Данас: Порфирије на трону СПЦ као државни кандидат

Извори у дипломатским круговима спекулишу да је Порфирије био кандидат и неких западних амбасада које се залажу за што брже потписивање споразума између Београда и Приштине

Патријарх Порфирије (Фото: Танјуг/Никола Анђић)

Митрополит загребачко-љубљански Порфирије (Перић) изабран је јуче за 46. патријарха и 57. поглавара СПЦ од времена Светог Саве на изборном Сабору, који је први пут одржан у Крипти Спомен-храма на Врачару. Име митрополита Порфирија у „апостолском жребу“ извукао је монах Матеј из манастира Сисојевац код Параћина, у Епархији браничевској.

Избор новог патријарха огласила су у 15.40 црквена звона на Врачару, са нешто више од пола сата закашњења у односу на планирани синодски програм рада Сабора.

Иако би, у сладу са уставом СПЦ, нови поглавар СПЦ требало да буде устоличен у Саборној цркви у Београду дан после избора, у синодском дневном реду за данас је најављена само света архијерејска литургија. У тројну кандидатуру – други круг црквених избора јуче су ушла, како се у црквеним изворима спекулише, сва три „државна кандидата“ – митрополит Порфирије, епископи бањалучки Јефрем (Милутиновић) и бачки Иринеј (Буловић).

У непотписаном саопштењу на званичном сајту СПЦ о избору новог патријарха не наводе се детаљи гласања и изборне процедуре.

Изборни Сабор одржан је уз обезбеђење МУП-а и припадника „службе“ у цивилу.

Порта светосавског храма чувана је оградама какве се користе за обезбеђење навијача на важним утакмицама и на масовним демонстрацијама.

Сигнал за мрежу мобилне телефоније у Храму јуче није радио, а Синод је у позиву браћи архијерејима на изборни Сабор најавио да ће о искључивању и покривању камера у Крипти бринути домаћини јучерашњег саборског заседања: „синодалац“ владика Јован (Младеновић) и в. д. настојатеља велике Светосавске цркве викарни епископ ремезијански Стефан (Шарић).

Животопис новог патријарха Порфирија

Иако се уочи Сабора спекулисало о могућим окупљањима са опречним варијантама евентуалних организатора, јуче су после литургије испред Храма само дељени програми приватних црквених организација за поклоничка путовања.

Осим обезбеђења, новинарских екипа, свештенства и малобројних верника у Храму и око њега готово да никог није било.

Пре радног дела Сабора као увод у избор 46. патријарха почео је светом саборском архијерејском литургијом коју је служио председавајући Синода митрополит дабробосански Хризостом (Столић) са 13 архијереја СПЦ.

Он је у беседи изразио наду да ће „Господ услишити молитве да овај изборни Сабор, јединствен и историјски јер се по први пут одржава под сводовима Светосавског храма на Врачару буде срећан, благословен и израз јединства СПЦ“.

„Нека нас Свети Сава својим молитвама и свих светих из рода нашег инспиришу да делујемо на добробит, јединство и саборност наше Цркве“, поручио је митрополит Хризостом на литургији, после које су уследили парастос патријарху Иринеју, који је сахрањен иза олтара Крипте, призивом Светог Духа и радни део Сабора.

Изборним Сабором председавао је епископ сремски Василије (Вадић), који је дан уочи заседања заменио на тој дужности најстаријег српског архијереја по рукоположењу владику шабачког и администратора ваљевског Лаврентија (Трифуновића).

Владика Лаврентије је у среду изненада смештен у Клинички центар Србије, саопштила је Информативна служба СПЦ, без детаља о његовом здравственом стању.

СПЦ: Епископ Лаврентије у болници, Сабором председава епископ сремски Василије

Поједини црквени кругови незванично коментаришу да је реч о „политичкој болести“, што су подгревале и спекулације да до владике Лаврентија нико не може да дође без дозволе Синода и министра здравља Златибора Лончара.

У једном тренутку, током ноћи између среде и четвртка, појавиле су се и вести да је владика Лаврентије напустио овај свет, што је незванично негирано у црвеним изворима.

Како Данас незванично сазнаје, група владика тражила је јуче на саборском заседању да се формира комисија која би требало да испита „случај“ владике Лаврентија.

Многе у СПЦ, не само у епископату, зачудило је и то што је он своја овлашћења за гласање пренео на владику бачког Иринеја, са којим наводно није у љубави и Буловићево духовно чедо владику зворничко-тузланског Фотија (Сладојевића).

Према првим информацијама које су процуриле са јучерашњег саборског заседања, „државни кандидати“, већином чланови „црквене владе“, наводно су све држали под контролом – од неопходног кворума за одржавање избора патријарха – две трећине активних архијереја и програма избора, па до контроле гласања.

Синод, као организатор изборног Сабора ни после објављивања резултата избора није саопштио колико је епископа присуствовало гласању, имало право да бира и буде бирано, да ли су мимо важеће Уредбе за избор поглавара и Устава СПЦ администратори имали право на два гласа.

