Александар Вучић: Нећемо се стидети жртава НАТО агресије

Поносићемо се оним што је Србија чинила да сачува своју слободу, своја огњишта и земљу, рекао председник Србије Александар Вучић поводом 22. годишњице почетка НАТО агресије

Александар Вучић (Фото: Танјуг)

Посао и обавеза Србије је да опрости, али је и обавеза да никада не заборави и зато ћемо гајити културу сећања, нећемо се стидети жртава, већ поносити оним што је Србија чинила да сачува своју слободу, своја огњишта и земљу, рекао је данас председник Србије Александар Вучић поводом 22. годишњице почетка НАТО агресије.

Вучић је, на питање новинара колико дубок траг оставља НАТО бомбардовање у судбини српског народа и колико година треба да се он превазиђе, рекао да ће Србија обележити још једну годишњицу од почетка НАТО агресије на нашу земљу, уз констатацију да, како каже, изговара праву реч – агресија и да то не назива кампањама, операцијама, интервенцијом, као неки пре.

Он је рекао данас да надлежни морају да узму ствари у своје руке и да утврде како су неки пљачкали земљу или ко је и како умешан у малверзације на царини.

Вучић је то рекао одговарајући на питање новинара да ли је мислио на Славишу Кокезу када је казао да су неки људи радили лоше ствари, а он их је бирао и када ће се сазнати шта се дешавало на царини и да ли ту има Кокезине одговорности.

„Мислио сам на више разних људи, али је важно да надлежни узму ствари у своје руке, као и да се види како су неки пљачкали земљу и износили десетине милиона евра на Маурицијусу, преко Хонгконга, до Швајцарске и других места. Као што су за ово, сигуран сам да ће надлежни почети да реагују и у другим случајевима па и на царини почињених кривичних дела, ко год да их је починио”, рекао је Вучић.

Упитан како коментарише то што ће у косовској влади Срби имати једно место као и Бошњаци иако по уставу тзв. Косова Србима припадају два места, председник је рекао да је ту запазио две ствари.

„Једна је брутално кршење и њиховог највише правног акта, из њиховог угла, јер у том уставу пише да Срби морају да добију два министарска места. Али, баш их брига што су брутално то погазили”, навео је Вучић, преноси Танјуг.

Каже да се Албанци на КиМ не секирају због тога јер им нико из света ништа по том питању неће рећи, али да је то јасна порука српском народу.

„А, још јаснија порука је била када је премијер привремених институција у Приштини Курти рекао да сви треба да буду уједињени у борби против Србије. Замислите да сам ја позвао да треба да будемо уједињени против Приштине. А, ја позивам на разум и да будемо уједињени у постизању компромиса. И нико није реаговао на то што је Курти рекао, јер им је то дозвољено”.

Стиже 100.000 вакцина „спутњик”, почетком априла милион кинеских

Председник Србије Александар Вучић изјавио је да у Србију стиже 100.000 спутњик В вакцина прве компоненте, а милион доза кинеског Синофарма између 5. и 10. априла.

Наслов и опрема: Стање ствари

(Политика, 23. 3. 2021)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , , , , ,

8 replies

  1. ‘Посао и обавеза Србије је да опрости, али је и обавеза да никада не
    заборави и зато ћемо гајити културу сећања, нећемо се стидети жртава,
    већ поносити оним што је Србија чинила да сачува своју слободу, своја
    огњишта и земљу, рекао је данас председник Србије Александар Вучић
    поводом 22. годишњице почетка НАТО агресије.“?!

    СРБски народ никада не може, не сме и неће да заборави наменути нам
    рат од стране НАТО 1999-е!
    СРБски народ никада не може, не сме и неће да опрости тај наметнути нам
    рат јер НАТО не тражи опроштај од СРБског народа – призна/в/ање
    кривице, јавно покајање и надокнаду нанете материјалне штете.
    Онај ко опроштај не тражи – не може ни очекивати да му се опрости!
    Може да опрости Алексадар Вучић и њему слични, у своје име, али у име
    народа то не може и не сме; да сме он би то одавно урадио, као и све
    под*зне муве од 5. октобра 2000. до данас.

