Милица Димитријевић: Значај завешатања Павла Бељанског

У Спомен-збирци до 1. августа траје изложба „Ликови и личности: педесет година Меморијала уметника”

Михајло Томић, Скица за скулптуру Надежде Петровић, 1973. (Фото: СЗПБ)

Спомен-збирка Павла Бељанског одавно негује пажљив приступ својој колекцији и документарној грађи – односно богатству које чува. Пре шездесет година ова вредна збирка, коју нам је завештао овај дипломата и поштовалац уметности и уметника, отворена је за јавност, а пре пет деценија (1971) у новосадском здању у којем се она чува и излаже одржана је прва поставка у склопу програма „Меморијал уметника”. Управо овим поводима у Спомен-збирци до 1. августа траје изложба „Ликови и личности: педесет година Меморијала уметника”, ауторке Марте Ђармати, а недавно је промовисана и монографска публикација о меморијалу, под називом „Ликови и личности: педесет година Меморијала уметника Спомен-збирке Павла Бељанског”.

Битно је рећи да су збирка и меморијал нераскидиво повезани, јер меморијал је замишљен као поставка портрета, аутопортрета и документарног материјала, посвећена ствараоцима уметничких дела из колекције Бељанског (185 дела и 37 аутора). А ту су великани као што су Сава Шумановић, Милан Коњовић, Јован Бијелић, Петар Лубарда, Марко Челебоновић, Коста Хакман, Љуба Ивановић, Ристо Стијовић, Видосава Ковачевић, Љубица Цуца Сокић, Надежда Петровић, Зора Петровић… Истина је да су се концепти и поставке овог простора мењали више пута током пет деценија његовог постојања, али се основна идеја истицања сећања на личности уметника одржала до данас. Актуелна изложба приказује портрете или аутопортрете 35 уметника чија су дела заступљена у колекцији, као и друга уметничка дела и предмете, са идејом да се посетиоцима приближе њихови ликови, стваралаштво и свакодневни живот. Део је посвећен и самој сали која носи назив „Меморијал уметник” и ранијим поставкама у овом простору.

‘Ликови и личности. Педесет година Меморијала Спомен-збирке Павла Бељанског’

Да прво досад објављено богато илустровано монографско издање о меморијалу буде потрудиле су се историчарке уметности Марта Ђармати и Јасмина Јакшић Субић (Спомен-збирка Павла Бељанског), као и др Ана Ереш (Филозофски факултет, Београд), својим ауторским текстовима. У њима су разматранe набавкe предмета за меморијал, промене у начинима његовог представљања током педесет година постојања, као и портрети и аутопортрети из Збирке ликовне уметности, као главни носиоци поставки Меморијала уметника.

Како истиче Јелена Бањац (Музеј града Новог Сада), рецензент монографије, запажања три ауторке заснована су на темељном познавању музејских фондова спомен-збирке, објављених извора и литературе, као и на исцрпним истраживањима непубликоване грађе која се чува у архиви ове установе. Како додаје, публикација која је пред нама пружа стручној јавности и заинтересованим читаоцима нову прилику за сагледавање значаја колекције Бељанског у српској култури и њене улоге у проучавању стваралаштва великих имена српске уметности прве половине 20. века.

Јован Бијелић, Призор из Босне (1973), уље на платну из СПомен-збирке Павла Бељанског

„Марта Ђармати у тексту ’Откупи и поклони: шездесет година сакупљања музејских предмета за Меморијал уметника’, објашњава концепт и стратегију аквизиција музеалија за Меморијал уметника, преглед дешавања и историјски ток догађаја који комплетирају слику о његовом формирању и развоју. Међу портретима и аутопортретима у Меморијалу уметника налазе се изванредна остварења српског ликовног стваралаштва прве половине 20. века чију анализу даје др Ана Ереш у тексту ’Трансформације модерног субјекта: оглед о сликарским аутопортретима и портретима уметни-ка из Меморијала уметника’. У сагласју са контекстом и мултидисциплинарним приступом у музеологији, ликови уметника на портретима и аутопортретима су престали да буду основни носиоци идеје поставке меморијала. Акценат је померен са репрезентативних ликовних дела на приватне документе и преписку уметника који постају носиоци идејног концепта изложби. У тексту ’Место сусрета репрезентативног и приватног’ настанак и развој концепције поставке Меморијала уметника Спомен-збирке анализира Јасмина Јакшић Субић”, пише Јелена Бањац.

Опрема: Стање ствари

(Политика, 13. 6. 2021)



Categories: Преносимо

Tags: , , , ,

Оставите коментар