Норвешка: Снимање филма о страдању Срба у логору Карашјок

У Карашоку живи око 3000 људи, и сви они знају за страдалаштво Срба, нико од њих не каже то су Jугословени већ Срби

Застава Р. Србије на спомен обележју ‘југословенским интернирцима’ који су страдали у логору у Карашјуку; заставу је положио Бранко Димески (Фото: Српска историја)

Ових дана је норвешка екипа у Лапонији, снимају детаље филма о страдалим Србима у Норвешкој, тачније у логору Карашјок.

Надам се да ћемо успети, што је и идеја да поред ове табле ставимо и другу де ће писати да су ту страдали Срби, морамо да будемо јасни, сви они су били само Срби, то су наши ђедови (и партизани и четници), каже Ђорђе Бојанић.

Чућете од потомака преживелих логораша праву истину о правом паклу логора Карашјок (и леденим условима на -50) и мосту из кога и даље излази бела пена од костију српских страдалника који су у њему зазидани.

Фото: Српска историја

У Карашоку живи око 3000 људи, и сви они знају за страдалаштво Срба, нико од њих не каже то су Југословени већ Срби.

Сазнаћете и причу како су третирани српски логораши… причу како су Срби извођени голи на залеђеном језеру да тако голи пробију лед (на минус 50) да би се спасили, у супротном их чека метак. Неке су и убијали који нису издржали хладноћу и купање у залеђеном језеру.

Било је ту и Руса и других народа, али су само Срби третирани горе од животиња, што ћете детаљно сазнати у филму, наглашава Ђорђе Бојанић.

Паклено језеро на Лапонији и режисер Кјетил Палмквист са камером

У прошлости је било покушаја да се ове чињенице прикрију, и да се употребе у политичке сврхе, тако је и кренула идеја да се екранизује прича о српском страдалаштву у Норвешкој за време Другог светског рата.

У реализацији филма укључени су и најсавременији дронови, 3d скенери, шест камера, које ће да приближе слику на прави начин, које ће нам приредити норвешка продукција.

Екипа вредно ради, биће то филм који ће изнедрити сузе и патњу и ојачати наше посрнуло родољубље.

Хвала мојим пријатељима публицисти Бранку Димеском, историчару Кнуту Фловик Турасену и режисеру Кјетилу Палмквисту и продукцији PQX MEDIA.

Приредио: Ђорђе Бојанић

Наслов и опрема: Стање ствари

(Српска историја, 26. 9. 2021)



Categories: Преносимо

Tags: , , , , ,

3 replies

  1. od kraja 1941 ,pa do kraja 1942 godine , iz srca srbije , šumadije , zbog jedinog
    okupatorskog zakona na tlu takozvane
    evrope , nad jednim narodom , srbima u takozvanoj , evropi , je uveden i sproveden
    zakon :
    za jednog ranjenog nemca , 10 srba ,streljati,.
    za jednog ubijenog nemca , 100 srba
    streljati.

    samo iz nemačko-praktične-filozofije,
    nemci , okupatori i vlasnici života u srbiji u to
    vreme, odlučuju da je bolje , pokupiti srpske civile , za odmazdu i poslati ih na
    robovlasnički rad , na sever nemačke u sigurnu smrt, ali tek pošto ih izrade do smrti.
    u tom vremenskom periodu , iz srca šumadije
    nemački okupator odvodi , 4000 srba , civila ,
    najviše, ali i jedan deo partizana i kraljeve vojske u otadžbini, svi do jednoga srbi , a ne
    jugosloveni.

    svi do jednoga , su poslati iz severnih nemačkih luka u norvešku u smrt.

    u norveškoj su gradili ,puteve (krvave) ,
    topovska obalska utvrđenja(krvava),
    a živeli u logorima , koje su čuvali stražari ,
    pripadnici kvislinga ( norveški nacionalni front), koji su se surovo ophodili prema srbima.
    sa srbima su bili još samo rusi u logoru na istim poslovima i uslovima života.

    posle 80 godina, „skrivanja srpskog imena ,
    na mramornim pločama , hvala bogu da im se konačno „vrati“ , njihovo ime srpsko , jer tamo niko , nikada nije odveden a da nije bio
    s r b i n.
    od njih 4000 , živo je dočekalo oslobođenje ,
    oko 400 srpskih “ interniraca“.
    zato u gornjem milanovcu, u srcu šumadije i srbije , stoji “ srpsko-norveška kuča“,
    a ne u kumrovcu.

    14
  2. @ Srbin koji pamti

    Поштовани,
    Молим Вас да не шаљете коментаре написане СВИМ ВЕЛИКИМ СЛОВИМА… Сада сам претворио у сва мала, а следећи пут нећу пуштати.

    Хвала на разумевању,
    Александар Лазић

  3. За једног рањеног педесет.

Оставите коментар

Discover more from Стање ствари

Subscribe now to keep reading and get access to the full archive.

Continue reading