Политика: Сарајевска власт „брише” Србе и из катастра

Бањалука и Београд од септембра у заједничкој кампањи за заштиту права и имовине Срба расељених након рата крајем 20. Века

Сарајево (Извор: Wikipedia)

САРАЈЕВО – Питање заштите права и имовине Срба који су до рата живели на простору данашње Федерације БиХ (БиХ), а којим се годинама баве и надлежне институције Републике Српске, биће интензивирано почетком наредног месеца уз помоћ Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону, при Министарству спољних послова Србије. Ђорђе Радановић, координатор Канцеларије за стручну правну помоћ Србима у ФБиХ, каже да ће та заједничка кампања Бањалуке и Београда бити од великог значаја, у смислу да ће сви расељени Срби, без обзира на то где живе, бити обавештени о могућностима заштите својих права, имовине превасходно, коју им власти у ФБиХ покушавају отети у процесу усклађивања земљишних књига.

Захваљујући тој такозваној „хармонизацији катастара и земљишних књига”, започетој пре седам година, велики број Срба већ је изгубио власништво над имовином, наслеђеном од својих предака. У катастру је њихова имовина уписана на име неког другог, а у највећем броју случајева на општину, кантон, па чак и на неког од бивших комшија. То се ради иза леђа протераних Срба, они и не знају шта се дешава јер нису службено обавештени да је усклађивање у току и да треба да се јаве како би се могли уписати у нове књиге као власници.

„То и јесте главни проблем. Позиви се не упућују директно, као што се то ради у Републици Српској, већ се огласи са упутствима власницима имовине шта им је чинити објављују у локалним медијима, ’Службеном гласнику’ или на огласним таблама у општинским зградама. При томе поставља се и рок од 60 дана у коме се власник имовине мора јавити”, рекао је Радановић за „Политику”, напоменувши да је потпуно логично да те објаве неће видети ниједан Србин који живи не само негде у свету него и у некој од суседних земаља.

Драгослав Пакић: Кад друг Звиздић позвизди

Отуда, сматра он, помоћ из Београда биће драгоцена јер Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону „има изузетне услове за комуникацију, што је врло битно, с обзиром на то да нам је циљ да обавестимо што већи број људи шта се заправо догађа, како би се они, или њихови потомци могли обратити некој од шест канцеларија за правну помоћ у Републици Српској”. Те канцеларије постоје у Бањалуци, Источном Сарајеву, Зворнику, Бијељини, Невесињу и Мркоњић Граду.

Радановић напомиње да су канцеларије за правну помоћ већ примиле око 4.000 пријава, међу којима је и пријава једне породице из Илијаша којој је, у накарадном и потпуно нетранспарентном процесу „сређивања” земљишних књига у ФБиХ, одузета имовина уз „образложење да не живе ту”. Како би се таквим намерама стало на крај, каже он, битно нам је да „допремо до сваког Србина у дијаспори” и да га упознамо шта се ради и омогућимо да може и са даљине решавати проблем, то јест јавити се преко мобилних апликација „Вибер” и „Воцап”.

Начин „прекрајања” земљишних књига у ФБиХ, делегат у Дому народа парламента тог ентитета Горан Броћета доживљавао као део дугорочног плана федералне власти да на том простору „затру” српско име и презиме. „Такозваном хармонизацијом катастра желе да заврше са Србима јер одузимање грунта значи да претходни власници немају више шта да траже у том ентитету”, каже Броћета.

На простору данашње ФБиХ, до последњег рата живело је 541.000 Срба (тренутно их има око 55.000 хиљада). Више од 400.000 и дан-данас има проблема са заштитом својих права у том ентитету, а један од израженијих је отимање њихове имовине. Према попису из 1991. године, више од 32 одсто садашње Федерације БиХ била је већински српска територија (Срби су имали грунт на више од 8.400 квадратних километара земље).

Д. Станишић

Опрема: Стање ствари

(Политика, 9. 8. 2021)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , , , ,

Оставите коментар