Братунац: Марко Милачић одао пошту Србима страдалим у Подрињу

Дошао сам да се поклоним људима којима нико, до Бога, није исплео вијенац славе за болну смрт, рекао предсједник Праве Црне Горе

Фото: Твитер налог Марка Милачића

Предсједник Праве Црне Горе и посланик у Скупштини Марко Милачић присуствовао је јуче одржаном Дану сјећања на страдање Срба са подручја Подриња који је одржан у Братунцу.

Предсједник Праве присуствовао је и парастосу, на гробљу у Братунцу, који је служен за 3.267 Срба из средњег Подриња које су убиле муслиманске снаге током протеклог рата, међу којима су и они убијени на Петровдан прије 29 година у братуначким и сребреничким селима.

Осим породица убијених и страдалих, парастосу и обиљежавању овог догађаја присуствовали су многи званичници из Републике Српске и Србије.

Предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић на самом почетку свог говора на тргу у Братунцу изразио је посебно задовољство што овогодишњем обиљежавању у Братунцу први пут присуствује неки црногорски званичник, посланик у Скупштини Црне Горе Марко Милачић.

Милачић, једини представник из Црне Горе на Дану сјећања у Братунцу, овим поводом послао је поруку:

„Дошао сам у Братунац да одам почаст српским жртвама страдалим у ратом захваћеној источној Босни, страдалим у околним селима Братунца, жртвама које су засијењене сјенима других жртава. Да одам почаст жртвама које се не помињу, којих као да се више нико ни не сјећа, заборављеним српским жртвама, људима који су остављали своје животе на кућном прагу, у логорима, на жичаним оградама, одвојени од породице, од кћери и синова, одвојени од снова да макар у смрти не могу бити заборављени.

Дошао сам да се поклоним људима којима нико, до Бога, није исплео вијенац славе за болну смрт, у ком ће наставити да живе на овом свијету у ком се славе само једне жртве. Заборављамо да су сви умрли исти, ма гдје се налазили и ма којој нацији припадали.

Дошао сам да одам пошту жртве којих ће се данас сјетити само најрођенији, а сви морамо бити најрођенији када је у питању неправда, када се сјећамо нечије дјеце, родитеља, браће и сестара који су истргнути из загрљаја оних које су вољели, који су одвођени за цијели будући живот, да буду мучени, сакаћени, везивани па онда убијани, у рату у ком је све било погрешно, јер сваки рат је погрешан, а његов данак остаје записан у именима жртава које су истински губитници свих политика и које су побједници над суновратом модерног свијета, у душама које са неба посматрају како их заборавља пролазни свијет.

Немамо права да дијелимо смрти, на оне које боле цијели свијет и оне које, изгледа, скоро никог и не боле, немамо права да заборављамо српске жртве о којима можда нико неће усвојити резолуције, хиљаде њих нико неће ставити у парламенте, па о њима расправљати, па се у њих заклињати, за хиљаде њих нико неће носити беџ на реверу за спомен, за утјеху да се и њих неко сјећа, на којима нико неће убирати политичке поене, јер није политика оно што доводи у Братунац.

У Братунац се долази само срцем, због борбе за пуну истину да је и прије сребреничких жртава постојала једна Сребреница, у Братунцу и околним селима, у којима су убијани многи, а посебно су убијани људи српске националности, зар и то нису нечије жртве од којих је, у дане поста и опроста, потребно затражити опрост за прекинути живот и крв коју су упиле, а данас се чини и обрисале, политике које више у Братунцу ни не виде крв.

А он јечи тишином и славом свих прошлих који овдје и без меморијалних центара, и без годишњица и датума почивају, у сјећањима људи који памте трагичну, већ историју, ових простора, због које истина постаје видљива тек када се удаљимо од званичне истине, у којој Братунац остаје као незабиљежен и неосуђен злочин, рана у борби за право и правду коју смо дужни да водимо и добијемо у име страдалих људи који од живота имају само нас.

И Братунац њихове и наше крви.“

Наслов и опрема: Стање ствари

(ИН4С, 11. 7. 2021)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , , , ,

Оставите коментар