BBC: Шта значи избор Порфирија на место патријарха Српске православне цркве

Ово је веома добар избор патријарха, оцењује теолог Јован Благојевић за Би-Би-Си на српском, који владику Порфирија и лично познаје

Патријарх Порфирије (Фото: Танјуг/Никола Анђић)

Нови, 46. поглавар Српске православне цркве је досадашњи митрополит загребачко-љубљански Порфирије, потврђено је на сајту Цркве.

Он је изабран на данашњем заседању Светог архијерејског сабора, које је први пут бирало патријарха у крипти Храма Светог Саве.

На месту патријарха наследио је Иринеја, који је преминуо од корона вируса 20. новембра 2020. године.

Ово је веома добар избор патријарха, оцењује теолог Јован Благојевић за Би-би-си на српском, који владику Порфирија и лично познаје.

„Он припада тој млађој генерацији која се боље разуме и у савремене технологије и начине комуникације са људима.

„То ће бити први резултат, можда, да ће Црква почети на разумљивији начин да комуницира са јавношћу“, наводи Благојевић.

За новоизабраног патријарха СПЦ Благојевић каже да је доста предузимљив и очекује да „да нови замах многим дешавањима“.

„Неће се везивати само за изградњу храмова, већ на рад са људима што очекујем да буде тежиште његовог деловања“, додаје теолог.

Осим митрополита Порфирија, у најужем апостолском жребу били су и епископ бачки Иринеј и епископ бањалучки Јефрем, пренео је РТС.

Ко је Порфирије?

Порфирије (световно Првослав Перић) рођен је у Бечеју, 22. јула 1961. године.

До избора за патријарха био митрополит је загребачко-љубљански.

Био је и председник Савета Републичке радиодифузне агенције (од 2008. до 2014. године), телу које треба да регулише понашање емитера.

Основну школу је завршио у Чуругу, а гимназију у Новом Саду.

Животопис новог патријарха Порфирија

Богословски факултет у Београду завршио је 1986. године, а годину дана пре тога замонашен је у манастиру Високи Дечани.

По завршетку факултета отишао је на постдипломске студије у Атину где је остао до 1990. године.

По благослову епископа бачког Иринеја, 6. октобра 1990, отишао је у манастир Ковиљ.

Тамо је 21. новембра 1990. године постављен за игумана.

Свети архијерејски сабор Српске православне цркве га је на свом редовном заседању 14. маја 1999. изабрао за викарног епископа јегарског при Епархији бачкој.

Одбранио је докторску дисертацију „Могућност познања Бога код апостола Павла по тумачењу Светог Јована Златоуста“ на Богословском факултету Универзитета у Атини (2004).

Годину дана, од 2010. до 2011. године, био је епископ војни, а затим координатор за сарадњу Српске православне цркве и Војске Србије, од тада се опремају храмови у касарнама и одржавају литургије.

Свети архијерејски сабор Српске православне цркве га је на свом редовном мајском заседању 24. маја 2014. изабрао за митрополита загребачко-љубљанског.

Одликован је орденом Светог Игнатија у Шведској фебруара 2016. године.

У коректним односима с Вучићем

На избор Порфирија није пресудно утицао политички фактор односно председник Александар Вучић, уверен је теолог Благојевић.

„Не бих могао да кажем ништа осим тога да су (Порфирије и Вучић) у коректним односима, а односи на том нивоу треба да буду коректни.

„Не верујем да је он Вучићев избор, као што не мислим да је председник могао да има пресудну улогу ко год да је изабран“

То је више била фама стварана од неких епископата или медија, додаје.

„Сматрам да је ово поприлично самосталан избор цркве, иако је било различитих лобирања.

„Мислим да је Вучић могао неке себи ближе личности да покуша да прогура на то место“, истиче Благојевић.

Мостови између Срба и Хрвата

У готово свим интервјуима владика Порфирије је са места митрополита загребачко-љубљанског говорио о жељи да „гради мостове“.

Односе Срба и Хрвата ставио је једном приликом у контекст Шопенхауерове приче о два бодљикава прасета која морају бити довољно близу да им буде топло, али истовремено и довољно далеко да се међусобно не избоду, пише у колумни Хрвоје Класић, професор Филозофског факултета у Загребу, за Нет.хр.

Класић је избор Порфирија за патријарха поредио са избором папе Франциска на место поглавара Католичке цркве.

За човека ког назива личним пријатељем, хрватски историчар пише да је „велики човек, интелектуалац, хуманиста и верник“, који је односе градио на хришћанским, а не националним или дневнополитичким мотивима.

Устоличење патријарха Порфирија у Саборној цркви у Београду, 18. 2. 2021. (Фото: Наташа Милосављевић/Спутњик)

„Неко ко је градио мостове без обзира на дубину и ширину реке, ко је отварао врата свима, а ни пред киме подизао зидове, ко је властитим примером доказивао да за разговор никад није прекасно, а да је за сукоб увек прерано.

„Неко ко би с нове и још утицајније позиције наставио развијати добросуседске односе двају народа између којих се већ дуго не води рат, али међу којима никако да завлада мир“, пише Класић.

А ангажману владике Порфирија у Загребу сличног је става и теолог Јован Благојевић.

„Он је тамо успео да на један јако добар начин представи Цркву, јер је био гостујући професор на Католичком факултету Загребачког универзитета“, каже.

Остварио је, додаје, добре контакте са врхом Католичке цркве, био домаћин многих екуменских састанака за уједињење хришћана.

„Његов наследник у Загребу ће имати много лагоднију позицију да настави оно што је владика поставио“, каже Благојевић.

Москва или Цариград?

У актуелном разилажењу Московске и Цариградске патријаршије због Украјине, нови патријарх СПЦ је вероватно ближи Русима, оцењује теолог, иако се сам владика није много о томе оглашавао.

„Мислим да је у тренутно затегнутим односима ближи Москви, јер је она макар формално, канонски у праву. Претпостављам да жели да види да се Цариград и Москва помире и да се крене даље“, закључује Благојевић.

Иако је стала на страну Москве, СПЦ није прекинула односе са Васељенском патријаршијом под чијом управом је и Света гора, на којој се налази њен најзначајнији манастир Хиландар.

Сукоб је избио када је Цариград признао аутокефалност Кијевске патријаршије, чему се Москва противи.

СПЦ се прибојава и да би Васељенска патријаршија после Кијева могла да додели аутокефалност другим црквама које је затраже – попут Црногорске или Македонске православне цркве.

Опрема: Данас

(BBC на српском/Данас, 18. 2. 2021)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , , , , , , , ,

Оставите коментар