Политика: Израел замрзава односе Приштине и исламског света

Косово је производ Америке, оно је било позвано да отвори амбасаду у Јерусалиму и то су урадили послушно јер други излаз нису ни имали, каже Владислав Јовановић

Албанци су у Приштини прошлог петка одржали скуп подршке Палестини поводом сукоба у Гази (Фото: BIRN)

Одлука Израела да призна „Косово” донета је под америчким притиском, изјавио је израелски амбасадор у Србији Јахел Вилан и нагласио да је таква одлука донета дефинитивно против израелских интереса у Србији и против његових личних интереса. Ипак, Вилан је нагласио да Израел нема разлога да повуче признање ове квазидржаве будући да је Косово одавно најавило отварање амбасаде у Јерусалиму, на шта су се обавезали документом који су у септембру потписали у Вашингтону.

Муњевита најава отварања амбасаде у Јерусалиму изненадила је чак и саме Израелце, наводи у разговору за „Политику” искусни дипломата Владислав Јовановић. Ова одлука ће, како наглашава, сасвим сигурно проузроковати замрзавање односа појединих исламских земаља с такозваним Косовом.

Амбасадор Палестине у Србији Мухамед Набхан потврдио је пре неколико дана да је та земља покренула иницијативу у Организацији исламске сарадње (ОИС) да се замрзне чланство тзв. Косова због отварања представништва у Јерусалиму. Многе од ових држава највероватније не би званично повукле одлуке о признавању, али велики број њих сасвим извесно не би више пружао подршку „Косову” у настојањима да се учлани у међународне организације. Уколико би чланице ОИС-а прихватиле палестински захтев, Приштина би се суочила с великим губитком подршке јер је тзв. косовску независност признало 30 од 57 земаља које су у овој организацији.

Владислав Јовановић подсећа за „Политику” да је приштинска власт пристала да отвори амбасаду у Јерусалиму јер су то захтевали Американци, што је њима најважније. Трампова Америка, објашњава Јовановић, водила је изразито произраелску политику, и то на начин који је био веома очигледан. Нису то нимало скривали већ су форсирали блискоисточни процес на начин који Израелу погодује. „Косово је производ Америке, оно је било позвано да то уради и то су урадили послушно јер други излаз нису ни имали. Њихова једина политика је да следе америчке налоге”, каже Јовановић.

Подсећа да је Турска веома погођена понашањем тзв. Косова и то није први пут. Ипак, Јовановић не верује да ће Анкара да одустане од даље подршке тзв. Косову јер је та подршка производ њихове вековне сарадње и спајања кроз историју Отоманске царевине. Неке друге земље, додаје наш саговорник, могле би да извуку рационалне закључке и повуку признање.

Велика је штета, како каже, што су нам руке везане због мораторијума на дипломатску активност на који смо се обавезали у Вашингтону, па не можемо да будемо активни како бисмо, заједно с Палестинцима, повећали број муслиманских земаља које ће повући признање или ће замрзнути односе с Приштином. „Не верујем да ће ове најаве донети веће резултате, али сигурно ће неке исламске земље замрзнути односе с Приштином барем на неко време. Свакако бисмо имали више успеха да смо имали одрешене руке да наставимо тамо где смо стали пре годину и по дана. То би био златан тренутак за нашу дипломатску активност”, казао је Јовановић.

Организација исламске сарадње није претерано важна приштинској власти, мишљење је политиколога Јелене Вукоичић. Када је у питању статус „Косова” и њихова политика, они су много више ослоњени на Вашингтон него на Брисел и Берлин. Арапске државе, како додаје, немају неку посебну улогу у региону. Америка, сматра наша саговорница, преко косовских Албанаца остварује неке своје интересе у жељи да доминира Балканом. „За разлику од Бошњака, ислам има мањи значај за косовске Албанце. Они су питање религије превазишли када је су решавали национално заокруживање. У Албанији имамо три различите вере, тако да су Албанци много мање ослоњени на исламски свет”, појаснила је Вукоичићева за „Политику”.

С друге стране, како наводи, Албанци су свесни да ће значајан број исламских држава захладнети односе с њима, па сигурно не би отворили представништво у Јерусалиму да Американци то нису изричито захтевали. Ипак, она подсећа да је и Албанцима сада јасно да не могу да уђу у Уједињене нације и друге међународне организације јер америчка снага није толика. Због тога сваки час стижу претње, а једна од њих је стварање „велике Албаније”. Та претња је, како додаје, одраз њихове фрустрације.

