Петер Келер: Кукасти крст и двоглави орао

Албанци муслимани су се као добровољци борили у Хитлеровој дивизији Вафен-СС-а „Скендербег“. У оквиру својих планова убили су десетине хиљада Срба у последњој фази Другог светског рата

Пријављивање Албанаца у СС дивизију „Скендербег 1943. године (Фото: Архив у Герстебергу)

(Die Weltwoche, 14. 4. 2021)

Био је то последњи запис у књизи гостију. Тог 3. јуна 1944. године се Август Шмидхубер, командант дивизије Вафен-СС-а „Скендербег, захвалио због „предивног гостопримства у Манастиру Дечани. Ова заједница православних монаха налазила се у западном делу Косова и Метохије и мало је вероватно да су се њени тадашњи становници радовали немачком посетиоцу и његовој пратњи.

Само неколико недеља након Шмидхуберовог боравка у скривеном манастиру, он је као син члана Баварске владе и као особа пријатног изгледа са раздељком на страну и округлим наочарама направио масакр на Балкану. Његове трупе СС-а су убиле четири стотине двадесет и осам Срба у црногорском селу Велика, а међу њима чак сто двадесет деце. Једна преживела жена сведочи о томе како јој је пришао војник са пушком: „Рекла сам му да ћу му донети хлеб, као што ми је заповеђено. На то је он одговорио: „Немачка има хлеба! Била је изненађена што је тај човек перфектно говорио њеним језиком. А онда је запуцао на њу и убио њеног једногодишњег сина у рукама. Убица у униформи СС-а није био Немац, већ Албанац, који је вероватно био из околних крајева.

Тешко слабима на Балкану!

Догађаји из 1943. године на ободу Европе представљају бизарно, мало познато поглавље Другог светског рата. По Хитлеровој команди формиране су две дивизије Вафен-СС-а, по саставу углавном од добровољаца исламске вере. Најпре је састављена дивизија „Ханџар, названа по арапској ками, а састојала се најпре већином од Бошњака. Друга дивизија – „Скендербег – носила је име албанског националног јунака (1405–1468). Она је по саставу већином била муслиманско-албанска; војници су на униформи носили ознаку трупе – двоглавог орла.

Фото: Brill

Како је дошло до овог чудовишног савеза нацизма и ислама? Зашто су десетине хиљада муслиманских добровољаца хтеле да буду регрутоване у Хитлерове армије? И шта је то посебно у вези са албанским муслиманима у Вафен-СС-у, који су за само неколико месеци починили небројене ратне злочине? О томе је швајцарска историчарка Франциска А. Цауг написала студију вредну читања (Albanische Muslime in der Waffen-SS, Von »Großalbanien« zur Division »Skanderbeg«, Ferdinand Schöningh Verlag), која осликава настанак дивизије „Скендербег” и ставља га на своје место: У овој оружаној формацији СС-а спајају се великоалбански планови албанске елите са немачким ратним интересима на Балкану. Све то се одиграло у конфликтној зони пуној етничког набоја, а она досеже до новије историје: На скоро језив начин се поновило насиље 90-их година прошлог века на истим местима, која су већ у Другом светском рату била попришта депортације и прогона, а то ова ауторка бележи у свом закључку. Групе свих народа су учествовале у томе. Или, како је то формулисао публициста Петер Шол-Латур : „Нема ту добрих и лоших момака, већ само јаких и слабих, и тешко слабима на Балкану.

Хитлер је, у ствари, хтео мир на југоисточном делу Европе и дуго је изгледало тако. Италија је од 1939. године контролисала Албанију, а Краљевина Југославија, настала после Великог рата, политички је била блиска Трећем рајху. Марта 1941. године су представници Југословенске владе чак ушли у војни савез са Силама осовине, а на негодовање српских официра, који су недуго потом изазвали пуч против Владе. У том свеопштим хаосу Хитлер је одлучио да нападне Југославију и да је „растури војно, али и као државу.

Брзо је победио, али је тај регион с немачке тачке гледишта остао мучно жариште. Док се у Хрватској успостављао усташки режим, близак нацистима, а у Албанији владала марионетска влада под Мусолинијевом „милошћу, организовао се отпор – од српских националиста и у партизанима под Титовим вођством, у којима су Срби такође били већина.

„Ловна дивљач за свакога“

И хрватске и албанске вође користиле су нове односе да под моћном заштитом спроводе своје националистичке планове. То што је у првом плану била борба против „комуниста, пре свега је било уперено против немилих мањина: Срба, Јевреја и Рома. Тамо, где су се „заједно вијориле албанска и италијанска застава”, у дело би била спровођена етничка чишћења – пише историчар Давиде Родоњо „Почела је дуга фаза затварања у логоре, стрељања и депортације.

Аугуст Шмитхубер говори на Косову

Специјални изасланик Трећег рајха за Југоисточну Европу, Херман Нојбахер, претпоставио је у једном интерном допису да је било протеривања и убистава четрдесет хиљада Срба у периоду између маја 1941. и априла 1944. године. Поред тога било је још тридесет хиљада њих, који су, како пише, били већ пријављени за исељавање. Чак је и нацистички представник Нојбахер записао да су Срби постали „ловна дивљач за свакога. Конфликте је подгревала „Велика Албанија, настала након немачког освајања Балкана 1941. године, а представљала је вазалску државу, састављену од данашње Албаније и „Нове Албаније (централно и јужно Косово и Метохија, македонске и црногорске пограничне области).

