Владимир Басенков: Јегор храбри

Свети Георгије се појављује на грбу руске државе крајем 15. века. Владари су научили лекцију: без Бога нема руске земље

Извор: Православие.ру

(Православие.ру, 4. 5. 2017)

Великомученик Георгије Победоносац у Русији је поштован и прозван Јегор Храбри. Из житија светитеља сазнајемо да је рођен у хришћанској породици и да је његов отац мученички умро за Христа. Син ће следити пример оца годинама касније. Према опису из житија, Свети Георгије је нека врста идеала правог мушкарца: леп и стасит, мужеван и храбар. Војничка храброст у биткама не пролази незапажено, а убрзо цар Диоклецијан, приметивши талентованог ратника, унапређује га у високе команданте.

Људи се по својој природи и пре 1000 година и данас не мењају. Чини се да ништа више човеку није потребно. Снага и лепота, слава и част, напредак у каријери, просперитет и обиље могућности, и да те примети и воли владар највеће државе тог доба. Међутим, државна политика, стварајући Римску империју као царство земаљске моћи, апсолутно не узима у обзир темеље вечности. Повећање прогона хришћана – догађај који дотиче веру и сферу унутрашњих уверења – приморава Ђорђа да одједном напусти све светско и земаљско, друштвено „благостање“. Одлази код цара и јавно осуђује његов погрешан став.

И овде за световну свест – ако она живот не доживљава као бајку о прошлим временима, већ га једноставно упоређује са нашом стварношћу – долази тренутак тоталног неразумевања.

Лудак! Имао је све о чему је могао да сања! Зашто се одрекао овога, прекршио закон и отишао у сигурну смрт? Ох, како су несхватљиви за наше друштво, а вероватно и не само за нас, данашње хришћане, такви кораци…

Свети Георгије се појављује на грбу руске државе крајем 15. века. Русија је изашла из ере крштења и успона, потпуно је схватила сву инфериорност и трагедију живота без Бога у бескрајним међусобним сукобима и монголској инвазији. Владари су научили лекцију у страдању за отпадништво читавог народа: без Бога нема руске земље. Тада се први пут на грбу државе појављује великомученик Ђорђе који убија аждају. „Слоган“ Московије постају речи из Светог писма: „Не ратујемо против крви и тела, већ против… духова зла у поднебесју“ (Еф. 6,12).

Извор: kdeparh.ru

Није ли ово кључни тренутак у руској историји? Идеја о „обуздавању“, „Трећем Риму“ на државном нивоу и симболу непрекидног духовног ратовања и потреби да се победи грех у личној борби сваког од нас. Свети Георгије ће свој лик и даље показивати невидљиво 1945. године: званични дан победе доћи ће само три дана касније. Подсетимо да је Васкрс 1945. године пао 6. маја.

За Георгија Победоносца често се говори као о заштитнику руске земље и војске, као помоћнику у болести и кућним пословима. Али се о њему ретко говори као о хришћанину који је изабрао најплеменитији пут ратника, који је невернима показао чврстину у заточеништву. Погледајте ту одлучност: светац денунцира самог цара, знајући да иде у сигурну смрт. Георгије не познаје страх. Храбро подноси тест у тамници. Имобилизован је, тешки камен му се ставља на прса. Каква је напетост мишића и воље потребна да би се издржао овај тест, какво уверење да је та мука (а онда и друга) добра? Али светитељ не држи до своје људске снаге – он своју душу отвара Богу, изнутра прихвата Његову вољу, предаје се у руке Свемогућег. А то је вера у Бога, ова тежња душе отвара Георгију бескрајан ресурс који му омогућава да се чудесно одупре мучитељима, сваки пут изгледајући неповређен. Јачајући се, светитељ, ходајући ка смрти, изругује се мучитељима. Није ли ово тријумф духа? Световни ум пада у дубоку малодушност, размишљајући о смрти. А свети Георгије јој се смеје у лице. Тај презир према смрти, према животу без идеала и убеђења, касније ће бити дубоко укорењен у руској војној култури. Знамо огроман број војних подвига руских ратника, још је више оних који ће вероватно остати непознати историји.

