Сања Симић де Граф: Светитељи су најсавршенији просветитељи

Верска настава је изузетан предмет, толико садржајан, слојевит, применљив за све узрасте и увек нов, каже Сања Симић де Граф

Сања Симић де Граф (Фото: Лична архива/Политика)

Свој позив Сања Симић де Граф сматра благословом, таквим га је описала и на недавном семинару за вероучитеље у Новој Пазови, поручујући им да то што су наставници као и она, треба да схвате као дар од Бога јер прилика да се буде учитељ и васпитач младим генерацијама то и јесте.

Вероучитељи нису „ничији”, они су важан део просветног система, нити је школа „пролазна станица” на путу до парохије и свештеничког позива, подсетила је на семинару Сања Симић де Граф.

Она се бави Методиком верске наставе, била је у најужем избору за наједукатора Србије у организацији удружења „Живојин Мишић”, кандидат је за педагошког саветника у Министарству просвете и наставник – енглеског језика. Ради у основној школи „Вук Караџић” у Лозници и као поборник интегративног приступа настави, односно повезивања градива на различитим часовима, свој предмет повезала је са часовима веронауке. Кроз речи „Молитве Господње” ђаци су учили и енглески језик.

„Верска настава је изузетан предмет, толико садржајан, слојевит, применљив за све узрасте и увек нов. Јако је захвалан за корелацију са свим школским предметима, погодан је за кооперативну и интегративну наставу, а идеалан за пројектну наставу. Ми имамо нешто што нико други нема, а то су славе. Славе би требало да заузму посебно место као вид пројектне наставе. Зашто не бисмо уврстили сарадњу са бакама, мама, и слично, па да рецимо умесе славски колач или направе жито, или неком занимљивом причом или активношћу да допринесу часу. Зашто не бисмо децу усмерили на то да они буду главни актери наставе, да направе драматизацију тог обичаја, да осмисле презентацију, да истражују обичаје. Деца то воле и ако се то лепо осмисли у договору са наставником, таква знања остају заувек. Један од битних видова унапређења Верске наставе је и истицање свих њених предности кроз добро осмишљене активности при храмовима“, напомиње Сања Симић де Граф.

Она истиче да то у којој мери је дата важност веронауци у просветном систему зависи од самих вероучитеља, а као и код свих других просветних радника, има школа где су најбољи наставници управо вероучитељи, али и супротних примера, а ако вероучитељ не даје себе довољно мислећи на парохију, онда он и не треба да буде део просветног система, додаје наша саговорница. За себе каже да по професији јесте професор енглеског језика, али као православни хришћанин има мисију која је изнад сваке професије.

„Та мисија почиње крштењем како нам је сам Господ својим примером дао задатак да ширимо реч Божју. Црква је мој живот и најсрећнија сам била кад се Верска настава поново уврстила у школски систем захваљујући блаженопочившем патријарху Павлу. Како је интегративна настава мој омиљени облик наставе, врло радо сам осмишљавала тематске дане и пројекте у којима је заступљена Верска настава. Желела сам на неки начин да покажем људима да Верску наставу подучавају изузетни људи који су спремни на сарадњу и да то није „још један предмет у густом распореду”, каже Симић де Граф.

Свој начин рада са ученицима описује као активно учење: труди се да ђаци што више тога науче на часу, а време код куће да проводе са породицом, а не у решавању обимних домаћих задатака.

„Мотивишем децу да користе све технике које ће им помоћи да брже памте: на пример код компликоване терминологије да прибегну ребусима или укрштеним речима. Мотивишем их да користе веб-алате и смислено да се користе информационим технологијама. Енигматика, асоцијације, осмосмерке су изузетно корисне у учењу. Првенствено их учим да имају целовит приступ учењу“, каже ова наставница енглеског језика.

У сусрет Савиндану, описује нам како она гледа на светосавље и модерно образовање…

„Ава Јустин Ћелијски написао је дивну књигу Светосавље као философија живота, а једно од поглавља названо је ,,Светосавска философија просвете” у којем он каже да је главни циљ просвете усавршити и довршити човека, а даље наводи да су светитељи најсавршенији просветитељи – што светије човек живи, то је бољи васпитач и просветитељ. Мислим да је неопходно да схватимо какав модел дајемо деци било да смо просветни радници, родитељи или друштво у целини. Најсавршенија педагогија је Господња педагогија: то је образац који су подражавали светитељи, који је подражавао Свети Сава и наши преци. Мислим да је крајње време да схватимо да друштво неће напредовати ако не поштујемо ауторитете и ако немамо поверење у њих, ако не поштујемо оца, мајку, учитеље, професоре, наставнике, ако сумњамо у докторе, ако с брвном у оку вадимо трун у очима ближњег. Чему се надамо ако вређамо свештенике и епископе.  Постоје оазе светосавља у савременом образовању. Међутим, ипак смо у пустињи, оптерећени крајње небитним стварима, а само је једно битно: бити човек. Не видим ниједан предмет где се то може боље научити од веронауке“, закључује Сања Симић де Граф.

Јелена Чалија

Опрема: Стање ствари

(Политика, 4. 2. 2021)



Categories: Преносимо

Tags: , , , ,

Оставите коментар