    И ово што је рекао о НАТО рату на СРЈ, рекао је преко воље, види се
    да је под морањем, о чему сведочи штампа, са изузетком “Политике“.
    На првим странама режимске штампе су само бљувотине о мафији,
    “силовтељима“, вакцинацији…, а о НАТО геноциду на СРБским народом
    /биолошком, економском, културном, историјском, просветном,
    здравственом, верском…/ који још увек траје – ни речи?
    ЗАШТО???

    17
  2. НЕЋЕМО СЕ СТИДЕТИ ЖРТАВА НАТО АГРЕСИЈЕ, али ћемо преданим радом, деценијским, скоро, да их исмејемо и легитимишемо као регуларне мете НАТО бомби, тиме што чинимо све да од тзв. Косова направимо државу, јер, ми, доле немамо ништа – како председник подучава и преводи, нам, стварност. Колико је досад предато од државних атрибута, бесмислено а врло смислено, другој страни, па се некаква ЗСО узиже до античких висина. И све то уместо на подсмех, на гримасе, искревељна лица, да наиђе, пролази, и протура се, као несагледиви успех српске политике, односно њене актуелне владе. Као да су мозгови српског народа подешени на известан режим рада: пролазећи поред улазних врата стамбених јединица, или испод прозора, неретко се чује појачан глас председника који се обраћа са ТВ екрана, као да се тиме жели још више појачати његов утицај.

    Признањем тзв. Косова за праву, и правну државу, Р. Србија би успела у нечему што читавом Западу, са САД на челу, не успева, већ, деценију и по. Само Р. Србија од своје, јужне, покрајине може направити државу и нико други, дакле, нико до ње саме. То треба понављати, макар дупло више у односу на актуалну власт и њене безочне лажи, у вези Космета. А тиме се не би само дао легитимитет за бомбардовање суверене државе, убијање њених цивила, рушење читаве инфраструктуре и урбаног градова и села: да, имали су право, друго им није преостало, тако је требало да се деси – већ би српски народ, од стране политичких издајника, био осуђен на, потпуни, убрзани, нестанак.

    Доста се одмакло на том путу безнађа и ничим могућим правдањем издајства. И, да, постоји објашњење за све то – од тенденције да се личност, услед несвесности још испадне својевољно, подређује ауториртету, религијском, идеолошком, научном, и сваком другом, зарад лакшег подношења егзистенције и стварности, самозаваравања да није сама, да ће олакшати терет сваког новог дана, преко једног затварања сазнања унутар сопства где се, само оно, сервирано, упија и примењује, без икакве сумње и унутрашње енергије за преиспитивањем и сазнањем, до, једног, снажног, глобалног, тренда комфора, потрошње, насладе, себичности из којих израста индивидуална животиња, неосетљива за родитеље, домовину, мисао, напредак заједнице – само после њега, можда, и тај, све јаснији, неминован, пут ка крају (налик крду које гоничи терају куда желе), ка нечем потпуно невиђеном, досад, ка превредновању цивилацијског смисла, неким новим детерминантама, навикама, третирању живота. Ови мало лукавији, политички мотивисани, гоне, ту, масу куда су зацртали, јасно разумевајући све њене слабости и начин размишљања: то је картање у коме једна страна види дељење противника, а, чак, и намешта шпил.

    Обичан човек увек губи, ту није ништа спорно, с тим што је то модерност издигла на ниво законитости, неумитности, коју, дрско, самоуверено, баца му, директно, у лице, поручујући да колико год се борио на крају ће изгубити по вољи и интересу присвојене, монополизоване, силе и моћи, али, овај пут, се, премијерно, доводи у питање и тло на коме стоји, на његово власништво над земљом – међом. Обеземљеном остаје му небо, и још, то, да научи летети, или да се научи лековитости сумње и размишљања.