Георгијев подвиг је у нашем генетском сећању. Необјашњиви за материјалистички свет су подвизи Руса, који су своје животе на бојном пољу дали с таквом лакоћом да су збацили сваког непријатеља. Али снага духа – она је увек и свуда снага духа. На бојном пољу и у свакодневном животу. Главно је не заборавити да смо људи, хришћани, хранитељи и заштитници. Тежак камен на грудима, попут оног који је светац имао у тамници, може бити гомила проблема које нам је живот нагомилао. Од нас се тражи једно: да храбро стиснемо зубе, да не бежимо од опасности, већ да јој се смешимо у лице и идемо у сусрет. Обавезно верујте Господу. Победа долази од Њега. Са Ђурђевданом!

Са руског посрбило: Стање ствари



Categories: Посрбљено

Tags: , , ,

1 reply

  1. СРБИЈА И РУСИЈА У НАПОЛЕОНОВИМ ПЛАНОВИМА И НАМЕРАМА

    Полазећи о чињенице да су енглески масони основали у Француској 1789. године Јакобински клуб, у којем су се посебно истицали, између осталих, Марат, Дантон, Робеспјер и помпезни Наполеон (Види: Nesta H. Webster, The French revolution, Hawthorne, California, USA, 1983; Nesta H. Webster, World revolution, London, England, 1921; Nesta H. Webster, Secret societies and subversive movement, London, England, 1924; Nesta H. Webster, The socialist network, Omni publications, Hawthorne, California, USA, 1973; Nesta H. Webster and Kurt Karlen, Boche and Bolshevik, New York, 1923).

    За остварење Наполеонових масонско-јакобинских планова и намере главну сметњу представљала му је православна Русија. То нам најбоље одсликава и овај податак који се односи на разговор између Наполеона и римског католичког темплара Метерниха, који је објављен у књизи Гргура Јакшића “Европа и васкрс Србије 1804-1834”, где између осталог, стоји:

    “Тада се цар вратио на заједницу интереса Француске и Аустрије у Источном питању… Рекао му је да је наредио своме амбасадору у Петрограду да изјави руској влади, да се он, веран својим обавезама које је примио на себе у Ерфурту, не може противити присаједињењу Влашке и Молдавије Русији, али да неће допустити да се Русија даље шири. ‘Ја нећу трпети ни окупацију утврђених места на десној обали Дунава, ни заштиту над Србима – продужио је он. Србија вам мора припасти једног дана; али ја не сматрам да је у мом интересу да изазивам пропаст Турске царевине; њено рушење није ни у вашем интересу. Ако хоћете да поседнете Београд, ја се томе нећу противити; нека Турска закључи мир са Србима и нека им постави кнеза њихове народности; ја се нећу противити да тај кнез буде под вашом гарантијом и заштитом, не могу пристати на једног господара под гарантијом и заштитом Русије, нити на и најмању отимачину те силе на десној обали Дунава… Ако она буде хтела да узме ма и једно утврђено место, ја ћу то сматрати као освојење Цариграда’.

    – ‘Што се тиче Београда – одговорио је аустриски министер – то би место било од огромне користи по Аустрију; али досад су нас два разлога задржала од сваке активне политике у Србији: први је да не убрзамо пропаст Турске царевине…’
    Осем тога, Наполеон је ставио до знања руској влади да ће свако мешање у српске ствари а нарочито утврђивање Руса на десној обали Дунава, узети као повреду ранијих уговора и да се онда неће више сматрати као везан њима…”

    (Види: Гргур Јакшић, Европа и васкрс Србије 1804-1834, Београд, 1933, стр. 157/158).
    Наполеон је то радио по масонско-јакобинском програму, који је предвиђао уништење православне Русије и Србије и тиме проширио конспиративну базу за остварење фабијанско-бундистичке и бољшевичке револуције у православној Русији.

    Није тајна да фабијанско-бундистичка и бољшевичка револуција у Русији није дошла изненада. Она је много раније приређена и припремљена у масонско-јакобинским ложама у западној Европи и подземној, подривеној и потпаљеној православној Русији, штo сe јасно види у расправи енглеске историчарке Несте Х. Вебстер (Nesta H. Webster), коју је објавила под насловом “Chart accompanying – The socialist network”, где између остало стоји:

