Дојче веле: Европа живи на кредит, о цеху ћемо после

Централне банке нуде јефтин новац, камате ниске као и инфлација. Кристин Лагард позива колеге из целог света да наставе са таквом монетарном политиком

Задуженост земаља еврозоне достиже сто одсто БДП (Фото: Imago Images/C. Ohde)

Јавни дуг Немачке превалио је два билиона евра, али стручњаке од земаља евро зоне највише забрињава Италија. Намера је Европске уније да се задуживањем ишчупа из кризе. То ће вероватно потрајати и идуће године.

Немачки Бундестаг је у четвртак (15. април) изгласао ребаланс буџета за ову годину и тиме омогућио рекордно задуживање од 240 милијарди евра. Тиме ће јавни дуг Немачке нарасти на 2,2 билиона евра – и то је рекорд. Немачко задужење данас износи 80 одсто БДП-а.

И друге чланице ЕУ су због кризе присиљене да живе на кредит. Дугови се гомилају од Финске до Грчке. Еуростат је објавио да ће укупни задужења у државним буџетима евро зоне износити скоро сто одсто БПД-а.

Али, шта је са Пактом о стабилности и расту евро зоне којим је прописано да јавни дуг чланица не сме прећи 60 одсто, а нова задужења три одсто? Та одредба Пакта је привремено, до краја године, стављена ван снаге. Тако ће вероватно бити и идуће године, сазнаје се из кругова блиских европском комесару за монетарну политику Паолу Ђентилонију.

Дакле, против кризе ће се и даље борити огромним задужењима. Колико дуго може то да траје?

Колико год буде потребно, каже за DW Гунтрам Волф, шеф труста мозгова Бругел у Бриселу. „Како процењујем, правила о ограничењу дуга неће важити ни следеће године. То има смисла док се налазимо у ванредној ситуацији што се тиче привредног раста.“

Волф сматра да су задужења мање проблематична него што је то био случај у финансијској кризи пре десетак година. Јер, данас су каматне стопе за државне обвезнице врло ниске. Волф не верује да ће доћи до раста камата све док централне банке попут Европске централне банке воде агресивну монетарну политику, односно штампају новац и преплављују тржиште.

Излаз из дугова: привредни раст

Ко ће на крају платити цех? „Код високих задужења је увек одлучујућа стопа привредног раста. Ако се постигне велики раст, онда ће се проблем задужења решити сам од себе. Политика државне штедње код великих задужења помаже тек у малој мери“, појашњава Волф.

То мишљење дели и Маркус Фербер, немачки европосланик, стручњак за финансије Демохришћана. „Тренутно нисмо забринути за стабилност евра“, каже он за ДW. Ипак, Фербер мисли да би се идуће године требало вратити ограничењу задуживања у евро зони. У супротном, сматра, прети опасност да ће поједине чланице наставити да решавају проблеме новим задужењима уместо реформама.

Фербер истиче да заједничко задужење ЕУ у износу од 750 милијарди евра за ублажавање последица кризе мора да остане усамљени преседан. „Неће успети они који мисле да националне буџете санирају тако што ће дугове да пребаци на Европу. Јер и те дугове морају да отплате државе чланице.“ А то значи: идуће генерације.

Грчка и Италија – проблематичне државе?

Грчка се већ приближила јавном дугу од 200 одсто. Ипак, наши саговорници не мисле да је то велики проблем јер се Грчка претходних година санирала.

„Грчка је једина од 27 чланица ЕУ која је план обнове након короне повезала с агендом реформи. Грчка ме брине мање него неке друге земље. Моја највећа брига је Италија“, каже европски парламентарац Фербер. Упозорава да би код раста каматне стопе или таласа банкрота талијанска држава и банке могли запасти у озбиљне потешкоће. Италијански јавни дуг тренутно износи 180 одсто БДП-а.

Гунтрам Волф из труста мозгова Бругел истиче да Марио Драги, нови италијански премијер и бивши шеф Европске централне банке, води јасну политику привредног раста. „Ако Италија буде имала само мало већи раст, онда је финансијска веома мало вероватна.“

Централне банке нуде јефтин новац, камате су ниске као и инфлација. Председница Европске централне банке Кристин Лагард позива колеге из целог света да наставе са таквом монетарном политиком. Дакле, наставак задуживања. А након пандемије ће се видети како даље.

Бернд Ригерт (Брисел)

Опрема: Стање ствари

(Дојче веле, 18. 4. 2021)



Categories: Преносимо

Tags: , , , , , ,

1 reply

  1. Имајући у виду, да савремени економски и политички програм у Европи садржи потпуну контролу државе над економским животом европских нација и примену експерименталних фабијанско-социјалистичких економских теорија енглеског економисте-фабијанца Џон-а Мејнард-а Кејнза, познату под именом „Кејнизам“.

    Кејнизев развитак економске теорије полази од поставке да је трошење новца творац обиља и богаства а не штедња. Што се више и немилице троши, то ће се све више и боље комбиновати запослење и потрошачка моћ. Уместо штедње, Кејнз је препоручио немило трошење као основу благостању. Основу његове фабијанске- социјалистичке економске теорије представљају потрошачи, којима Кејнз препоручује на место штедње, неограничене банкарске кредите. Такође, Кејнз је захтевао да држава иступи као масовни потрошач да би обесхрабрила штедише постепеним смањењем вредности новца, јер ће наступити са извесним задужењем. Он је још рекао да се економске кризе могу избећи и да се обиље може постићи штампањем новца (Види: Keynes John Maynard, The general theory of employment, interest and money, New York, 1936; Keynes John Maynard, Economic consequences of the peace, New York, 1920).

Оставите коментар