    19
  3. … Али се тебе, велеиздајниче, СТИДИМО! Стидом који не прашта и не заборавља. У име свеколиких жртава, стидимо се што ти, стиде наш највећи, бестиђем жртве нам срамотиш, срамото најсрамотнија… Твоја греховна полураспаднутост рак је наше душе и смисла, твоја радиоактивна бестидност озрачила је смрћу наш духовни простор, ти злоћудни пријатељу наших смртних непријатеља, све ти је НЕОПРОШТЕНО и НЕЗАБОРАВЉЕНО!

    22
  4. Можда Ви и имате „посао и обавезу да опростите“, али не и Србија.

    Немојте се играти Бога!

    Одкако је „црвени патријарх“ покојни Герман, под присилом и по задатку, „опростио“ злочин геноцида хрватских усташа у Јасеновцу, свако мало се нађе понеко да „опрашта“ непокајаним злочинцима.

  5. @Момчило
    Молим Вас, упутите читаоце на изворни податак, да је покојни Патријарх
    Герман, под присилом, по задатку, “опростио“ злочин геноцида хтватских
    усташа у Јасеновцу!
    Хвала!

    Патријарх Герман је само рекао што у Јеванђељу пише, да морамо
    опростити, али не и заборавити!
    Он није лично нити у било чије име “ОПРОСТИО“, већ позвао на
    јеванђелску обавезу – праштања и историјску обавезу – незаборава!

    Јеванћелска обавеза праштања подрзумева и јеванђелску обавезу
    исповести, признања и покајања за учињени грех, што се до
    дана данашњег није догодило, већ се у ратовима 90-и поновило!

    Дакле, опроста није могло бити, нема га ни данас, и неће га бити
    док крвник не затражи опроштај!

    Христос би опростио Јуди да је затражио опроштај и покајао се, за
    разлику од апостола Петра који је посрнуо одричући се Христа,
    али се покајао и добио опроштај од Христа.

    Јеванђеље по Матеју /глава 18./:
    “15-17. Ако ли ти згријеши брат твој, иди и покарај га међу собом и њим
    самим; ако те послуша, добио си брата својега. Ако ли те не послуша,
    узми са собом још једнога или двојицу да ти на устима два или три
    свједока остане свака ријеч.
    Ако ли њих не послуша, кажи Цркви; а ако ли не послуша ни Цркву, нека
    ти буде као незнабожац и цариник.“

  6. @Драган Славнић
    Ја тај изворни податак немам. Само сам, у више наврата, прочитао да је покојни Патријар Герман, у Јасеновцу изјавио да „требамо опростити, али не и заборавити“ (парафразирам). То је било прије Интернета, па постоји могућност да су и новинари погрешно цитирали. Заиста ми је жао, ако сам нетачну информацију (полуинформацију) прихватио као тачну и ширио је даље.

    Такође сам, у више наврата, прочитао да је покојни Патријарх Герман изабран под притиском кумунистичких (црвених) власти. И да је управо то био разлог за будуће увођење „апостолског жријеба“.

    Колико је мени познато, Патријарх Герман није ништа учинио чиме би окаљао свој образ. И поред (неспорних) притисака којима је био изложен.

    Изузетно ми је драго то што је Патријарх Герман само цитирао Свето Јеванђеље, а није у име Цркве дао опроштај крвницима. Такође ми је драго што Сте ми на то скренули пажњу. Најопасније је кад само дјеломично тачне информције прихватимо као тачне. Полуинформације су најопасније.

    Свако добро!

  7. @Драган Славнић
    1984. године у Јасеновцу, Његова Светост Патријарх Герман је изјавио: „Опростити морамо, заборавити не смемо.“ Дакле, иако није директно рекао: „Опраштам вам…“, позвао је на опроштај.. Због тога сам и ставио наводнике. Прерано Сте ме обрадовали. Ипак није цитирао Свето Јеванђеље, нити Је рекао да парафразира исто. Такође (колико ја знам), Није условио опроштај покајањем злотвора. Бар не изричито. Тако да, ипак, може стајати моја тврдања, да им је под притиском „опростио“. Опростио с наводницима.

Оставите коментар