У делу црквене јавности сматра се да је на јучерашњим изборима победио председник Србије и СНС Александар Вучић, који је и лично учествовао у црквеној предизборној кампањи уз помоћ шефа српске дипломатије Николе Селаковића, чији је духовник викарни епископ Стефан, а обојица у Синодској комисији за завршетак радова на светосавском храму.

На литургији којом је почео Сабор јуче је био директор Канцеларије за односе са црквама и верским заједницама Владимир Рогановић.

Резултати гласања

Извори нашег листа незванично тврде да је избор патријарха јуче решен у првом кругу. Митрополит Порфирије добио је 31, владика Иринеј бачки 30, владика Јефрем 24 гласа. Иза њих су владике будимљанско-никшићки Јоаникије (Мићовић) и немачко-диселдорфски Григорије (Дурић) са по 17 гласова.

Оздрављења и обољења

Изборни Сабор пратили су и невероватни заокрети са вирусом корона. У гласању за новог патријарха учествовао је и владика врањски Пахомије (Гачић), чији је тест 8. фебруара био позитиван на ковид 19. Он је због тога два дана касније био смештен у болници на Дедињу, из које је пуштен 16. фебруара јер му је налаз био „негативан“, како је прексиноћ саопштено из Епархије врањске. Владика Пахомије није био на литургији, само на радном делу Сабора, док је дан уочи црквених избора у Земунску болницу, због вируса корона, смештен епископ западноамерички Максим (Васиљевић).

Права и дужности

Сва права и дужности поглавара СПЦ која му по канонима и Уставу припадају митрополит Порфирије преузеће устоличењем, чије место јуче није објављено. Према црквеним правилима, нови патријарх шаље свим аутокефалним црквама „мирно писмо“, којим их обавештава да је изабран и устоличен. Сви му одговарају, што је акт признања у православном свету. Патријарх је уједно и епархијски архијереј у Архиепископији београдско-карловачкој и има право на викарног епископа. Према Уставу СПЦ, њен поглавар има посебна права части, свештенодејства, репрезентације и управе. Као право части, патријарх носи, као нарочито црквено одличје, белу панакамилавку с крстом и панагију свих српских светитеља, коју је држава даровала првом српском патријарху васпостављене Пећке патријаршије Димитрију, а сви архијереји на богослужењима обавезно га помињу. Патријарх је председник: Светог архијерејског сабора, Синода, Патријаршијског савета и Патријаршијског управног одбора. Даје црквена одликовања по уредби коју доноси Сабор. Што се тиче права свештенодејства, патријарх началствује на свим богослужењима, освећује свето миро, рукополаже викарне и епархијске архијереје уз саслужење још најмање два епископа. У оквиру право репрезентације, патријарх представља СПЦ пред аутокефалним православним црквама, пред својом и страним државама, на црквеним, државним и народним свечаностима. Право управе подразумева да одржава јединство у јерархији СПЦ, даје одсуства епископима ван њихових епархија, поставља декретом службенике по Уставу, управља црквама и мисијским подручјима у иностранству где нема организоване српске православне епархије. Под његовом контролом су: Кабинет Његове Светости, секретар Светог архијерејског синода, директор Патријаршијског управног одбора, управник Патријаршије и друге канцеларије, које за свој рад одговарају директно патријарху.

Председников „играч“

Митрополит Порфирије више пута негирао је спекулације да је „државни пројекат“ за новог поглавара СПЦ на коме се радило неколико година уназад, још за живота покојног патријарха Иринеја. Упркос томе, управо су га медији блиски Вучићевом режиму лансирали у јавности као једног од главних председникових „играча у трци за „белу пану“. Данасови извори у дипломатским круговима спекулишу да је он био кандидат и појединих западних амбасада које се залажу за што брже потписивање свеобухватног правнообавезујућег споразума између Београда и Приштине. Домаћи опозициони политички кругови и стране дипломате у њему виде „најслабију карику“ у СПЦ кад је реч о прећутној сагласности црквеног врха са Вучићевом косовском политиком. Митрополит Порфирије је познат по добрим односима са државним и црквеним врхом у Хрватској. Тренутно је и председник Савета ПБФ, чије је легитимитет управа Универзитета у Београду довела у питање. Уз све званичне похвале митрополитовог рада у РРА, чињеница је да су се током његовог мандата на националним фреквенцијама одомаћили ријалити програми.

Патријарх Порфирије: На путу предака

„Данас призивајући благослов Божији на сву браћи и сестре, децу Светосавске цркве, на све људе добре воље и на читав свет, молим све да се моле Богу за моју маленкост. да заједно, идући путем који су пропутили наши преци, удостојимо се Царства Небеског“, изјавио је за ТВ Храм митрополит Порфирије одмах после избора за патријарха.

Јелена Тасић

Опрема: Стање ствари

(Данас, 19. 2. 2021)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , , ,

Оставите коментар