Србија: Помера се старосна граница за одлазак у пензију

Да би пензијски системи остали одрживи потребно је да се са повећањем животног века повећава и ради век и да радимо што дуже, каже Никола Алтипармаков из Фискалног савета

Фото: Вечерње новости

Није новост да се старосна граница за одлазак у пензију сваке године лагано помера, али јесте да је све дужа листа земаља у којима ће се радити до 70. године.

Говорећи о новим демографским условима и кретањима на тржишту рада, економисти у Пољској покренули су причу о драстичном померању границе за пензионисање. Слично мишљење истовремено имају и познаваоци у Србији.

Угледни пољски економиста Павел Доброволски, недавно је истакао да је уверен да ће у следећој деценији, или можда за две, званична старосна граница за одлазак у пензију нестати.

„Заборавимо на 60. или 65. годину као тренутак напуштања тржишта рада. Ова прекретница долази из демографске реалности средином двадесетог века. Имамо добре шансе да навршимо 80 година, што би значило да бисмо, укључујући и период студија, потрошили пола свог живота непродуктивно за економију, а неко би морао да нас финансира. То је неодрживо. Много дужи рад биће норма“, оценио је Доброволски који је главни економиста Пољског фонда за развој, у интервјуу за 300 Економи.

Код нас иста прича!

Граница за пензионисање помера се и у Србији и већ сада се зна којим темпом ће ићи наредних десет година.

Даме од јануара ове године пензионишу се два месеца него 2020, тако да ће жене у 2021. години у старосну пензију моћи да иду са 63 године и два месеца живота и најмање 15 година стажа осигурања. Граница ће се померати у распону од два до шест месеци годишње све до 2032. и тада ће даме моћи да иду у пензију са 65 година старости.

За мушкарце у нашој земљи важе исти услови као и претходне године, дакле 65 година живота и најмање 15 година стажа осигурања.

Познаваоци у Србији кажу да је за нормално функционисање пензионог система потребно да на „једног пензионера постоји 3,5 радника“, а да је у Србији тај однос тренутно један напрема један.

„Продужењем радног века се прави значајна промена, јер се тиме повећава расположива радна снага. Неке државе су већ знатно помериле те границе, а и Србија се креће у том смеру“, истиче економиста Владимир Гречић, али додаје да се такви проблеми ипак не решавају брзо.

Он наводи и да посматрајући потребе, трендове и измене закона који регулишу пензијске системе, чак и у најразвијенијим земљама, долази до све већег померања броја година потребних за пензионисање.

Никола Алтипармаков из Фискалног савета, каже да се продужава животни век, али и горња граница за одлазак у пензију. Како је истакао, у пензијском систему ови трендови су последица демографских трендова, где у Србији и Европи задњих 50 година постоји такозвано демографско старење, што није толико лош појам колико звучи на први поглед – значи да људи живе дуже.

„Оно што то мора да прати како би пензијски системи остали одрживи је да се са повећањем животног века повећава и ради век и да радимо што дуже“, рекао је Атипармаков.

Предвиђа се, како је додао, да ће до 2050. очекивани животни век да порасте за четири године.

Наслов и опрема: Стање ствари

(Мондо, 11. 2. 2021)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , , , , ,

3 replies

  1. Imate izbeglice, nek rade oni.

    2
    3
  2. Једна реч – ропство! Радити до смрти (мушкарци у Србији живе просечно 73 године).

    5
    1
  3. Ako saberemo koliko smo odvajali za penziju tokom radnog veka ( štedeli) ne vidim logike da sad neko priča o neodrživost fonda!?
    Gde su naše pare?
    Penzioni fond je opljačkan! Novcem iz PF građeni su putevi, zna se da je građen i Sava centar itd itd. Treba to popisati i uvrstiti u imovinu istog.

Оставите коментар