У Карашоку живи око 3000 људи, и сви они знају за страдалаштво Срба, нико од њих не каже то су Jугословени већ Срби
Застава Р. Србије на спомен обележју ‘југословенским интернирцима’ који су страдали у логору у Карашјуку; заставу је положио Бранко Димески (Фото: Српска историја)
Ових дана је норвешка екипа у Лапонији, снимају детаље филма о страдалим Србима у Норвешкој, тачније у логору Карашјок.
Надам се да ћемо успети, што је и идеја да поред ове табле ставимо и другу де ће писати да су ту страдали Срби, морамо да будемо јасни, сви они су били само Срби, то су наши ђедови (и партизани и четници), каже Ђорђе Бојанић.
Чућете од потомака преживелих логораша праву истину о правом паклу логора Карашјок (и леденим условима на -50) и мосту из кога и даље излази бела пена од костију српских страдалника који су у њему зазидани.
Фото: Српска историја
У Карашоку живи око 3000 људи, и сви они знају за страдалаштво Срба, нико од њих не каже то су Југословени већ Срби.
Сазнаћете и причу како су третирани српски логораши… причу како су Срби извођени голи на залеђеном језеру да тако голи пробију лед (на минус 50) да би се спасили, у супротном их чека метак. Неке су и убијали који нису издржали хладноћу и купање у залеђеном језеру.
Било је ту и Руса и других народа, али су само Срби третирани горе од животиња, што ћете детаљно сазнати у филму, наглашава Ђорђе Бојанић.
Паклено језеро на Лапонији и режисер Кјетил Палмквист са камером
У прошлости је било покушаја да се ове чињенице прикрију, и да се употребе у политичке сврхе, тако је и кренула идеја да се екранизује прича о српском страдалаштву у Норвешкој за време Другог светског рата.
У реализацији филма укључени су и најсавременији дронови, 3d скенери, шест камера, које ће да приближе слику на прави начин, које ће нам приредити норвешка продукција.
Екипа вредно ради, биће то филм који ће изнедрити сузе и патњу и ојачати наше посрнуло родољубље.
Хвала мојим пријатељима публицисти Бранку Димеском, историчару Кнуту Фловик Турасену и режисеру Кјетилу Палмквисту и продукцији PQX MEDIA.
Приредио: Ђорђе Бојанић
Наслов и опрема: Стање ствари
(Српска историја, 26. 9. 2021)
Categories: Преносимо
od kraja 1941 ,pa do kraja 1942 godine , iz srca srbije , šumadije , zbog jedinog
okupatorskog zakona na tlu takozvane
evrope , nad jednim narodom , srbima u takozvanoj , evropi , je uveden i sproveden
zakon :
za jednog ranjenog nemca , 10 srba ,streljati,.
za jednog ubijenog nemca , 100 srba
streljati.
samo iz nemačko-praktične-filozofije,
nemci , okupatori i vlasnici života u srbiji u to
vreme, odlučuju da je bolje , pokupiti srpske civile , za odmazdu i poslati ih na
robovlasnički rad , na sever nemačke u sigurnu smrt, ali tek pošto ih izrade do smrti.
u tom vremenskom periodu , iz srca šumadije
nemački okupator odvodi , 4000 srba , civila ,
najviše, ali i jedan deo partizana i kraljeve vojske u otadžbini, svi do jednoga srbi , a ne
jugosloveni.
svi do jednoga , su poslati iz severnih nemačkih luka u norvešku u smrt.
u norveškoj su gradili ,puteve (krvave) ,
topovska obalska utvrđenja(krvava),
a živeli u logorima , koje su čuvali stražari ,
pripadnici kvislinga ( norveški nacionalni front), koji su se surovo ophodili prema srbima.
sa srbima su bili još samo rusi u logoru na istim poslovima i uslovima života.
posle 80 godina, „skrivanja srpskog imena ,
na mramornim pločama , hvala bogu da im se konačno „vrati“ , njihovo ime srpsko , jer tamo niko , nikada nije odveden a da nije bio
s r b i n.
od njih 4000 , živo je dočekalo oslobođenje ,
oko 400 srpskih “ interniraca“.
zato u gornjem milanovcu, u srcu šumadije i srbije , stoji “ srpsko-norveška kuča“,
a ne u kumrovcu.
@ Srbin koji pamti
Поштовани,
Молим Вас да не шаљете коментаре написане СВИМ ВЕЛИКИМ СЛОВИМА… Сада сам претворио у сва мала, а следећи пут нећу пуштати.
Хвала на разумевању,
Александар Лазић
За једног рањеног педесет.