Драгослав Пакић: Зид плача, зид срама, зид који има уши, зид мурала…

Пошто је светска истраживачка, професионална, поштена и коректна штампа затворена за саопштење српског мишљења, Србима су остали зидови да изнесу свој став

Мурал са ликом генерала Ратка Младића у Његошевој улици у Београду (Фото: Данас)

Судско веће у дахијском саставу Аганлија, Кучук Алија, Мула Јусуф и Фочић Мехмед-ага без даха донесе једногласну пресуду да се вође удруженог злочиначког подухвата у Београдском пашалуку, ради обезбеђења мира у региону Западног Балкана, јавно посеку. Као платани у Булевару краља Александра.

Тако 15. јануара 1804. у Ваљеву обезглавише српске кнезове Алексу Ненадовића, Илију Бирчанина, Хаџи Рувима, Марка Чарапића и друге виђеније људе чија је кривица била само у томе што су још увек имали српску главу – па још и на српским раменима.

Пресуда је подразумевала казнене одредбе и за све оне који би се усудили да евентуално искажу неслагање са пресудом или чак изразе сумњу у правичност оваквог (на турском ad hoc) суда.

Евентуално јавно помињање имена осуђених и кажњених злочинаца или, не дај Боже, осликавање зидова њиховим ликом, накнадно усвојеним казненим одредбама специјалног закона, lex specialis, подразумевало је затворску казну у трајању од три до пет стотина година, или набијање на колац онако како је то описао Иво Андрић, уносећи на тај начин немир и раздор међу поданике који су живели у слози и љубави. Ту, наравно, не би требало заборавити и погана казивања оног претече геноцида, Његоша по имену, који написа, ни мање, ни више „… оно пашче Ћоровића (….) црн му образ био“.

„Његош је био геноцидан док многи нису ни знали шта је то геноцид“ (Извор: SandzakPress.net)

Да се процес не би зауставио само у Ваљеву, нове османлије оформише и нови суд под пуним називом „Међународни трибунал за кривично гоњење лица одговорних за тешка кршења међународног хуманитарног права на територији бивше Југославије током 1991. год и крађу кокошака у селу Дудовица у времену 9-11 сати пре подне и 14-18 у поподневним часовима, петком када је пијачни дан, док се домаћини и власници кокошака одмарају у заслуженом поподневном дремежу“. Кокошке су, како ће се касније показати исправном поставком, веома важан производни погон пропагандног и понижавајућег материјала намењеног за главе познатих генерала и јавни приказ нишанских способности јајобацачица. Осим тога, кокошке, по неким схватањима, могу носити и јаја са опојним дрогама јер их хране марихуаном из војних кокошарника.

Предвиђено је да Трибунал, пошто обави посао са српским кнезовима, прерасте у Механизам за кривичне судове.

Што се тиче пресуда донетих на суду оваквог назива, уз неизоставно помињање међународног хуманитарног права, најбољу оцену је дао трећински део председништва БиХ, господин Комшић, изричући опомену новинару који је намеравао да са Комшићем обави, скоро комшијски разговор на тему повећања цене јајима на сарајевској пијаци. Кад је новинар оћутао обавезни уводни одговор о „геноциду“ у Сребреници, Комшић је одбрусио: Пресуда је донета и тачка, као што у случају Маркача и Готовине није донета и ту две тачке. Запета је што су Хрвати, трапави какве их је Бог створио, негде затурили топничке листе па суд није био у могућности да правоснажно утврди да ли се заиста десило оно што су сви видели. Ако је, међутим, и било протеривања неких двеста хиљада Срба, као да је то неки број, или можда и понеког смртног случаја – то се свакако не би узимало у обзир јер се српске жртве на овом суду не рачунају. За овај суд су од самог почетка сви Срби, и живи и пострадали, неурачунљиви.

Жељко Комшић новинару Танјуга: ‘Ајде, признај да је у Сребреници био геноцид!

Хрвати су, додуше, уважавајући ауторитет суда и са пуним поверењем у његову непристрасност, уместо топничких листа, суду поднели црне листе са именима Срба одређених за одстрел. што суд није уважио проглашавајући се, на основу правила које је сам дописао, ненадлежним за случајеве погибије неког од припадника српског злочиначког племена одвратних дивљака, како је Мадлен Олбрајт у своје време већ пресудила.

Познат је случај, кад је већ реч о раду овако конструисаног суда, да је међу српским осуђеницима расписан наградни конкурс да ће се сваком, ко без грешке правилно изговори пун назив овог суда, казна смањити за цела два дана робије. Уколико је затвореник на издржавању доживотне робије, освојена награда би се уручивала постхумно.

После рушења Берлинског зида, између Европе и Србије сачињен је нов Кинески зид. Тако да сада Срби, поред зида плача, зида срама, зида који има уши, знају и за зид мурала мешајући то, неписмени какви су, са моралом уз објашњење да им је тешко да поверују у правичност судских пресуда у којима се једни генерали ослобађају, а други кажњавају на доживотне робије у рату који су водили међу собом и уз свесрдну помоћ са стране само једној страни. Пошто је светска истраживачка, професионална, поштена и коректна штампа затворена за саопштење српског мишљења, Србима су остали зидови да изнесу свој став.

Графит на београдском Дому омладине (Фото: Кристина Бонџулић)

Вратили смо се времену зидних новина.



Categories: Вести над вестима

Tags: , , , ,

1 reply

  1. Srpski đenerali , vođe, voždovi , vojvode koji su se borili
    protiv vekovnih neprijatelja Srpskog naroda , Srpskog sveta i Majke Srbije.
    Srpski vožd Crni Đorđe Petrović , 1804 godina , Orašac, Prvi Srpski ustanak.
    Vođe Prvog Srpskog ustanka :
    Prota Mateja Nenadović
    Milenko Stojković
    Petar Dobrnjac
    Stevan Sinđelić
    Hajduk Veljko Petrović.

    Srpski đeneral Mihajlo Miloradović , 1812 godina ,
    Borodinska bitka .

    Srpski vožd Miloš Obrenović , 1815 godina , Takovo ,
    Drugi Srpski ustanak.
    Vođe Drugog Srpskog ustanka :
    Stanoje Glavaš
    Hadži Prodan Gligorijević
    Lazar Mutap
    Tanasko Rajić
    Stojan Čupić.

    Srpski đenerali – vojvode , 1914 godina , reka Drina.
    Generalštab , Radomir Putnik
    Prva Srpska Armija , Živojin Mišić
    Druga Srpska Armija , Stepa Stepanović
    Treća Srpska Armija , Pavle Jurišić
    Načelnik komande Srpske Vojske , Živojin Mišić.

    Srpski đeneral Dragomir Draža Mihailović , 1941 godina , Ravna gora , selo Ba.

    Srpski đeneral Ratko Mladić , 1992 godina , Pale .

    Srpski đenerali , 1999 godine , Beograd – Buđanovci-Košare .
    Srpski đeneral Nebojša Pavković
    Srpski đeneral Vladimir Lazarević
    Srpski đeneral Dragan Živanović.

    Svi Srpski đenerali , voždi , vođe i vojvode su uvek , non-stop , stalno i zauvek u srcima Srpskih rodoljuba.

    31

Оставите коментар