Европска комисија планира да се задужи за 150 милијарди евра

Наше структуре ће бити спремне до јуна и теоретски бисмо тада могли да кренемо да се задужујемо, каже Јоханес Хан

Скулптура Отмара Хорла испред Европске централне банке у Хамбургу (Фото: ЕПА/ЕФЕ)

Европска комисија планира задуживање у износу од око 150 милијарди евра годишње до 2026, ради финансирања свог највећег програма икада за „зеленији” и дигитализованији 27-члани блок, чиме ће постати највећи емитер дуга у еврима, објавила је данас Комисија.

Овај економски план ЕУ договорен је у износу од 750 милијарди евра по ценама из 2018. године, али по садашњим ценама он износи укупно 807 милијарди евра, преноси Ројтерс.

Од укупног износа новца 338 милијарди евра планирано је за грантове, а 386 милијарди за кредите за 27 земаља ЕУ, док је остатак намењен за друге заједничке програме ЕУ. Средства ће бити дистрибуирана током наредних пет година, при чему ће трећина бити потрошена на смањење емисије угљен-диоксида у 27 економија ЕУ.

Свака од земаља чланица Уније може да добије ове године у предфинансирању 13 посто новца од свог дела.

Ако се владе ЕУ фокусирају ове године на компоненту грантова у предфинансирању, задуживање ЕУ у трећем кварталу могло би да износи око 45 милијарди евра, рекао је европски комесар за буџет Јоханес Хан.

Комисија је саопштила да ће издавати обвезнице са роком доспећа од три, пет, седам, 10, 15, 20, 25 и 30 година и трезорске записе с доспећем од једне године.

Задуживање ће почети чим свих 27 националних парламената ЕУ ратификују Одлуку ЕУ о сопственим ресурсима, односно закон којим се гаранције влада ЕУ повећавају са 1,4 посто на 2,0 процента бруто националног дохотка (БНД) до 2058. године.

„Наше структуре ће бити спремне до јуна и теоретски бисмо тада могли да кренемо да се задужујемо, али то зависи од брзине којом ће државе чланице завршити процес ратификације”, рекао је Хан на конференцији за новинаре.

Ратификација тог закона је неопходна јер ће гаранција буџета ЕУ омогућити Унији да се задужује по најнижим могућим каматама на тржишту.

То је само сигурносна мера, будући отплата зајмова треба да се сервисира од нових пореза о којима ће се ЕУ договорити током наредних година, а не из националних буџета. Предвиђено је да отплата почне 2028. године и да траје до 2058.

Зајмове ће враћати земље које добију кредите и грантове из буџета ЕУ од новца прикупљеног од пореза који тек треба да буду договорени.

Унија планира нове порезе на увоз робе из земаља за које се процени да се мање придржавају строгих циљева у вези с емисијом CO2, затим нове намете на емисију CO2 у сектору транспорта, као и дигитални порез. Такође планира порез на финансијске трансакције и финансијски допринос који се односи на корпоративни сектор, односно на нову заједничку основицу пореза на добит, преноси Танјуг.

Опрема: Стање ствари

(Политика, 14. 4. 2021)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , , ,

1 reply

  1. Не зна се више да ли је масовно штампање пара у њих узрок или последица но има позванијих да о томе зборе. Неке последице овога већ се виде а неке че се тек видети.

    Кад је оно последњи пут новац у њих масовно штампан би такође разних узрока, а и јако тешких последица, и у њих и у нас.

Оставите коментар