Норвешка: Снимање филма о страдању Срба у логору Карашјок

У Карашоку живи око 3000 људи, и сви они знају за страдалаштво Срба, нико од њих не каже то су Jугословени већ Срби

Застава Р. Србије на спомен обележју ‘југословенским интернирцима’ који су страдали у логору у Карашјуку; заставу је положио Бранко Димески (Фото: Српска историја)

Ових дана је норвешка екипа у Лапонији, снимају детаље филма о страдалим Србима у Норвешкој, тачније у логору Карашјок.

Надам се да ћемо успети, што је и идеја да поред ове табле ставимо и другу де ће писати да су ту страдали Срби, морамо да будемо јасни, сви они су били само Срби, то су наши ђедови (и партизани и четници), каже Ђорђе Бојанић.

Чућете од потомака преживелих логораша праву истину о правом паклу логора Карашјок (и леденим условима на -50) и мосту из кога и даље излази бела пена од костију српских страдалника који су у њему зазидани.

Фото: Српска историја

У Карашоку живи око 3000 људи, и сви они знају за страдалаштво Срба, нико од њих не каже то су Југословени већ Срби.

Сазнаћете и причу како су третирани српски логораши… причу како су Срби извођени голи на залеђеном језеру да тако голи пробију лед (на минус 50) да би се спасили, у супротном их чека метак. Неке су и убијали који нису издржали хладноћу и купање у залеђеном језеру.

Било је ту и Руса и других народа, али су само Срби третирани горе од животиња, што ћете детаљно сазнати у филму, наглашава Ђорђе Бојанић.

Паклено језеро на Лапонији и режисер Кјетил Палмквист са камером

У прошлости је било покушаја да се ове чињенице прикрију, и да се употребе у политичке сврхе, тако је и кренула идеја да се екранизује прича о српском страдалаштву у Норвешкој за време Другог светског рата.

У реализацији филма укључени су и најсавременији дронови, 3d скенери, шест камера, које ће да приближе слику на прави начин, које ће нам приредити норвешка продукција.

Екипа вредно ради, биће то филм који ће изнедрити сузе и патњу и ојачати наше посрнуло родољубље.

Хвала мојим пријатељима публицисти Бранку Димеском, историчару Кнуту Фловик Турасену и режисеру Кјетилу Палмквисту и продукцији PQX MEDIA.

Приредио: Ђорђе Бојанић

Наслов и опрема: Стање ствари

(Српска историја, 26. 9. 2021)



Categories: Преносимо

Tags: , , , , ,

3 replies

  1. od kraja 1941 ,pa do kraja 1942 godine , iz srca srbije , šumadije , zbog jedinog
    okupatorskog zakona na tlu takozvane
    evrope , nad jednim narodom , srbima u takozvanoj , evropi , je uveden i sproveden
    zakon :
    za jednog ranjenog nemca , 10 srba ,streljati,.
    za jednog ubijenog nemca , 100 srba
    streljati.

    samo iz nemačko-praktične-filozofije,
    nemci , okupatori i vlasnici života u srbiji u to
    vreme, odlučuju da je bolje , pokupiti srpske civile , za odmazdu i poslati ih na
    robovlasnički rad , na sever nemačke u sigurnu smrt, ali tek pošto ih izrade do smrti.
    u tom vremenskom periodu , iz srca šumadije
    nemački okupator odvodi , 4000 srba , civila ,
    najviše, ali i jedan deo partizana i kraljeve vojske u otadžbini, svi do jednoga srbi , a ne
    jugosloveni.

    svi do jednoga , su poslati iz severnih nemačkih luka u norvešku u smrt.

    u norveškoj su gradili ,puteve (krvave) ,
    topovska obalska utvrđenja(krvava),
    a živeli u logorima , koje su čuvali stražari ,
    pripadnici kvislinga ( norveški nacionalni front), koji su se surovo ophodili prema srbima.
    sa srbima su bili još samo rusi u logoru na istim poslovima i uslovima života.

    posle 80 godina, „skrivanja srpskog imena ,
    na mramornim pločama , hvala bogu da im se konačno „vrati“ , njihovo ime srpsko , jer tamo niko , nikada nije odveden a da nije bio
    s r b i n.
    od njih 4000 , živo je dočekalo oslobođenje ,
    oko 400 srpskih “ interniraca“.
    zato u gornjem milanovcu, u srcu šumadije i srbije , stoji “ srpsko-norveška kuča“,
    a ne u kumrovcu.

    14
  2. @ Srbin koji pamti

    Поштовани,
    Молим Вас да не шаљете коментаре написане СВИМ ВЕЛИКИМ СЛОВИМА… Сада сам претворио у сва мала, а следећи пут нећу пуштати.

    Хвала на разумевању,
    Александар Лазић

  3. За једног рањеног педесет.

Оставите коментар