Дојче веле: Стотине хиљада насилно стерилизованих у Перуу тражи обештећење

На мети присилних стерилизација нашле су се жене у фертилном добу, већином из сиромашнијих делова друштва

Протест жена које захтевају исплату одштете жртвама присилне стерилизације (Фото: Сиара Хорна/Дојче веле)

Стотине хиљада жена и мушкараца у Перуу је присилно стерилизовано пре двадесетак година – наводно у борби против сиромаштва. Хоће ли жртве коначно добити одштету?

По неким проценама, између 1996. и 2000. у Перуу је више од 300.000 жена и око 22.000 мушкараца подвргнуто присилној стерилизацији. У већини случајева захват је обављен без анестезије и постоперативне бриге око пацијената.

Тај акт државног насиља је био део такозваног „Националног програма за репродуктивно здравље и планирање породице“. Спроводила га је влада Алберта Фуџиморија (1990-2000) – која га ја пропагирала као меру у борби против сиромаштва. Иако је Међународни кривични суд присилне стерилизације означио као злочин против човечности, перуанско правосуђе те злочине још увек није до краја разјаснило. Починитељима није суђено, а нису ни кажњени.

Касно признање

И тек сад, после више од две деценије, перуанска држава је коначно признала да жртве имају право на одштету. На темељу те одлуке, жртве ће бити укључене у програм за плаћање одштета жртвама интерног перуанског конфликта, у који су у 80-им и 90-им годинама прошлог века биле укључене перуанске војне снаге и наоружане групе „Светла стаза”, односно револуционарни покрет Тупак Амару (МРТА).

На мети присилних стерилизација нашле су се жене у фертилном добу, већином из сиромашнијих делова друштва. Многе жене су биле урођеничког порекла, односно прогнанице. А неке од њих нису ни имале децу.

Алберто Фуџимори (Фото: ДПА)

Посебно је занимљив пример Мамерите Местанзе Чавез, једне 33-годишње жене која је између 1996. и 1998. била застрашивана, пре него што је под притиском пристала да буде подвргнута стерилизацији. Пре операције, односно након захвата, уопште није добила медицинску помоћ, задобила је тешке повреде током операције и умрла је од последица захвата. Њен случај је 2003. био достављен и Интерамеричкој комисији за људска права.

Перуанско државно тужилаштво у неколико је наврата обустављало истрагу, након чега је протестовало перуанско друштво, а и неке организације за заштиту људских права. На крају је тај случај, односно истрага поновно покренута, али одговорне особе до данас се нису нашле пред судом.

Правда за жртве

Борба против некажњавања траје већ више од деценије, а воде је разни женски и покрети за заштиту људских права. Чланови породица жртава програма системске и присилне стерилизације и даље траже правду и исплату одштета.

Новим се правилом у Перуу признаје да су ти људи били жртве „сексуалног насиља у свим његовим облицима“, односно да су стерилизације спроведене без знања или сагласности погођених људи, каже Мариа Јосабел Седано, адвокаткиња и директорка организације за заштиту женских права Estudio para la Defensa de los Derechos de la Mujer (ДЕМУС), за Дојче веле.

То је прекретница, важан корак у борби за признавање права жртава, каже она. Иако је перуанска држава већ у неколико наврата признала права жртава, у прошлости је ипак било покушаја да се све то закочи, каже нам ова правница.

Процес против Фуџиморија

Росио Силва Сантистебан, посланица лево-еколошког савеза Френте Амплио у перуанском Конгресу, за Дојче веле  каже да партија бившег председника Алберта Фуџиморија, која је протеклих 15 година имала већину у Конгресу, до данас негира да се у Перуу уопште догодио интерни оружани конфликт.

Бивши председник, који је ту дужност обављао између 1990. и 2000. – а у то време се одвијао државни програм присилних стерилизација – тренутно се налази у затвору. Он је осуђен на затворску казну у трајању од неколико деценија због корупције и гажења људских права. У оквиру новог процеса он би требало да одговара и за систематско спровођење присилних стерилизација. За 1. март је планирано саслушање, а Државно тужилаштво ће представити своју коначну оптужницу против Фуџиморија и некадашњих високих службеника здравственог сектора.

Росио Силва Сантистебан (Фото: Дојче веле)

„То је мега-процес и први такав процес у Перуу. Скоро 1700 жртава је тужило перуанску државу”, каже конгресна посланица Силва Сантистебан. Ради се и о важном процесу који би коначно донео правду женама попут Мамерите Местанце и другим жртвама.

Жртве се надају правди

За Марију Изабел Седано плаћање одштете жртвама било би истовремено и „покривање“ историјског дуга. Држава је тада одлучивала о телима жена, уз цинично оправдање да се бори против сиромаштва у земљи: „Све је било тако организовано да је у медицинским установама морала да се испуни одређена квота по питању броја стерилизација.“ А кад се квоте не би испуниле, нису се плаћале ни премије.

„И тако се ишло у потрагу за прикладним женама.“ Догађало се да су младе жене, које би дошле на преглед код свог гинеколога, добиле таблету за спавање, и без знања и пристанка, биле присилно стерилизоване.“

Разјашњавање те бруталне праксе у Перуу је отворило ново поглавље у борби против некажњавања. Хоће ли и када одштете заиста бити исплаћене жртвама и њиховим породицама, то је за сада још увек сасвим неизвесно.

Кристина Папалео

Опрема: Стање ствари

(Дојче веле, 18. 2. 2021)



Categories: Вести над вестима

Tags: ,

Оставите коментар