Немања Шаровић: Цвијанова мистериозна смрт изазива неспокој

Немања Шаровић је на свом Твитер налогу објавио фотографије розаријума где је наводно сахрањен Владимир Цвијан

Фото: Твитер налог Немање Шаровића

Немања Шаровић објавио фотографију места где је наводно сахрањен Владимир Цвијан

Председник Покрета вера, љубав и нада Немања Шаровић објавио је на свом твитер налогу фотографију розаријума са београдског гробља Лешће, где је наводно сахрањен Владимир Цвијан.

На месту предвиђеном за урну, стоји натпис Владимир (1976 – 2018), без презимена.

„Владимир Цвијан живот је окончао под велом тајне. Кремиран је и сахрањен 19. јануара 2018. године, на гробљу Лешће. На месту где је урна са његовим остацима, стоји само име“, написао је Шаровић.

Тело бившег функционера Српске напредне странке, адвоката Владимира Цвијана пронађено је у Дунаву 5. јануара 2018. године, у насељу Вишњица.

Више јавно тужилаштво у Београду је прошле недеље саопштило да је смрт настала дављењем, без трагова насиља.

(Данас, 23. 3. 2021)

Цвијанова мистериозна смрт изазива неспокој

До конкретних података о месту где је положена урна Владимира Цвијана дошао је један наш пријатељ који ми је доставио званичан документ у коме осим личних података попут датума рођења и смрти, стоји да је сахрањен у једној од касета у колумбаријуму 2, на гробљу Лешће.

Након тога, брзо смо прибавили фотографију са лица места која нас је све додатно шокирала, јер чак ни на гробном месту не стоји презиме покојника, што је крајње неуобичајено. Који су разлози за то не знам, али намера да Цвијанова смрт остане тајна је очигледна. Тај зид тишине, та завера ћутања око смрти Владимира Цвијана била је разлог да са сарадницима у покрету ‘Љубав, вера, нада’ дуго разговарамо о могућим околностима његове смрти – каже за Данас Немања Шаровић, председник покрета „Љубав, вера нада“, објашњавајући разлоге због којих је објавио на свом Твитер налогу фотографију розаријума са београдског гробља Лешће, где је наводно сахрањен Владимир Цвијан.

Немања Шаровић (Фото: BETAPHOTO/Milos Miskov)

Сами кажете да нисте били пријатељи, већ само познаници. Шта вас је нагнало да кренете у потрагу за истином?

Цвијана сам површно познавао, разменили бисмо неколико куртоазних речи када се негде сретнемо, али ме је као човека шокирао начин на који је његова смрт годинама скривана од јавности, што најбоље говори у каквом друштву и медијском мраку живимо. Владимир је несумњиво био медијски веома експонирана личност али је, ипак, преко ноћи нестао из јавности без трага и гласа. Налози на друштвеним мрежама па чак и мејл су му угашени. Ако је могуће да о његовој смрти под мистериозним околностима баш нико не објави ни реч, па чак и да место где почива буде практично необележено, то мора изазвати неспокој јер показује да на исти или сличан начин може нестати било ко од нас. Недавно нас је Александар Вучић обавестио да су већ годинама нетрагом нестајали људи које је криминална група Вељка Беливука зверски мучила и систематски уништавала све трагове о злочинима. И тада су држава и медији ћутали док Вучић није одлучио да проговори и шокира нацију. Да ли је он тај који је господар информација о животу и смрти свакога од нас? Да ли се на основу истраживања јавног мњења и нечијег личног рејтинга одлучује када ће и на који начин јавност бити обавештена и шокирана таквим догађајима? Какву сигурност у оваквој ситуацији могу имати људи који раде обичне послове и живе без икаквог додира са медијима, ако на нечији миг са лица земље могу без трага нестати дугогодишњи учесници јавног живота?

Онолико колико сте га познавали, да ли вам је деловао као човек који би себи одузео живот скоком у реку и то усред зиме и леда?

Не треба се бавити нагађањима и спекулацијама без основа. О томе треба да говоре људи који су га добро познавали, са којима је био у контакту од 2014. до 2018. Осим медијских натписа којима се не може много веровати, ми немамо поуздана сазнања шта се у том периоду дешавало у његовом животу. Много тога може да се догоди у нечијем животу у три или четири године. Више јавно тужилаштво је надлежни државни орган који се тиме морао бавити и ВЈТ мора јавности дати одговоре на сва питања! Чиме се Цвијан бавио у годинама пре смрти? Са ким се дружио, од чега је живео ако није од адвокатуре? Где је и са ким последњи пут виђен? У обдукционом записнику стоји време када је смрт констатована али нема процене када је смрт наступила.

Да ли је Цвијаново тело било у води две недеље, два дана или два сата након смрти? Како је дошло до свеже повреде, подлива и отока које је имао на челу и који су описани у обдукционом налазу? Да ли је било сведока читавог догађаја или не? Ко је и где пронашао „опроштајно писмо“ о коме се спекулише у јавности? Заиста је много питања која се постављају у јавности, а одговора нема. Објашњење да су режимски таблоиди али и државни органи ћутали, као што и даље ћуте, да не би повредили осећања његове породице једноставно не пије воду. Сви знамо каквим трагедијама, али и бескрупулозним лажима режимски медији свакодневно попуњавају програм и насловне стране. Зар неко може поверовати у то да они воде рачуна о било чијој породици осим о својим и породицама својих налогодаваца? Ја у то не верујем.

