Адвокат Драган Петрић: Које проблеме могу да вам донесу измене Закона о парничном поступку

Ако имате било какав судски поступак где вам је суд одредио плаћање таксе – морате исту да платите одмах, иначе се поступак одмах завршава, без обзира на то колико год такса била висока

Фото: Бета

Закон о парничном поступку (ЗПП) представља системски, главни закон којим се конкретизује уставно начело заштите права грађана пред правосуђем.

Већ од доношења важећег ЗПП 2011. године, постављало се питање усклађености са европским стандардима, посебно са Европском конвенцијом о људским правима, те је била очигледна будућа потреба израде одређене измене текста. Тако је 2017. формирана радна група која је, напрасно, четири године касније расформирана да би била направљена нова.

Оно што је посебно занимљиво, нову радну групу, која је у експресном року саставила Нацрт измена ЗПП, чине два члана у име НАЛЕД-а, два члана у име Америчке привредне коморе, и адвокат који се ту нашао, вероватно, грешком. Приметан је и изостанак представника Привредне коморе, а посебно зачуђује је одсуство представника Заштитника грађана, Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, те Повереника за равноправност.

Тако скројена радна група за два месеца доноси измене чак 170 чланова ЗПП, од укупно 508 постојећих. Тиме се, суштински, доноси нови закон, и то нацртом који је потпуно наменски. Под паролом „растерећења судства“, а на основу анализа само једне врсте судских спорова и жеље да се некоме у Европској унији прикаже како је могуће одједном смањити број тренутно постојећих спорова, доносе се измене без да се ишло у „ситнице“, као што су, на пример, људска права грађана. Резултат тога је Нацрт закона који је лош и непримењив, у тој мери да би оспоравање сваке од појединачних одредби захтевало прилично обиман научни рад.

Кренимо редом

Фото: Бета

Како бих покушао да приближим грађанима који немају правно образовање начин на који је то замишљено, укратко ћу се позабавити мањим делом предложених измена.

Нема незадовољства радом судије

По важећем ЗПП: Када сте незадовољни радом судије у конкретном поступку, имате право да захтевате његово изузеће, о чему одлучује председник суда. По Нацрту: тај исти судија има право да самостално процени да је ваш захтев неоснован, одбије га (без права на жалбу) и настави несметано са радом, а може и да вас новчано казни ако „оцени“ да је „захтев усмерен на одуговлачење поступка“.

Сам се збрини

По важећем ЗПП: поднесци се достављају суду пре одржавања рочишта у више примерака (по један за суд и сваку супротну страну), где суд контролише достављено (што је и нормално). По Нацрту: ви достављате директно супротној страни, па, након достављања, прилажете суду и доказ о достави.

Дакле – морате прво да спроведете цео поступак достављања, сачекате да вам се врати доставница (ако се врати), те онда све то да пошаљете суду. Врло проблематично, а из разлога што се уопште не види решење како да неко уопште зна или може да сазна да се, на пример, тужени одселио и где. Суд, преко МУП-а, такве податке сазнаје веома лако.

Е-суд – знамо нашу дигитализацију

Нацрт уводи институт „Е-суд“, као обавезу за велики број учесника судских поступака (сви државни органи, адвокати, вештаци, преводиоци..) – институт који тренутно уопште не постоји. Иако примена „Е-суда“ вероватно јесте будућност, ипак је далека. Упркос кадровским и техничким проблемима, пошто се често дешава да „систем падне“, поставља се огромно питање – на који начин је то изводљиво, а да се заштите лични подаци грађана?

Фото: Бета

У одређеном броју поступака „Е-суд“ значи да би медицински картони грађана или одређени подаци који су строго лични (узмимо за пример породичне спорове) кружили свемогућим интернетом и били „на изволите“ свима који буду желели да такве податке злоупотребе. Алтернатива су специјална софтверска решења које ће држава морати да плати, а која ће захтевати и обуку и компјутерску опрему. Све то ће, на крају, кроз порезе платити грађани.

Судска (папрена) такса

Новина у Нацрту ЗПП је и да се поднесак за који нису плаћене судске таксе (а у року доспелости)сматра као да је повучен. Досадашња пракса је била да се таксе плаћају по окончању поступка. Суд и данас има прецизне механизме да таксе наплати (принудно), те је нејасно овако предложено противуставно ограничавање права на суђење. Ово значи да се такса за сваку радњу плаћа, фактички, када је и предузета.

