Савo Штрбац: Боровоселски мајски уранци

Око маузолеја Вукашина Шошкочанина готово четири године воде се расправе а последњу је повео Зоран Милановић

Вукашин Шошкоћанин (Фото: Википедија)

Општина Борово на својим фејсбук страницама 2. маја ове године објавила је два снимка на којима се види група младића како у праскозорје у пратњи полицијских кола пролазе улицама Борова села и скандирају „Ој Хрватска мати, Србе ћемо клати” и „Убиј Србина”. Све се то дешавало у недељу на православни Васкрс, који слави скоро 90 одсто становника тога места, и на 30. годишњицу погибије хрватских „редарственика” у том месту, а догађај многи узимају као почетак хрватско-српског сукоба деведесетих. Снимци су врло брзо постали вирални, а затим су уследили и коментари, укључујући и оне са највиших нивоа власти.

Међу првима се огласио начелник општине Б. С., Зоран Баћановић, који наводи да га је ујутро око пола седам пробудило пуцање петарди и узвици те да је одмах изашао напоље да види што се збива. Тек кад је почео снимати колону, реаговала је и полиција. Испричао је како је присуствовао и догађају дан раније када се на једном зиду, иза споменика хрватским редарственицима, цртао мурал (хрватска застава, без „круне” на грбу, 12 крстова, ознака специјалне полиције и порука „Народ може изгубити све, само име не”), о којем га нико није претходно обавестио. Отишао је до тог места и кад је почео фотографисати, младићи одевени у црно, који су, уз асистенцију полиције, цртали мурал, почели су га псовати и узвикивати непримерене поруке.

Шта се десило у Борову селу 2. маја 1991. године?

Једино је неспорно да се тога дана десио оружани сукоб између припадника хрватске полиције с једне и локалне српске формације потпомогнуте добровољцима из Србије с друге стране, који је резултирао смрћу 12 хрватских полицајаца и једног српског добровољца, који је, уз онај плитвички „крвави Ускрс”, битно погоршао односе између хрватских власти и српске заједнице у Хрватској. Хрватска за овај догађај користи израз „покољ у Б. С.”, док Срби користе назив „напад на Б. С.”. О детаљима догађаја, и онима који су му непосредно претходили и његовим непосредним последицама, постоје различите верзије.

Барикаде у Борову селу (Фото: Сајт Вуковарско-сријемске жупаније)

Према хрватској верзији, четири хрватска полицајца су у Б. С. покушали заменити југословенску заставу са хрватском, у чему су их спречили српски побуњеници тако што су их отели, од којих је двоје, иако су били рањени, успело побећи. Идући дан, посебна јединица хрватских снага довезла се у аутомобилима за цивиле у Б. С. како би истражила инцидент. Према сведоцима, није било провокација. Тада су упали у клопку када су српски побуњеници отворили ватру и убили њих дванаест.

Према српској верзији, Срби из овог села, којих је и тада, као и сада, било око 5.000, верујући да још може доћи до помирења, пристају на преговоре са представницима МУП-а Хрватске, а у знак добре воље склањају барикаде на улазу у село. Хрвати у договорено време улазе у село, али са два аутобуса, два теренска и једним особним возилом, пуним специјалаца, и уместо да преговарају, отварају ватру на све стране. Срби одговарају на ватру и падају жртве са обе стране. И ко зна колико би их било, да се није умешала ЈНА, која је успела наговорити обе стране да прекину сукоб.

Неспорно је и да је одбраном Б. С. командовао Вукашин Шошкочанин, који је уједно био и председник месне заједнице, какав статус је тада имало то место, који ће ускоро, под још увек неразјашњеним околностима, нестати у таласима Дунава.

Гробница Вукашина Шошкоћанина (Фото: Викимедија)

На месном гробљу у Б. С. породица Шошкочанин је деведесетих изградила породичну капелу, коју неки зову и маузолеј, на чијем се једном зиду са спољне стране налази Вукашинова слика и текст:

„Овде почива Вукашин Вуле – Шошкочанин. Трагично преминуо у таласима Дунава у 32. години живота 15. 5. 1991. – командант одбране Борова Села, за народног јунака проглашен на великој народној скупштини у Белом Манастиру 25. 9. 1991. И сада гледам Борово рођено моје село, браћу и сестре и српске борце. Моје битке бију жестоко, поносно дижу чело и српске заставе високо и тврдо на српској земљи стоје”.

Око маузолеја Вукашина Шошкочанина, готово четири године воде се расправе. Ове године питање маузолеја потегао је и хрватски председник Милановић поручивши премијеру Андреју Пленковићу да „то макне”, јер „то није обичан гроб, то је провокација, као што је споменик ’За дом спремни’ провокација у Јасеновцу”, додавши и ово „да, мени смета, као што би ми сметао и споменик Максу Лубурићу…”

Милановић је о могућности уклањања капеле породице Шошкочанин 29. априла желео да разговара и с начелником Баћановићем, а пошто се начелник није хтео ни састати с њим, назвао га је „папком”, приговарајући му да „по мишљење најпре иде у Београд а затим и код Пуповца или обратно”, алудирајући и на његову страначку припадност. И Баћановић потврђује да је одбио позив на састанак с председником државе јер да са њим нема шта да разговара о капели Шокочанину пошто је она у власништву СПЦ.

Зоран Милановић (Фото: Н1)

Због инцидента у Борову, Вуковарско опћинско државно одвјетништво осумњичило је 21 особу, међу којима и једног малолетника, за говор мржње због инцидента у Борову, од којих су тројица завршила у истражном затвору.

Већ на ускршњи понедељак полиција је навратила у кућу рођеног Боровосељанина Стевана Пешута (74), двадесетоструког првака у кајаку из времена СФРЈ и међу осам најбољих на Великој светској регати одржаној 1978. у Београду, позвавши га да се за два дана јави у надлежну полицијску станицу на информативни разговор у вези са ратним злочинима. Након вишесатног испитивања, које је обављено истог дана када је отворена истрага против узвикивача парола с почетка текста, вратио се кући. Постављали су му иста питања као и пре десетак година када је хапшен са групом суграђана под сумњом да су одговорни за смрт хрватских „редарственика”.

Боровосељани очекују да ће бити још сличних притисака, али поручују да их неће уплашити и натерати да напусте своје Борово.

Аутор је директор Документационо-информативног центра „Веритас”

Опрема: Стање ствари

(Политика, 15. 5. 2021)



Categories: Преносимо

Tags: , , , , ,

Оставите коментар