ne samo Zapadnu Srbiju već i delove BiH i Hrvatske. Drinom, Savom i  Dunavom otrov “Rio Kinte” bi  dospeo daleko, sve do Rumunije. Samim tim bi najveći deo teritorije Srbije bio izložen toksinima. Protesti protiv ove gadosti su ljudska, moralna dužnost, bez obzira na ideološko opredelenje i tu nema dileme. Postavlja se pitanje šta će neke, buduće vlasti, raditi da se ovakva nesreća ne ponovi kao i kakav će biti njihov odnos kako prema čuvanju resursa od neprocenjivog i nacionalnog značaja tako i prema uveliko narušenim pravima radnih ljudi  te tzv. “revanšizmu”  kojeg mora biti ako želite da državne službe oslobodite od trutova. Opštenarodna buna je  jasna, opravdana. No, i ona mora imati neki ideološki fokus te detaljan plan pod naslovom: Šta ako uskoro zavladamo? Ako dobijemo neoliberalnu vladu (još jednu, a to nam po svemu sudeći, ne gine) odgovor levice mora biti: Upoznajte novog gazdu – isti je stari gazda i oborićemo ga na isti način.

Опрема: Стање ствари

(Друштвени покрет Пламен, 27. 11. 2021)



Categories: Преносимо

Tags: , , ,

Оставите коментар