На примеру: уколико се неко насилно уселио у ваш стан, ви ћете га, вероватно, тужити. Ако не платите судску таксу, коју суд може да одреди према вредности стана, а на износ од 97.500 динара, у року од осам дана – ваша тужба је повучена. Ако којим чудом скупите тај новац и таксу платите, па на крају добијете и спор – добићете таксу на пресуду у износу од 97.500 динара.

Фото: Бета

Ако не платите – исто је као да сте спор изгубили.

Ако нисте потпуно задовољни пресудом, па хоћете да се жалите – опет платите 97.500 динара за таксу на жалбу, пошто, ако је не платите, као да се нисте ни жалили. Када све то поплаћате, онда ћете на решавање по жалби да решавате неограничено дуго, пошто не постоји нити једна одредба ЗПП која суду директно налаже у ком року по вашој жалби мора да је реши.

Дакле, прво платите, па онда чекате до непознатог дана у будућности „када стигнете на ред“, пошто суд „има посла“. Све ово важи и ако поништавате отказ, ако вам дугују плате, ако вам нису уплаћени доприноси, ако вам неко не плаћа обавезно издржавање деце…

Дакле, ви прво уплатите све таксе, па се судите до миле воље, пошто ће суд свакако донети пресуду када буде хтео. Не заборавите, ако се буните против спорости, неефикасности или пристрасности судије, тај судија (по Нацрту) може да вас новчано казни, као да казна чекања на окончање поступка по неколико година није довољна. С тим што чак и ако добијете све пресуде у вашу корист, а претходно платите баш све судске таксе, вама држава не гарантује да ће те ваше трошкове наплатити од вашег супарника у спору. Платили сте држави, а ко ће вама – то државу не интересује.

Добро размисли пре него што тужиш

Новина у Нацрту ЗПП је и да ви, као грађани, у тренутку подношења тужбе – морате да истакнете све захтеве који вам падају на памет а тичу се предмета тужбе. Ако имате подстанара кога желите да иселите из свог стана, у тужби онда морате да захтевате да се он исели, да плати све рачуне које није платио, да плати сваку ствар коју је узео из стана, да плати свако оштећење и све друго што вам пада на памет.

Фото: Бета

Зашто? Ако га само тужите да се исели из стана, тај поступак добијете, па тек онда видите да вам је у стану пола ствари нестало, пола оштећено – а ви га за то накнадно тужите – потенцијално ви њему плаћате трошкове поступка, без обзира на то да ли је ваша тужба усвојена или не. Предвиђени критеријум за то није дефинисан – суд ће оценити“ да ли сте могли“да поднесете све захтеве одмах. Биће занимљиво видети како ће та „оцена“ суда изгледати у ситуацијама када држава, јавна предузећа или банке буду тужиле грађане. Верујем да ће тада „оцена“ бити опет против грађана, а у корист државе, ЈП или банака. Свеједно, нема одговорности суда, а – не заборавите – може бити и казне ако на суђењу посумњате у такву „оцену“.

Докази

Према Нацрту ЗПП – када подносите тужбу, морате у њој да наведете и доставите апсолутно све доказе који вам падају на памет, а да све то има везе са темом поступка, односно тужбе, пошто касније немате могућност да то урадите, осим уколико не докажете (не зна се како) да то никако нисте могли да урадите када сте поднели тужбу. Јако проблематично, зато што мора да се предвиди и шта ће неко кога тужите одговорити на вашу тужбу и који ће доказ приложити – што је практично немогуће. Али, ако то не предвидите – не можете да користите нове доказе.

Водите тренутно поступак? Лоше вести и за вас

Најлепше за крај – Нацрт ЗПП предвиђа примену на све поступке који нису окончани до дана његовог доношења. Дакле, ако се чудо деси и овај Нацрт постане Закон – сви поступци који су сада у току ће се водити и завршавати управо по њему. То значи: ако имате било какав судски поступак где вам је суд одредио плаћање таксе – морате исту да платите одмах, иначе се поступак одмах завршава, без обзира на то колико год такса била висока и у којој год фази поступка се налазите.