Да ли сте покушали да ступите у контакт са његовим оцем, који је наводно потписао налог за кремацију, или са бившом супругом, која није ни знала да је он преминуо?

Нисмо ступали у контакт са породицом, иако су крајње узнемирујуће тврдње да чак ни његова бивша супруга и малолетни син нису знали за Цвијанову смрт. Застрашујућа је помисао да неко дете одраста мислећи да му је отац жив, да је у Америци и да му се годинама не јавља из овог или оног разлога, иако је човек заправо одавно мртав, кремиран и сахрањен у истом граду. Породици је свакако у овом тренутку најтеже, и такве ствари нико нормалан не би ни најгорем непријатељу пожелео.

Владимир Цвијан (Фото: Ненад Ђорђевић/Фонет)

Цвијан је био на високим државним функцијама, сарађивао је са три председника, а све до пре неки дан није се знало да се утопио још 2018. Због чега мислите да је то држано у тајности?

На то је питање одговор морају дати они који су ћутали. Од тужилаштва, преко адвокатске коморе до председника државе који је једини у Србији свезнајући и свевидећи. Владимир Цвијан је сахрањен 19. јануара 2018. године, три дана након убиства Оливера Ивановића у Косовској Митровици. Јавност је већ била веома узнемирена, несумњиво је да би вест о смрти Владимира Цвијана додатно узбуркала политичке страсти у Србији. Бесмислено је кривце за ћутање медија тражити у опозицији. Тадић и Тома Николић одавно се не питају ни за шта у држави. Остаје само трећи председник са којим је Владимир сарађивао, а који је могао нешто знати. Не мислим да треба Вучића оптуживати за убиство Владимира Цвијана јер за тако озбиљну тврдњу, колико је мени познато, не постоји ни један једини доказ, али, синхронизовано и громогласно ћутање медија је просто необјашњиво без директног утицаја режима. Јуче је Информер хитно пренео вест да је у Крагујевцу пронађено тело човека који је наводно дигао руку на себе, јер је оболео од короне. Ради се о човеку који је јавности знатно мање познат од Цвијана али медији о том случају нису ћутали. Зашто у овом и бројним другим сличним случајевима таблоиди нису поштовали осећања породице, а у случају Владимира Цвијана наводно јесу?

Сама Цвијанова смрт буди разноразне сумње, с обзиром на начин на који се, својевремено, разишао са СНС и председником те странке, и на његово тадашње обећање да неће стати у политичкој борби.

Владимир је био у жестоком сукобу са Вучићем, изнео је веома тешке оптужбе о начину финансирања Српске напредне странке, спрези са криминалом, али и о злоупотреби полиције, тужилаштва и других државних органа ради страначке и личне промоције јер су, како је Цвијан тврдио, спискови за хапшење прављени на седницама Председништва СНС а у складу са тренутним медијским потребама. Поред осталог, Цвијан је тврдио да је Мило Ђукановић чак 20 милиона евра уложио у пројекат доласка Српске напредне странке на власт. То су више него озбиљне оптужбе. У време најжешћег сукоба 2013. године, Небојша Стефановић је потврдио да је Цвијан „опсовао мајку“ лидеру напредњака Александру Вучићу, али да се све завршило „мирно и присебно“. Како је тада Стефановић саопштио јавности „председник странке тражио је да му се (Цвијану) ништа не деси и да му се нико ни не обрати“. Претходних дана председник је тражио и да његови посланици не нападају политичке противнике и представнике невладиних организација па нека се и они припазе. Вучићева заштита можда може и да омане.

Да ли сте некада некога из СНС питали где је он нестао?

Искрено, никада се нисам запитао шта се са њим дешава као што није ни већина грађана Србије, али, то и даље не објашњава ћутање медија, државних органа или људи из његовог окружења. Бесмислено би било такво питање постављати посланицима или функционерима напредњака јер и они скоро сви спадају у пуке извршиоце радова, марионете, које нити ко шта пита нити шта знају. Њихова улога ограничена је и условљена командом са врха, било да се ради о гласању на звонце, било да је реч о понављању са муком научених мантри и сатанизацији политичких противника.

Институције суштински не постоје

Адвокат Иван Нинић поднео је захтев ВЈТ да му одобре увид у предмет Владимира Цвијана, али још увек нема одговора. Како то тумачити, и како тумачити ћутање Адвокатске коморе?

Више јавно тужилаштво увек много брже реагује на „захтеве“ режимских таблоида и медија. Да институције у суштинском смислу постоје, односно да обављају посао који им је поверен Уставом и законима Србије, не би се дешавало да снимке пресретнутих разговора, тајно направљених видео записа или друге поверљиве податке из полиције, БИА, ВБА, СБПОК или тужилаштава, режимски медији објављују пола сата после саслушања у тим органима. Читав систем и све „институције“ у Србији подређене су вољи једног човека и такво стање не само да није добро него није ни одрживо на дуге стазе. Док се отргнемо из канџи самовоље тог човека немамо никакве шансе да будемо нормално и просперитетно друштво.

Мирјана Миленковић

Опрема: Стање ствари

(Данас, 25. 3. 2021)

Прочитајте још



Categories: Вести над вестима

Tags: , , , , ,

Оставите коментар