Бранислав Николић: Значај Косова и Метохије

Светски моћници кидисали су на Србију, а нарочито на КиМ, не због прошлости, него због његових природних ресурса

Урош Предић, Косовка девојка (Фото: Политика)

Недавно је у САНУ одржано дводневно саветовање о српском културном наслеђу на Косову и Метохији, али је недовољно пажње посвећено овом научном скупу.

Културно наслеђе нису само познати манастири, као што неки мисле, него је то много шира област. Културно наслеђе су и тврђаве-градови Ново Брдо и Звечан, Хвостанска Студеница код Пећи, црква изнад Клине саграђена 1836. године и веома много других објеката, али садашњим западним демократима сметају српски трагови на КиМ.

Има оних који кажу да нису постојали ни Југовићи, а у манастиру Давидовица код Бродарева, у родном селу кнегиње Милице налази се саркофаг, гроб Вратка, тј. Старог Југ Богдана кога је са Косова донела његова ћерка, кнегиња Милица и ту га сахранила. Књижевник, проф. Видо Латковић истраживао је и констатовао имена девет Југовића: Бошко, Дамјан, Митар, Момир, Ненад, Никола, Петар, Војин и Стјепан. На гробљу у селу Горња Брњица, поред пута Приштина–Подујево, њихове гробове чува и одржава породица Цвејић, коју би држава Србија требало материјално да помогне као чуваре националног наслеђа.

У Монографији „Рударство на тлу Србије”, прва књига аутора проф. др Петра Јовановића, на страни 225, наводи се да је Богдан Југ један од 24 аутора и потписника Рударског закона Деспота Стефана Лазаревића из 1412. године. По православним обичајима, то је унук старог Југ Богдана, вероватно Бошков син и нормално је да деспот Стефан повери тако важан посао свом брату од ујака.

По Ј. Ердељановићу, на Косову рањени Орловић Павле сахрањен је код Цркве Св. Врача, у селу Врачево код Лепосавића. То значи да је и Косовка девојка из Врачева, јер не би га она донела у неко туђе место, него у своје.

Петар Лубарда: Косовска битка

Према истраживањима проф. Аврама Поповића из Косовске Митровице, гроб Милоша „Обилића” налази се у „Солобањи”, Бањи поред Лаба, недалеко од рушевина цркве, као што пише у часопису „Хвосно”, 2009/59.

Родно село Милоша је Копиловић поред Ибра у Ибарском Колашину, а с друге стране Ибра је село Драча (Драчелица). У ферману који је Бајазит јула 1389. године послао у Брусу пише да је Мурата „убио Милош Копилић”. У турским и другим изворима наводе се корекције овог презимена: Копиловић, Кобиловић, Кобилић и сл. Постоји и народна песма „Смрт Милоша Драгиловића (Обилића)”.

Бечки историчар Павле Јулинац променио је 1765. године Милошево презиме у Обилић и остаде тако до данас, а Колашинци и српски историчари ћуте. „Су чим ли ће изаћ’ пред Милоша?”, како би Његош рекао.

У песми „Смрт мајке Југовића” има стих „Што нам вришти Дамјанов зеленко… ил’ је жедан воде са Звечана…”

Извор воде испод тврђаве Звечан постоји, а и данас се користи.

Нису ово легенде, већ истините легенде, чињенице и историјско културно наслеђе, које треба детаљније и комплексније обрађивати.

Садашњи светски моћници кажу да прошлост и историја нису важни, а кинеска пословица каже: „Садашње цвеће никло је из корена прошлости, а из садашњег корења нићи ће цвеће будућности”.

Али светски моћници кидисали су на Србију, а нарочито на КиМ, не због прошлости, него због његових природних ресурса.

Рудник Трепча

Инжењерска академија Србије одржала је 7. фебруара 2019. године округли сто о природним ресурсима КиМ, на којем је, поред осталог, констатовано: Од укупних природних резерви у Републици Србији, око 76 одсто угља и око 80 одсто полиметалних руда олова, цинка и сребра налази се на КиМ. На КиМ постоји велики хидропотенцијал, више бања, шумски фонд са око 990.500 хектара, аеропотенцијал за ветрогенераторе, перспективна пољопривредна и саобраћајна делатност и др.

На крају овог скупа наведено је да би ову тематику требало разматрати на широким скуповима (САНУ, ПКС, РГФ…).

У Металургији олова „Трепча” у Звечану некад се производило, поред осталог, и око 10 тона сребра месечно, зависно од прилива сировина, али већ двадесетак година металургија у „Трепчи” не ради, као да никоме нису потребни сребро, олово, цинк, злато…

Недовољно се потенцира значај природних ресурса, а договори великих демократа се изгледа споро и тешко завршавају.

Опрема: Стање ствари

(Политика, 22. 6. 2021)



Categories: Преносимо

Tags:

Оставите коментар