Дојче веле: Кверденкери – немачки покрет против ковид мера

Кверденкер (Querdenker) дословно значи „попречни мислиоци“, односно они који мисле друкчије и промишљају дубље 

Плакати са протеста у Берлину: канцеларка, вицеканцелар и водећи вирусолог у робијашким оделима (Фото: Евантпрес/Дојче веле)

Демонстрације против пандемијске политике у Немачкој предводи покрет Кверденкера. Међу њима су људи разних политичких опредељења, најчешће добро образовани. Полиција не зна шта да ради са њима.

Кверденкери се враћају са зимске паузе“, изјавио је Михаел Балвег у поруци на интернету крајем јануара. Оснивач овог покрета, који се бори против државне политике сузбијања короне, позвао је на аутомобилски корзо у Штутгарту, граду који је колевка покрета.

Сада постоје бројни огранци, а највеће демонстрације биле су прошле године у Берлину и Лајпцигу – завршавале су се насилно.

Кверденкер (Querdenker) дословно значи „попречни мислиоци“, односно они који мисле друкчије и промишљају дубље, тамо где тобоже сви размишљају праволинијски и онако како им се сервира. Одбацују критике да су „теоретичари завере“ и труде се да не буду сврстани међу десничаре или екстремисте.

Балвег и следбеници увек истичу мирољубивост и оданост Уставу. Плес и песме део су репертоара на митинзима. Али, међу учесницима су и десничарски екстремисти који изгледају баш онако како се стереотипно замишља. И то као да не смета Балвегу и другима.

Стручњак за питања демократије Рајнер Бекер са Универзитета у Марбургу препознаје образац – овакви протести имају „стратегију да се полиција преоптерети масом демонстраната и да се не придржава услова за демонстрације које намећу судови“.

Збуњена полиција

Управо се то поновило у Каселу пре десетак дана: уместо дозвољених 6.000 учесника, на крају је улицама продефиловало три пута више. Већина није држала одстојање нити су носили маске. Било је и контра-демонстрација.

Како је ситуација постајала непрегледнија и напетија, полиција је употребила палице, бибер-спреј и водене топове. Интернетом круже снимци исечени тако да се види само како полиција млати демонстранте.

Привођење у Каселу (Фото: Дојче веле)

„Полиција није навикнута на екипу какву је тамо видела“, каже нам Кристофер Фогел који ради у саветодавном тиму за борбу против десничарског екстремизма у Каселу и пратио је демонстрације уживо. „Неки од протестаната су ставили децу у први ред, као заштитни штит.“

Било је сукоба десничара и левичара, а између њих су тумарале породице са малом децом. Фогел све то описује као „збуњујуће“ и тежак задатак за полицију која није више владала ситуацијом.

Ко су и шта хоће?

Фогел назива суштинску идеју покрета Кверденкера „изузетно танком“. У питању је брига за индвидуалне слободе: „Они само желе да се врате у нормалан живот и да их држава пусти на миру.“ А кад пандемија прође и короне више не буде у свим медијима, већина њих ће баталити политички ангажман и вратити се тихом животу, верује Фогел.

Ова процена се уклапа у резултате студије коју је у децембру објавио социолог Оливер Нахтвај са Универзитета у Базелу. Он и његов тим испитали су више од 1.100 Кверденкера какви су њихови мотиви и ставови. Пре короне готово половина никада није учествовала у демонстрацијама.

„Што се тиче социјалне структуре, то је релативно стар и углавном академски покрет“, пише у студији. Мање од десет одсто чланова покрета млађе је од 30 година – просечна доб је око 50 година. Готово две трећине испитаних имају барем средњошколску диплому, више од половине је завршило факултет, а две трећине се сматрају средњом класом.

Михаел Балвег, лидер покрета (Фото: Дојче веле)

На прошлим савезним изборима (2017) чак 23 одсто присталица Кверденкера гласало је за Зелене, 18 одсто за Левицу и 15 одсто за десничарску Алтернативу за Немачку (АфД). Међутим, то је било много пре короне. На следећим изборима у септембру би око 27 одсто њих гласало за АфД, док би Зелени међу Кверденкерима добили свега један одсто гласова, баш као и владајући Демохришћани.

Чак 61 одсто жели да у септембру гласа за непознате странке, укључујући у јулу основану Партију темељне демократије Немачке. На њеној почетној страници пише: „Свако ко тврди да у нашој земљи влада слобода, лаже. Јер не влада слобода.“

Ова перцепција огледа се у студији о Кверденкерима. Готово 80 одсто се слаже са изјавом да више не можете изразити мишљење без проблема. Око 75 одсто мисли да су медији и политика у спрези и да влада крије истину.

Под присмотром

Студија још показује да ови људи не верују етаблираним медијима, али и да нису посебно ксенофобични већ, чешће, антиауторитарно настројени. То се да наслутити и по сликама са њихових демонстрација: док ту и тамо има класичних неонациста са антисемитским слоганима, већи број људи плеше уз ритам бубњева и више личи на хипике.

Границе између крајње левице и крајње деснице се претапају. „Превише претапају“, како сматра Служба за заштиту уставног поретка. Стога су Кверденкери од децембра званично под присмотром службе у покрајини у којој су настали.

Један портпарол ове Службе за Дојче веле наводи да су сумње пар месеци касније само потврђене. Додаје да су неки водећи људи Кверденкера повезани са екстремним организацијама које дуже постоје, попут „Грађана Рајха“. Ти „грађани“ не признају данашњу немачку државу.

Следећи велики скуп најављен је за суботу (3. април) у Штутгарту. До сада су градске власти ту и тамо покушавале да забране такве скупове, али су забране увек падале пред судовима.

Марсел Фирстенау

Наслов и опрема: Стање ствари

(Дојче веле, 29. 3. 2021)



Categories: Преносимо

Tags: , , ,

Оставите коментар