Данас: Медији нестрпљиви да виде новог митрополита на Цетињу

Избор наследника покојног митрополита Амфилохија проглашен је за главну тему овог Сабора и пре почетка овог заседања

Архијереји СПЦ у Храму Светог Саве у Београду, 24. 5. 2021. (Фото: Сава Радовановић/Танјуг)

Мајско заседање Светог архијерејског сабора СПЦ могло би да се заврши до краја недеље, незванично најављују Данасови извори позивајући се на изјаве патријарха српског Порфирија (Перића).

Иако је Информативна служба СПЦ за други радни дан Сабора званично најавила читање епархијских извештаја, што потврђују и незванични извори, српски и црногорски медији јуче су навелико спекулисали да је среда дан за гласање за нове митрополите у Загребу и на Цетињу.

Иако су саборска заседања понекад непредвидљива без обзира на усвојени дневни ред, Данасови извори не очекују да се попуњавање упражњених епархија разматра пре четвртка или петка у складу са досадашњом праксом да се кадровска питања остављају за крај.

Субота је раније одређена за заседање Саборског одбора за изградњу Световског храма и служење парастоса његовим ктиторима и приложницима.

Избор наследника покојног митрополита Амфилохија проглашен је за главну тему овог Сабора и пре почетка овог заседања.

Кандидат број један је епископ будимљанско-никшићки Јоаникије (Мићовић), администратор Митрополије црногорско-приморске и духовно чедо митрополита Амфилохија, иначе главни „конкурент“ новог поглавара СПЦ на последњим „црквеним изборима“ 18. фебруара.

Питање избора владике Јоаникија за новог митрополита на Цетињу сматра се неком врстом теста за нови однос снага у Сабору, али и провером утицаја који би на патријарха Порфирија могли да умају његов духовни отац епископ бачки Иринеј (Буловић) и актуелни режим у Београду.

Данасови извори у политичким круговима спекулишу да је званични Београд у подстицању политичке нестабилност у Подгорици спреман да за своје циљеве користи и „црквени врх“.

Незванично се најављује да би, уколико се буде инсистирало на избору владике Јоаникија и ишло на гласање у Сабору, једна од излазних варијанти могла да буде и одлагање ове теме, уз условљавање да се пре избора новог митрополита на Цетињу потпише Темељни уговор о статусу СПЦ у ЦГ.

То би била нека врста контра одговора на ранију изјаву црногорског премијера Здравка Кривокапића да неће бити потписивања уговора док се не изабере нови митрополит, што је у делу СПЦ схваћено као „уцена“.

Одлагање би додатно погоршало не само политичку него и црквену ситуацију у ЦГ, јер је Синод у досадашњем сазиву почео да припрема смене најближих сарадника владике Јоаникија.

Његовом избору се, као тврде црквени извори, највише противи владика Иринеј бачки, који му је, наводно, чак и отворено претио после четрдесетодневног парастоса покојном патријарху Иринеју, који је служен у крипти у којој сад заседа Сабор.

Владика Иринеј наводно у „рукаву“ има друге кандидате за Цетиње, а евентуално одлагање одлуке о новом митрополиту црногорско-приморском могло би да послужи као „тас“ за наводне намере патријарха Порфирија да и даље остане администратор у Загребу, где би сад пролонгирао именовање свог наследника.

Уколико се не изаберу нови митрополити за ове две важне катедре СПЦ патријарх Порфирије ће, како се спекулише, највероватније одустати од идеје о арондацији – подели Архиепископије београдско-карловачке.

Многи мисле да се то могло наслутити и из чињенице да је нови поглавар СПЦ у протекла три месеца од избора, служио у црквама углавном у мало ширем „кругу двојке“ и, како се прича, контакте са свештеницима Архиепископије београдско-карловачке преусмерио на архијерејске намеснике.

Подела Архиепископије била би, како спекулишу у црквеним изворима, део је наводних предизборних „хилтонских договора“ и „наплате“ гласова на изборном Сабору зашта се везује и најављено именовање новог епископа ваљевског.

Више архијереја из отаџбине и дијаспоре помињу се као могуће решење за Ваљево, где је јуче група владика учесника Сабора посетила гроб владике Милутина (Кнежевића).

Он је преминуо 30. марта 2020. у ковид болници на Дедињу у Београду, према званичној верзији од компликација изазваних вирусом корона. Одлазак владика у Ваљево, како се најављује, могао би бити сигнал да ће се на Сабору отворити тема избора његовог наследника.

ЕРП у егзилу једна од тема

Како Данас незванично сазнаје, јуче је на Сабору, између осталог било речи и о Епархији рашко-призренској у егзилу, на чијем је челу био рашчињени и из СПЦ искључени епископ рашко-призренски Артемије (Радосављевић). Он је преминуо 21. новембра 2020, а за његовог наследника недавно је изабран епископ рашко-призренски у егзилу Ксенофонт (Томашевић), некадашњи монах манастира Високи Дечани, који је устоличен 16. маја у катакомбалном манастиру Пресвете Богородице Тројеручице у Мушветама код Чајетине. Владика Артемије био је, уз митрополита Амфилохија и владику Атанасија (Јевтића), један од чувене тројице јустиноваца и духовника са именима на слово „А“, а који су преминули у размаку од неколико месеци крајем прошле и почетком ове године.

Јелана Тасић

Опрема: Стање ствари

(Данас, 27. 5. 2021)



Categories: Преносимо

Tags: , , , , ,

Оставите коментар