Преминуо песник Предраг Богдановић Ци (1944-2021)

У Београду је 22. 4. 2021. преминуо српски песник Предраг Богдановић Ци (1944-2021)

Предраг Богдановић Ци (Фото: You tube/Bioskop Arhiv Vi Oktobar)

Предраг Богдановић ЦИ, песник, новинар, књижевник, културни делатник, учесник студентских протеста, политички дисидент, рођен је у Бијељини 25. 7. 1944. године. Од 1982. године уредник трибине Француска 7, а од 1996—2007. године био је генерални секретар Удружења књижевника Србије. У три мандата био је представник уметничких удружења у Управном одбору Фонда ПИО самосталних делатности.

Цео радни стаж остварио је као самостални уметник. Од 1990. године у статусу истакнутог уметника. Био је и почасни члан The Lord Foundation for Balkan Studies. Преминуо је 22. 4.2021. године, у земунској болници, после краће болести изазване корона вирусом.

Аутор је збирки поезије  Доле, доле где ракови живе (Београд: Видици, 1970), Кроз кишу је Еским са рибама освојио небо (Београд: ИЦС, 1972), Баш Челик и чардак на четири воде (Београд: ИЦС, 1978), Скомрах женик леђанске невесте (Београд: Нова књига, 1985), Александријска библиотека (Београд: БИГЗ, 1994), Ходећи водом (Београд: Просвета, 1997), и Трубе и печати (Београд: Рашка школа, 2010) као и бројних чланака и других радова.

У Студентском граду, 2. јуна 1968. године, као први говорник, позвао је студенте да своје незадовољство искажу у Скупштини у Београду. Те ноћи, после полицијског разбијања студената код Подвожњака изабран је за првог председника Акционог одбора који је припремио јутарњи митинг.

Носилац звања Песнички књаз на манифестацији „Точак“ у Вржогрнцу за 1998. годину, а 1999. године добија награду Певам Смедереву, повељу Дан спаљене књиге, награду Лазар Вучковић за 2000. годину, награде „Драгојло Дудић“ за необјављено дело (прва верзија књиге Трубе и печати) 2002. године и признање Српске духовне академије из Параћина „Раваничанин“ 2005. године; 23. марта 2007. године у Барију (Италија) на међународном сусрету песника „Donneepoesia“ редакција часописа La Valisa уручила му је плакету захвалности за сарадњу српских и италијанских писаца; на фестивалу поезије Poetilordin Balcani, у јуну 2007. године, добио је прву награду за поезију, а марта 2008. у Румунији, добија медаљу Muzeul Memorial „Nichita Stanescu Ploiesti“. У Бугарској му је објављена књига Планетата на Китовете, Мелник 2008, са исцрпним поговором Катје Ерменкове.

Извор: Фејсбук страница Призрене стари – Антологија и Н1, 28. 4. 2021.

Допуна и опрема: Стање ствари



Categories: Вести над вестима

Tags: , , ,

Оставите коментар