Директор Центра за друштвену стабилност Огњен Карановић сигуран је да ће амбасада у Јерусалиму отворити нову димензију тешкоћа за приштинску власт. Администрација Доналда Трампа, како каже Карановић, учинила је медвеђу услугу Приштини па се из тих неприлика тешко могу извући. С друге стране, Израелу је важно да било који ентитет отвори амбасаду у Јерусалиму. „То осетљиво питање је наишло на осуду Европске уније, Организације исламске конференције и других земаља, па ова одлука неће помоћи Приштини на путу ка толико жељеном међународном признању”, оцењује Карановић за „Политику”.

Он наводи да ће влада Албина Куртија покушати да се извуче из ове ситуације. Учиниће све од себе да ова вест прође испод радара, тачније да, у медијском погледу, не буде толико битна. „Сада видимо колико је тај потез нанео штету привременим приштинским институцијама. Израел негује односе са Србијом, али битно им је да се нека страна застава у дипломатском делу Јерусалима завијори па макар то била и застава непостојеће државе Косово”, каже Карановић.

Карановић: Египат пример губитка ентузијазма према Косову

Огњен Карановић подсећа да су израелско-српски односи у сталном напредовању и да их треба и даље неговати, а да ће исламски свет сада бити веома суздржан према приштинској власти. Карановић додаје да су Турска и Азербејџан некада веома жустро лобирали да привремене приштинске институције добију столицу у Унеску, а неколико година касније та подршка Турске је изостала. „То је још једна наша дипломатска победа, а потписивање споразума у Вашингтону је зацементирао став исламских земаља када је у питању независност Косова”, додаје наш саговорник. Подсећа и да је већина земаља исламске конференције члан Покрета несврстаних, а да Србија, као наследница Југославије, има своју улогу у томе. Крајем године ће Београд бити домаћин несврстаних, како каже, а тада бисмо могли да додатно испипамо став исламских земаља.

У последњих неколико година 18 земаља је повукло признање Косова, а многи који их формално признају не гласају за њих приликом покушаја уласка у међународне институције. Наш саговорник наводи пример Египта који је након „арапског пролећа” признао такозвану независност Косова, али након рушења Муслиманске браће нова влада Египта је изгубила сваки ентузијазам према „Косову” па се тога држе и данас.

Јелена Попадић

Опрема: Стање ствари

(Политика, 18. 5. 2021)



Categories: Преносимо

Tags: , , , , ,

4 replies

  1. А шта је са чињеницом да се наш Председник такође обавезао у Вашингтону да ће преместити амбасаду у Јерусалим? И то као „награду“ што нам је Израел, признањем Косова „забио нож у леђа“. Надам се да се то неће реализовати, јер је то супротно здравом разуму.

    5
    1
  2. Немогуће је сложити се са мишљењем О. Карановића да ”Израел негује односе са Србијом”. Овај потез са тзв. Косовом, нажалост, говори управо супротно.
    Насупрот Израелу, Србија има изванредан однос према успомени на погром против Јевреја у Другом св. рату, обележава и градиће нова меморијална места (Топовске шупе на Ауто команди); приоритетно је за Јевреје спровела реституцију, чак и за имовину која нема директне јеврејске наследнике, надокнађујући то Јеврејској општини, док бројни наследници из Србије има да се начекају за делимичну новчану надокнаду, у дугогодишњим ратама; омогућила је процват израелског капитала у Србији…Израел нам је забио нож у леђа, ту нема спора.
    Што се тиче нашег (Вучићевог) обавезивања (без икакве наше ограде у тексту споразума из Вашингтона) да се годину дана нећемо ангажовати на осујећивању покушаја за пријем тзв. Косова у међународне организације, то говори само о томе да је са одласком, и каснијом неупотребом врсних каријерних дипломата попут амбасадора и некадашњег министра спољних послова В. Јовановића, али и других, упокојила дипломатија у Србији и њено велико преговарачко искуство из ранијих времена…Ко је, и да ли је са наше стране уопште преговарао о тексту тзв. Вашингтонског споразума? Очигледно – не.

    5
    1
  3. Srbija je priznala Palestinu, 29 ,November 2012, jedina od republika bivse Jugoslavije. Kako sada kukanje da je Izrael priznao Kosovo. Sta smo ocekvili?

    1
    3
  4. Према расположивом податку, Палестину је као државу званично признало 138 земаља чланица Уједињених нација.
    Палестина у УН има статус посматрача, што је само степен испод пуноправног члана светске организације.
    Признање Палестине од стране Србије због тога нико не треба да види као проблем.
    Из тих разлога упоређивање са случајем Израел-Косово које врши Saffron нема утемељење.

    Узмимо и случај тзв. Северни Кипар. Ко га је признао као независну државу, отцепљену од Републике Кипар. Нико. Осим Турске. Турска је међу првима признала и тзв. Косово. Притом Курдима у Турској не даје право на отцепљење или аутономију. Народ Курда живи у четири државе, а нема своју.

    2
    1

Оставите коментар