Home › Вести › Вести над вестима › Келн: Звона катедрале и мујезин петком у подне

Келн: Звона катедрале и мујезин петком у подне

By on • ( 0 )

Зов мујезина на молитву у Немачкој заправо уопште није забрањен, али проблем настаје кад се употребљавају звучници без којих тај зов не би стигао посебно далеко

Разгледница Келна – Катедрала је прво што се види када се возом улази у град (Извор: DW)

Келн је до сада највећи немачки град који свим џамијама допушта да огласе позив мујезина на молитву петком. Док једни хвале тај потез града, са друге стране пљуште критике.

Убудуће би се петком у подне Келном могао чути пој мујезина који зове муслимане на молитву. То је новост у метрополи на Рајни и „знак међусобног прихватања религија“, како је рекла градоначелница Хенријете Рекер, ванстраначка политичарка коју подржавају леве снаге и посебно Зелени.

Рекер је рекла да су муслимански суграђани саставни део Келна. „Ко у то сумња, доводи у питање идентитет Келна и мирни суживот“, рекла је градоначелница. „Када у нашем граду будемо уз црквена звона чули и зов мујезина, то ће показати да се у Келну разноликост цени и живи.“

Како је саопштено прошле седмице, у питању двогодишњи пилот-пројекат током којег исламска удружења могу поднети захтев градској управи да се из њихових џамија оглашава мујезин.

У Келну, граду чији је симбол дивовска готичка катедрала, има укупно 35 џамија. Од милион становника, око 120.000 су муслимани.

Позив на молитву дозвољен је петком између 12 и 15 часова, не сме трајати дуже од пет минута, а јачина звука у децибелима одређује се за сваку џамију засебно, у зависности од тога где се налази. Уз то, свако исламско удружење мора именовати особу задужену за питања комшилука која би и пописивала могуће примедбе.

Угледни представник турске дијаспоре и бивши посланик Бундестага, Озџан Мутлу из Берлина реагујући на поруку градоначенице Келна пише: „Хвала на јасним речима! Фотографија је снимљена 3. фебруара 1965. и приказује муслиманске гастарбајтере како се моле у ​​катедрали у Келну поводом муслиманског празника. Келнска надбискупија отворила је своја врата и око 700 муслимана је дошло да се помоли. Ја то зовем толеранција!“

Исто као звоно?

Берлински Тагесшпигел одговара на једну од честих критика, наиме да се пој мујезина не може изједначити са црквеним звонима. Звоњава је звучни сигнал без речи, а позив на молитву је објава вере. Почиње на арапском речима: „Алах је највећи. Сведочим да нема бога осим Алаха. Сведочим да је Мухамед Божији посланик. Дођите на намаз!“

„И звук звона и позив мујезина су објава присуства. Ми смо овде, гласи порука верника. Разлика између звучног сигнала и објаве вере никако не може да оправда неједнак третман“, закључује лист.

Прошле године је Виши управни суд у Минстеру, након правног спора који се развлачио пет година, пресудио да је зов мујезина у складу са законом. Наиме, у вароши Оер-Еркеншвик надомак Дортмунда један старији пар, који живи скоро километар од локалне џамије, сматрао је да зов мујезина угрожава њихове религијске слободе.

„Свако друштво мора да прихвати да се нужно чује и види када други живе своју веру“, рекла је судија у образложењу пресуде.

Нова џамија у Клену (Извор: DW)

Булеварски лист Билд се дао у кампању против одлуке келнске управе. Њихова репортерка Шами Хаке – која је 2015. избегла из Бангладеша због исламиста – пише да је пој мујезина „подсећа на мучење, хушкање и крв“.

Позив мујезина, у којем се каже да је Алах једини Бог, Хаке коментарише овако: „Овај позив мени говори да управо НЕ толерише разноликост, да НЕ поштује оне друге вере.“

Неки корисници Твитера су подсетили новинарку да је прва хришћанска Божија заповест веома слична: „Ја сам Господ Бог твој, немој имати других Богова осим мене.“

У конзервативном магазину Цицерон одлуку Келна критиковала је социолошкиња Неџла Келек, ауторка бројних књига о исламу. „Алаху акбар није само позив на молитву, већ је постао и бојни поклич џихада. Уместо што подилазе исламским удружењима, немачки политичари би требало да допринесу јачању секуларних снага у исламској заједници.“

Левичарски Тагесцајтунг је под насловом „Алаху акбар, комшија!“ писао да противницима новог правила у Келну мање сметају бука или неке законске пикантерије, а много више странци и ислам као такав.

Убедљива већина Немаца против

Прва жена Келна Хенријете Рекер, која брани ову одлуку града, дан пре избора за градоначелницу 2015. године била је жртва десничарског атентата који је једва преживела. Нападач који јој је на улици зарио нож у врат, и ранио још неколико људи, касније је осуђен на 14 година робије.

Рекер се због политике отворености према избеглицама често налази на мети критика и претњи, а слично пролази и сада.

Једна анкета прошле године показала је да су немачки грађани убедљиво против начелне дозволе за исламски позив на молитву. У том испитивању агенције ИНСА, 61 одсто грађана било је против, а само 15 одсто за.

Католичка новинска агенција КНА у свом твиту цитира лист Цајт – који је пак због избора фотографије у чланку на ову тему критикован. Наиме, испада да је минарет џамије виши од два торња катедрале.

Зов мујезина на молитву у Немачкој заправо уопште није забрањен, али проблем настаје кад се употребљавају звучници без којих тај зов не би стигао посебно далеко.

И даље су ретки градови у којима одређене или све џамије имају дозволу да користе звучнике. Неки од њих су Дортмунд, Зиген, Хаген, а од прошле године им се придружило неколико џамија у Минхену и Бремену које су добиле посебно одобрење због пандемије, када верници нису смели да се окупљају.

Опрема: Стање ствари

(Дојче веле, 13. 10. 2021)

‹
›

Categories: Вести над вестима

Tags: , , ,

Оставите коментар