Историјска конотација у преамбули уговора уопште не представља новост, нити, пак, монопол СПЦ, наводи о. Велибор Џомић
Протојереј-ставрофор Велибор Џомић (Фото: Курир)
После јавно пласираних правно неутемељених и потпуно неоснованих теза и идеја одређених, како наводи, правних саветника и конституената извршне власти о „ратификацији“ Темељног уговора између СПЦ и Црне Горе, Џомић, који је био непосредно укључен у његову израду, истиче да после свега јавност, ипак, треба да зна да је на Предлогу темељног уговора радило 10 правника – пет из владе и пет из Цркве.
Предложени уговор, каже, има девет страна текста, 20 чланова и преамбулу и нигде се не помиње израз традиционална Црква, нити, пак, придев традиционалан или традиционална.
Истиче и да се Уговором не забрањују рад и деловање било које верске заједнице, па ни неких невладиних организација које се у јавности приказују као верске заједнице.
Као споран је, наводи, истакнут један део преамбуле и то због, како се тврди, историјске конотације која може да забрине један део грађана.
Историјска конотација у преамбули уговора уопште не представља новост, нити, пак, монопол СПЦ, наводи Џомић и указује да је члан 7 тог предлога написан још 2012., када је достављен тадашњој влади.
Тај члан, који се наводи као споран, Џомић објашњава, прописује укњижбу неуписаних непокретности на Митрополију и епархије којима припадају.
„Наведена одредба се тиче првог катастарског уписа и то само у неколико катастарских општина на северу Црне Горе у којима још увек није завршен геодетски премер и први упис својинских права на основу закона“, каже Џомић.
У питању је, појашњава, процес који траје деценијама и који још увек није завршен.
Напомиње да ни у овом случају нема никаквог монопола за СПЦ.
Џомић и за члан 10 Уговора, који се такође наводи као споран, а који говори о верским празницима, истиче да никоме из Цркве није пало на памет да верске празнике уговором прогласи за државне.
Циљ је да се, управо уважавајући православне вернике, за три велика и важна православна верска празника – Светога Саву, Светога Василија Острошког и Светог Петра Цетињског – православним верницима омогуће, онолико колико је то могуће као и у случају других, законом прописаних, празника, нерадни дани ради задовољења њихових верских потреба.
Ни ту, дакле, нема никаквог монопола за СПЦ, пише Џомић и као пример наводи припаднике мухамеданске вере, којима је таквим уговором са Исламском заједницом у Црној Гори признато право да се запосленима код послодавца омогући у складу са актима послодавца могућност коришћења одмора у току радног времена ради испољавања верске молитве која се врши петком Џума намаз.
Џомић констатује да, ако не могу да се уговором уваже верске специфичности, онда уговори државе са црквама и верским заједницама немају никаквог смисла.
Навео је да није на њему да нагађа да ли у овом тренутку надлежни представник државе Црне Горе хоће или неће да потпише Темељни уговор са СПЦ.
Ипак, истиче, мора да каже да су „бесмислене тлапње о наводној обавези да се Темељни уговор усвоји на влади пре закључивања“, јер није предвиђено ни Пословником владе.
Правним саветницима сугерише да прочитају Бечку конвенцију о уговорном праву.
„Темељни уговор између Црне Горе и Српске православне цркве није међународни уговор, а однос Црне Горе и Српске Православне Цркве није међународни однос у смислу важећих правних аката. Паметноме доста“, закључио је Џомић у ауторском тексту за подгорички портал ИН4С.
Опрема: Стање ствари
(ИН4С/РТВ, 12. 6. 2021)
Прочитајте још
- Здравко Кривокапић: Закључићу Уговор са СПЦ
- Новица Ђурић: Верује ли Кривокапић премијеру Кривокапићу
- „За будућност Црне Горе“: Непотписивањем Темељног уговора срушени основни принципи коалиције
- Дритан Абазовић: Црна Гора треба са СПЦ да потпише Темељни уговор који у потпуности одговара интересима државе
- Здравко Кривокапић: Био бих недостојан премијер Црне Горе да сам Темељни уговор потписао у Београду
Categories: Вести над вестима
Оставите коментар