Николај Патрушев: Енглези помоћу старих метода желе да изграде нову империју под маском „Глобалне Британије“

Значајан број становника Шкотске, Велса и С. Ирске себе не сматра Британцима, јер су Енглези вековима нагонили Шкоте у планине, Велшане користили као јефтину радну снагу, а Ирце одводили у колоније као робове, рекао Патрушев

Фото: AP Photo/Matt Dunham

Лондон, окрећући земље једне против других, жели да изгради своју империју под маском „Глобалне Британије“, сматра секретар Савета безбедности Русије Николај Патрушев, истакавши да би им боље било да се уместо тога позабаве проблемима у земљи.

„Након изласка из Европске уније Лондон је удвостручио напоре усмерене на реализацију пројекта ‘Глобалне Британије’. Међутим, пре него што се ухвате оживљавања некадашње империјалне величине, Британцима би било добро да се позабаве проблемима код куће“, рекао је Патрушев.

Антируска политика Лондона има дугу историју, подсетио је он.

Николај Пaтрушев (Фото: Сергеј Гуњев/Спутњик)

„Од краја 19. века Енглеска је покушавала да нахушка Јапан на Русију, покренувши рат 1904-1905. године, услед кога је наша земља била приморана на значајне територијалне уступке. Слично су покушали да понове са нацистичком Немачком када су припремили Минхенски споразум (споразум Немачке, Италије, Велике Британије и Француске 1938. године)… Данас Енглези помоћу старих метода желе да изграде своју империју, под маском ‘Глобалне Британије’. То је повод за размишљање како самој Енглеској, тако и земљама и народима који су својевремено осетили на себи британско колонијално угњетавање“, истакао је Патрушев.

Како је додао, значајан број становника Шкотске, Велса и Северне Ирске до данас себе не сматра Британцима, јер су „Енглези вековима нагонили Шкоте у планине, Велшане су користили као јефтину радну снагу, а Ирце су одводили у колоније као робове“.

Наслов и опрема: Стање ствари

(Спутњик, 21. 9. 2021)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , , ,

1 reply

  1. Англоамерички тријалисти и данас, као што се показало у прошлости, контролишу и усмеравају њихове најамничке структуре у Србији и свету, које стоје иза свих диригованих нереда, за која само англоамериканци „имају решења“. То су показали у удруженом злочиначком подухвату против српског народа током деведесетих година двадесетог столећа, када су протерали стотине хиљада Срба са својих вековних огњишта. Свели су наш обесправљени, окупирани, понижени и несрећни српски народ на ниво Курда а Србију на ниво Палестине.

    Што се тиче Енглеза, они су „као историјски најстарија трговачко-индустријска земља запада по рачунској разумности и буржујској ‘позитивности’ од нас Срба старији и ‘зрелији’ за пуних 300 година…“ (Види: Проф. др Мирко М. Косић, Гробари Југославије, ко је „дрско лагао“? – Око 27. III. 1941, Lugano, 1951, cтр. 25).

    У овом контексту, осврнили бисмо се на књигу Сејерса и Кана, која је објављена под насловом “Тајни рат против Совјетске Русије”, где дословно стоји:

    “Влада нацистичке Немачке, фашистичке Италије, Енглеске и Француске потписале су Минхенски споразум – остварио се сан о антисовјетској “Светој алијанси”, којим се заносила реакција још од 1918 год. Споразум је оставио Русију без савезника. Француско-совјетски пакт – камен темељац колективне безбедности у Европи – сахрањен је. Чешки Судети постали су део нацистичке Немачке. Пред хитлеровским хордама широко су се отворила врата према Истоку…” (Види: Sayers M., Kahn A. E. The great conspiracy – The secret war against Soviet Russia, Boston: Brown & Co, 1946, p. 324-325).

    Имајући у виду да су извесни англо-амерички империјалисти финансирали Хитлера уочи Другог св. рата и да нису ни прстом мрднули када је национал социјалистичка Немачка напала 22. јуна 1941. године на њихову експерименталну творевину фабијанско-бундистичку и бољшевичку Совјетску социјалистичку унију. (Види: James Pool, Who finansed Hitler – The secret funding of Hitler’s rise to power, 1919-1933, New York, 1997; Antony C. Sutton, Wall street and the rise of Hitler, Seal Beach, 1976; Charles Higham, Trading with the enemy – The Nazi-American money plot 1933-1949, New York, 1983)

    Сенатор Сједињених Америчких Држава Хари С. Труман је други дан после напада национал-социјалистичке Немачке на фабијанско-бундистички и бољшевички експериментални СССР дао ову реакционарну изјаву за америчку јавност:

    “Ако видимо да добија Немачка, онда треба да помажемо Русију, а ако буде добијала Русија, онда треба да помажемо Немачку, па нека се они, на тај начин, међусобно што више убијају…” – “…. If we see that Germany is winning we ought to help Russia, and if Russia is winning we ought to help Germany, and in that way let them kill as many as possible…” ( Види: Felix Greene, The Enemy – what every American should know about imperialism, New York, 1970, str. 95; New York Times, 24 June 1941; Известија, СИБ, Москва, 10-17 фебруара 1948).

    Сличну изјаву је дао 1941. године у Великој Британији министар ваздухопловне индустрије Мур Брабазон, који је дословно рекао:

    “…да би, уколико се то тиче Велике Британије , најбољи исход борбе на источном фронту био међусобно исцрпљење Немачке и СССР, што би омогућило Енглеској да заузме доминантан положај…” (Види: Известија, Совјетски информациони биро, Москва, 10 – 17 фебруара 1948).
    Хитлер је 1936. године формулисао основни правац немачке спољне политике, коју је дословно окарактерисао:

    “… Ми, национал-социјалисти, свесно стављамо линију испод правца наше спољне политике у предратно време. Почињемо тамо где се стало пре шест векова. Обустављамо вечиту тежњу Немаца на југ и запад Европе и бацамо свој поглед на источне земље. Ми кидамо, најзад, с колонијалном и трговинском политиком предратног времена и прелазимо на територијалну политику будућности. Али, кад ми сад у Европи говоримо о новим земљама, онда у првом реду можемо мислити само на Русију и на пограничне државе које се налазе под њеном влашћу. Као да нам и сама судбина указује пут…”( Adolf Hitler, Mien Kampf, Munchen, 1936, стр. 742; Omer Bartov, The german army and genocide – Crime against war prisoners, Jews, and other civilians, 1939-1944, New York, 1999).

Оставите коментар