Задужбина Нова Никеја објавила своју прву књигу – „Писма монасима“ преподобног Макарија Оптинског

У књизи коју је превео хорепископ Максим сабрана су 222 писма упућена на различите адресе у којима свети Макарије Оптински разматра различите духовне теме, питања вере

Свети Макарије Оптински (Извор: Данас)

Задужбина Нова Никеја, издавач Епархије рашко-призренске у егзилу, објавила је своју први књигу – Писма монасима преподобног Макарија Оптинског, у преводу хорепископа новобрдског и панонског Максима (Новаковића).

Свети Макарије био је блиски сарадник и ученик првог оптинског старца Лава, потом и сам духовник најутицајнијег руског манастира 19. века.

Захваљујући њему Добротољубље – зборник духовних поука православних монаха насталих од IV до XV века, постало је духовно неопходно штиво православних хришћана у Русији.

Овај оптински духовник сретао се са најзначајнијим руским филозофима и књижевницима свог времена и водио обимну преписку са монасима и световним лицима.

У књизи коју је превео владика Максим сабрана су 222 писма упућена на различите адресе у којима свети Макарије разматра различите духовне теме, питања вере, али и друштвене (не)прилика у Русији.

У оквиру ове теме уклопио је као пример и детаљна житија светог Максима Оптинског.

„На његовом столу је увек било писама. Завршивши јутарње скитско правило, почео би писати, али су врата келије била отворена за све који су му долазили; поред тога повремено су га позивали молећи га да изађе вани. Старац је излазио; вративши се, опет се хватао за перо. Његова писма садрже поуке о путу спасења, утеху у невољама и разрешење недоумица у најразличитијим духовним питањима. Може се са сигурношћу рећи да је самим тим писмима старац оставио себи вечни спомен“, пише владика Максим о светом Макарију Оптинском.

Ј. Т.

(Данас, 9. 11. 2021)

Преподобни Макарије Оптински: Трпљење и жалост

Трпљење

А вама саветујем да не посустанете у ношењу тога крста, него да стојите одважно и ударце подносите. Јер се свако добро дело трпљењем и патњом поправља: а после ће они, који сада из неразумевања ропћу, захвални бити. Апостоли за време проповеди, мада бејаху Јудејцима саблазан, а Јелинима безумље, нису престајали да проповедају Христа распетог; и трпљењем својим читав свет прођоше и посејаше веру Христову; а да су они, обазирући се на саблазан и на роптање, проповед напустили, каква би корист била? Ви можете ово у малом узети себи за пример.

… Трпљењу се не треба поучавати онда када нас због кривице прекоревају, него када смо без кривице осрамоћени и прекорени.

Прочитајте код св. Петра Дамаскина у другој књизи, у 5. Беседи, о трпљењу, да се „у умном боју не може пронаћи место на коме боја нема; а макар неко и све створено прошао, али ма куда ишао бој ће имати, у пустињи – звери и злодуси и остале патње љуте и немани; у тиховању – злодуси и искушења; међу људима – злодуси и људи који искушавају, и нема било када места без зебње. Тога ради без трпљења се не може пронаћи покој“. А покој, као што је познато, по речи Божијој, нам дарује смирење; а оно настаје из мудрости; а мудрост настаје од искушења.

Жалост

Жалост се допушта због греха или ради испитивања вере…

Од срца саосећам са вама и жалостим се због несреће која вам се догодила, али вам ништа не могу помоћи, нити вас утешити, осим тако, што вам саветујем да се предате вољи Божијој и да од Њега тражите милост, помоћ и утеху. Чврсто верујте да се ово није догодило случајно, већ по допуштењу Божијем, по за нас недокучивим законима, или као казна за грехе, или ради кушања вере. У сваком случају, произашло је из Његове љубави према вама, јер: кога љуби Господ онога и кара; и бије свакога сина којега прима; ако подносите карање, Бог поступа са вама као са синовима… ако ли сте без карања, које су сви искусили, онда сте копилад а не синови (Јевр. 12,68); ове речи нису моје, већ апостола Павла и из њих видите да сте чеда Божија. Само трпите, не будите малодушни и благодарите Богу, па ће све да пође на боље.

Ми видимо и несумњиво верујемо да Промисао Божији који се стара о свакој ствари, брине и о нама, чинећи оно што је на нашу духовну корист – одваја нас од онога што је бескорисно, или искушава нашу веру, док неке и кажњава за грехе. Тегобе које су нам наметнуте по праведном суду Његовом треба да подносимо с покорношћу вољи Његовој. Људе који нам причињавају невоље треба да сматрамо за оруђе Божије у делу нашег спасења и да се молимо за њих. Другачије се не можете утешити. Када пак од људи тражите да вас воле, ви не кривите себе, јер гледате кроз завесу самољубља.

Извор: Свети старац Макарије (Оптински), Речник спасења

(Истинољубље)

Наслов и опрема: Стање ствари



Categories: Вести над вестима

Tags: , , ,

Оставите коментар