Ову је творевину требало осигурати по сваку цену. Албански министар иностраних послова Џавер Дева задао је циљ: задржати етничку великоалбанску државу и „после рата. Вође, окупљене око националистичке Друге призренске лиге, улагивале су се Хитлеру. Њихов председник Бедри Пејани Немцима је хвалисаво обећао сто двадесет до сто педесет хиљада војника са Косова и Метохије и „новоалбанских” области, који су „спремни да ратују”, а то обећање је повезао са јасним захтевима: Он је за своје албанске ратнике СС-а хтео модерно војно наоружање, немачке инструкторе и официре и, треће – „нову корекцију граница према Црној Гори и Србији, дакле, још већу Велику Албанију.

Вођа Рајха СС-а Хајнрих Химлер заговарао је стварање друге оружане дивизије са албанским добровољцима, а тај пројекат је обезбедио и идеолошки, тако што је муслиманске народе Балкана једноставно унапредио у расно вредне народе Европе. Босанским официрима Химлер је нагласио постојање „заједничких циљева и идеала Немаца и „муслимана у Европи. И велики муфтија јерусалимски, Мохамед Амин ал-Хусеини који је живео у Берлину, истакао је постојање „многоструких паралела између нацизма и ислама: „јединствено вођство”, „борба, заједница, породица, нараштај. Такође и „однос према Јеврејима.

Пријављивање Албанаца за СС дивизију „Скендербег

У мају 1944. године куцнуо је час: Оформљена је Двадесет и прва горска дивизија Вафен-СС-а „Скендербег, око десет хиљада регрута било је војно способно. А у Немачкој обучени имами имали су задатак да преузму „духовно васпитавање трупе уз широк поглед на свет, јер је словило да „је имам представник ислама у дивизији. Његов задатак је био да пробуди и развије снагу религије за васпитавање припадника дивизије како би постали добри мушкарци и војници СС-а. Војници су носили фесове и слободно смели да практикују своју веру; мислило се чак и на верски прописану исхрану. Публикација „Ислам и јудаизам требало је да појача исламски антисемитизам, а Химлер је навео заједничке непријатеље: „бољшевике, Енглеску, Америку – све их увек воде Јевреји.

Концентрациони логор у Приштини

Букнула је токсична мешавина. Већ након шест недеља Генерална команда је јавила да је „Скендербег ухапсио пет стотина и десет Јевреја, комуниста, помоћника банди и политички осумњичених непријатеља. Шмидхубер је 1944. године поносно известио како су у „две акције изненађења сада сви Јевреји у унутрашњости Косова и Метохије у притвору. У Приштини је већ на пролеће оформљен концентрациони логор, који је по „структури и организацији, како тврди командант СС-а, „модел немачких концентрационих логора. Стражари су били албански добровољци из дивизије „Ханџар.

Генерал-фелдмаршал Максимилијан фон Вајхс , врховни командант за Југоисток, чудио се разулареном насиљу на Балкану: Није то „неки мали рат, него „свеобухватни хаос, пробој страсти натуралних народа, вођених нагонима, који је вековно стар. Историчарка Франциска А. Цауг такође на крају своје студије говори о „екстремном потенцијалу за насиље. Не само да су жртве масакриране – оне су додатно „обрађиване: драњем коже, коришћењем одране коже као мараме, пробадањем, набијањем на колац, исписивањем поруке за непријатеља по телу жртве.

Припадници СС дивизије „Скендербег

Почетком 1945. године дивизија „Скендербег се расформирала. Међутим, спирала унутрашњих етничких конфликата није тиме окончана. Током косовског рата 1999. године још једном је скоро две стотине хиљада Срба избегло из те области, а новооснована држава Косово је у међувремену постала скоро чисто албанска. Мали, средњовековни, манастирски комплекс Дечани, којег је командант СС-а Шмидхубер потражио у јуну 1944. године, постоји и дан-данас и на њега непрестано мотре заштитне трупе КФОР-а.

Петер Келер (Peter Keller) је историчар и посланик Народне партије Швајцарске SVP/UDC

Опрема: Стање ствари

(Serbinfo.ch, 19. 5. 2021)

Прочитајте још



Categories: Преносимо

Tags: , , ,

2 replies

  1. Још један, врсан, прилог чињеници да је простор Балкана стециште крволока, људских грабљивица, а да је српски народ – та вечита жртва са ожиљком геноцида – у својој суштини, бићу, незлочиначки, хуман, разборит, далеко изнад примитивних, животињских, нагона, без интерно разумљиво-оправдане страсти ка убијању, вршењу насиља, далек од ишчашене самосвесности чија снага надилази људскост. У вези свега, претходног, поменутог, велики број народа комшија су, баш, културно предодређени да ситуацијски-опортуно примене оне представе којима су били изложени – представе уображених великих идеја, са мрачне, континуативно-историјске, периферије ума идеолога, у које се не сумња нити се у њих уноси рационални аспект преиспитивања, уз жељу за доминацијом и укидањем сваког облика разлике у осећању света – као виду неопходног, неизоставног, сазнања, битне, основне, па и једине, суштине њиховог постојања.

    Да ли може иједном фундаменталисти, још задојеном религијским, икакав европски рационализам, интелектуализам, донети превагу, уопште породити онај минимум сумње, пре његовог деловања: уопште икаква вредност – етичко-уметничко-научна – унети макар комешање, немир, унутар, такве, неслободне, личности.

    14
    1
  2. Србима су више пута очитане сурове лекције, али они никада нису успели ништа да науче. После свих искустава Другог светског рата, они су прихватили комунистичку власт која је систематски радила на томе да Косово и Метохија буду препуштени Шиптарима. Верујем да ће Србима у будућности поново бити очитана једна сурова лекција, ништа мање сурова од претходних, али они ни тада неће ништа научити. Карактер је непроменљива константа, оно што је Србе учинило губитницима у прошлости, учиниће их губитницима и у будућности.

    10
    6

Оставите коментар