У том случају управо грађани плаћају и све трошкове ангажовања адвоката супротне стране, али и претходно поменуте судске таксе. Ако имате тужбу где нисте поставили све могуће тужбене захтеве – од дана ступања на снагу Закона – ако их и будете поднели, плаћате све трошкове поступка, чак и ако добијете на суду. Достављање ћете, од тог дана, обављати управо ви. И немојте да тражите изузеће судије, ризикујете да вас новчано казне – ипак је суд „оптерећен“, баш због тога што сте ви покренули баш пуно поступака – „па се не стиже“.

Врх леденог брега

Ово је само врх леденог брега. Проблематика која се тиче многобројних лоших предложених решења (посебно са стручне стране) је далеко обимнија.

Међутим, немогуће је не истаћи нешто што је претходно поменуто, а тиче се намене и усмерености предложеног Нацрта ЗПП на једну врсту спорова. Радна група је Нацрт предложила, што је и лаику потпуно јасно, само и једино због тренутног присуства великог броја спорова које су грађани повели против банака, а због непоштене пословне праксе које су исте годинама спроводиле.

При овоме, сваком грађанину који је водио судске спорове у претходних 20 година, потпуно је јасно да је генератор таквих масовних спорова управо држава. Подсетимо се примера неусклађивања пензија за војне пензионере, неусклађених плата и путних трошкова радника МУП, вртића, регреса и топлог оброка у државним установама…

У конкретним „банкарским тужбама (споровима)“, главно регулаторно тело – Народна банка Србије – могла је, и даље може, да у кратком року целокупну материју веома лако регулише. Исто су могле, а могу и сада, да ураде и саме банке, тако што би грађанима била призната права која они траже путем судова и тако што би узет новац, једноставно, био враћен. Све ово је било могуће далеко пре омасовљења оваквих поступака.

Међутим, банке су и након покретања поступака своју праксу наставиле, користећи привилегован положај и неактивност НБС, те се и даље наплаћују неке фантомске накнаде, провизије, трошкови, преваљује се плаћање Националне корпорације на грађане… Иако управо банке истичу да постоје „адвокати који туже банке и траже нереално високе трошкове поступка“, све банке ангажују сопствене адвокате – који сигурно не заступају банке из чистог човекољубља према њима.

Фото: Бета

Када се установила незаконитост онога што су банке радиле, појављује се прича о „ненадокнадивој штети“, о „успоравању инвестиција“, о „несигурном амбијенту пословања“. Како то одједном? Док су непрописно узимане накнаде, провизије, трошкови – за обраду, администрирање, праћење, вођење кредита – иако то ниједан Закон и ниједна држава не препознају – тада је Србија била „сигурна“. Када су покренути поступци, а банке ангажовале највеће и најскупље адвокатске канцеларије,  потом изгубивши спорове пред судовима – сада је „несигурно“.

И онда, ради оправдавања сопствених неуспеха које је судски систем ове државе препознао и санкционисао, са намером покушаја да се из тих неуспеха извуче огромна финансијска корист на штету грађана а у корист банака и њихових адвоката, одлучено је да се мења Закон и то преко банкарских интересних група укључених у Радну групу која је Нацрт предложила.

Да резимирамо, грађани нису криви за то што су им банке противно праву наплаћивале све и свашта, а адвокати нису криви што су грађанима пружили правну помоћ. Овакво преваљивање одговорности за стање у правосуђу на грађане и адвокате је несхватљиво, док је, комбиновано са ретроактивношћу примене прописа и другим лошим решењима из предложеног Нацрта, и незаконито.

Насупрот томе, таква „банкарска“ решења из Нацрта ЗПП ће имати општеобавезну примену и на све друге друштвене односе и несагледиво негативне последице по право на приступ судовима и правну сигурност сваког грађанина, који сигурно нема адекватно знање да предвиди како ће то евентуална „схватања“ судова изгледати при примени Закона, али ће (финансијску) последицу и те како после сносити.

Све изнето указује да овај текст Нацрта, као полазну основу било каквог даљег регулисања и усаглашавања тренутно важећег ЗПП, једноставно треба одбацити и кренути испочетка са здравом полазном основом регулисања овако важног прописа. Такав Нацрт би много правилније, и за грађане праведније, могла да донесе само дефинитивно шире одређена радна група, по могућности она која би била састављена од заступника интереса грађана Србије, како институција државе, судства, адвокатуре, тако и цивилног сектора, а не од банкарског лобија и заступника америчке привреде.

Драган Петрић је адвокат из Новог Сада.

Опрема: Стање ствари

(021, 2. 6. 2021)



Categories: Преносимо

Tags: , , , ,

Оставите коментар