    “RUSSIA.
    FIRST INTERNATIONAL 1864: Karl Marx, Wolff, Odger, Cremer – Mazzinistes, Le Lubez, Eugene Dupont, Herman Jung, Eccarius, Lessner, 1869-1872. Bakunin and Co. James Guilaume.
    ANARHISM.
    ALLIANCE SOCIALE DEMOKRATIQUE 1864: 1864. Bakunin, Netchaieff.
    NIHILISM 1862-1872.
    REVOLUTIONARY SOCIALISM.
    ANARHISM 1872: Prince Kropotkin,
    GROUP FOR THE EMANCPATION OF LABOR 1883: George Plekhanov, R. Axelord, Vera Zassulictch, Leo Deutch.
    RUSSIAN SOCIAL DEMOCRATIC PARTY (Marxian) 1908: Plekhanov.
    MENSHEVIKS 1903: Martov.
    BOLSHEVICS 1903: Lenin.
    JEWISH BUND 1906.
    MENSHEVICS 1917: National: Plekhanov, International: Martoff.
    BOLSHEVIKS: (Russian Communist Party)., Nov. 1917, Lenin and Trotsky.
    SOCIAL REVOLUTIONARIES: March, 1917. Kerensky.
    POLIT – BUREAU – TS. I. K.: Central Excc. Com’tee of U.S.S.R.
    ALL RUSSIAN CONGRESS OF TRADE UNIONS JAN. 1918.
    ANARCHISM COMMUNISM – BAKUNIN HOUSE – LONDON AND GLASGOW 1920: Guy Aldred.
    ANARCHISM FREEDOM GROUP (Kropotkinist) 1920: Geoge Bareet, Dr. M. Zalkind.
    ALL RUSSIAN CENTRAL COUNCIL COUNCILL OF TRADE UNIONS: Tomski.
    INTERNATINAL COUNCIL OF TRADE AND INDUSTRIAL UNIONS, June 1920.
    R.I. l. U. (Red Internationale of Labour Unions.): “The Profintern” ‘ 1921, A. Losovsky, Tom Mann, Nogin, Anton Mayer, Orlandes, geoge Andreychine.
    THIRD INTERNATIONALE: “The Komintern”, Moscow, March, 1919. Lenin and Trotsky, 1923, Pres. Zinoviev.
    I.K.K.I. (Exsecutive Committee of the Communist Internatonale): Zinoviev.
    YOUNG COMMUNIST LEAGUE: “Comsomol” 1919.
    M.O.P.R. (Scours Rouge Internationale): Moscow, 1922.
    ALL RUSSIAN GENERAL CONCIL OF TRADE UNIONS IN 1925: Tomski, Melnichansky, Lepse, Dogadov, Mikhaliv, etc.
    PROFINTERN IN 1926: Presidium of: A. Losovsky, Dogadov, Melnichansky, Nat Watkins, , Semard, Monmoussean, Johnson, etc.
    KOMINTERN IN 1926: Presidium of I.K.K.I, , Zinoviev, Bukharin, Stalin, Gallacher, Larkin, Semard, Dorsy, Clara Zetkine, etc.
    ANGLO- RUSSIAN TRADE UNION UNITY COMMITTEE 1925: Tomski, Dogadov, Pureell, H. Smith, Bromley, Tillett, etc.
    ANGLO – RUSSIAN PARL., COMMITTEE – Cic. 1923: E.E. Morel, A. A. Purcell, etc.
    HANDS 0FF RUSSIA COM’TEE MAY 1920: Tom Mann, Israel Zangvill, etc.
    (Види: Nesta H. Webster, Chart accompanying “The socialist network” – Marxian socialism, Karl Marx- Fiedric Engels, The chart is arranged latitudinally in chrolonogical order throughout, and longitudinally according to countries, Hawthorne, California, USA, 1973).

    Русија је била једина земља у Европи коју безбожни западно европски империјалисти-тријалисти нису могли фронтално уништити. Зато су је подривали, потпаљивали изнутра и споља у девтнаестом и двадесетом столећу преко буржоаских најамника, који су се церили, као што се цере и данас буржоаски најамници у Русији, над обновљеном православном руском земљом, коју и данас намеравају да униште.

    Шта нa ово кажу савремени “српски” западноеврпски и амерички буржоаски најамници, интернационалисти, бечко-берлински марксисти баљезгари, франкофили, англофили, припадници француских и англоамеричких масонско-јакобинских ложа у окупираној, обесправљеној, осакаћеној и пониженој несрећној Србији?

Оставите коментар