Хиљаде радника у Србији „преко ноћи“ остајало без послова

У Србији пљуште откази преко СМС порука, мејлова и Вајбера. Последњи у низу случајева десио се у кинеској фабрици Јура, међутим они су само једни од многих

Отпуштање радника и затварање погона (Фото: Мондо/Стефан Стојановић)

Да у Србији постаје пракса да фирме „преко ноћи“ затварају погоне, и раднике о отказима обавештавају порукама и мејловима, доказ је и фирма „Шинвон“, друга „Јурина“ фабрика.

Њено руководство је путем СМС порука обавестило 188 радника да због смањеног обима пословања нису у могућности да им продуже уговоре. И то је још један доказ да СМС, мејл или једноставно, отказ без икаквог образложења и очекивања радника, није новина у Србији. Напротив, више од 2.000 радника у неколико фирми нашло се на улици на овакав, волшебан, начин.

Претходно је такву судбину радницима приредио турски ланац пекара Симит Сарај, док је и компанија Home plus, пре два месеца, на цедилу оставила и раднике и потрошаче.

Симит Сарај

После три године пословања, свечаног отварања и добрих услова за раднике, турски ланац пекара Симит Сарај, више нема ниједан локал у Београду. Последња три, која су радила у самом центру престонице, затворена су, почетком прошле године наводно, због ковида. Због дуговања за закуп приватним власницима и граду, у међувремену су остали и без права на коришћење простора. Данас су у блокади више од 12 милиона динара, показују подаци НБС.

У једном моменту имали су 9 локала на најбољим локацијама у престоници и укупно 120 радника. Сви они остали су без посла, без икаквог званичног обавештења власника.

На цедилу и радници и потрошачи

Компанија Home plus, која продаје кућне потрепштине, рекло би се да је радила као „швајцарски сат“ до самог затварања. Локали по тржним центрима и централним локацијама по Србији, сложни радници… редовне плате. И све то до одједном. Крајем прошле године, власник је затворио све локале, а на цедилу су остали и радници и потрошачи који су поручили робу, платили је, и нису је добили. Фирма је пре две недеље и званично отишла у стечај, рачун је у блокади за 55 милиона динара.

Раднике о отказу обавестили мејлом

И бугарски ланац продавница мобилних телефона, опреме и технике „Хенди“ затворио своје радње широм Србије – све у једном дану, укупно око 200 објеката. Око 900 радника, о отказима, је обавестио електронском поштом.

„Хенди“ је дошао у Србију 5. марта 2007. године, а 1. јуна 2018. године, радници су добили мејл да више немају посао, док је на сајту предузећа истакнуто обавештење: „Поштовани купци, сарадници и пријатељи, после 10 година пословања у Србији, обавештавамо Вас да ХЕНДИ-ТЕЛ престаје да ради. Желимо да вам се захвалимо на деценијском поверењу, сарадњи и подршци“.

После вести да је познати ланац мобилних телефона изненада пропао у Србији чуло се да је иста судбина претходно затекла раднике и Бугарској и то у марту 2018. године.

Побегли преко ноћи

Некако се чини да је најјаче, као бомба, одјекнула информација да је руска компанија „Спилит“ напустила Србију и без посла у две фабрике на југу и северу Србије, оставила око 500 радника.

Неколико дана, након затварања фабрика у Врању и Сомбору, као и укупно 34 продајна салона, од директора није било ни трага ни гласа, да би се потом огласио власник Андреј Ходасевич.

Радницима и оштећеним купцима обећао је исплату дугова, што је и урадио, али делатност и производњу није зановио. Власник је касније тврдио и да је оштећен за 200.000 евра, те да ће се са радницима који су узимали робу разјаснити на суду.

О затварању преко Вајбера

Немачкој фабрици за прераду и конзервирање рибе „Сервфуд“ у Смедереву, стављен је катанац у новембру 2018, само две године након отварања погона у Србији. Десетак радника је протестовало испред закључане капије тражећи објашњење јер им је, како су тврдили, преко вајбер групе саопштено да је фирма затворена.

Претходно им се није нико обратио, а ни на телефоне бивших надређених се није нико јављао. Иако је на почетку рада најављено запослење за чак 300 радника, немачка компанија за две и по године упослила је око 60 радника, а несрећан крај дочекало је њих 25.

Кључ на 90 златара

Хрватска фирма „Gold Exchange“ која се бави откупом злата, 2013. године дословно је преко ноћи затворила свих 90 златара у Србији, а 180 запослених оставила без две последње плате и доприноса. Све златаре затворене су 12. септембра те године, непуних годину дана након што су почеле са радом.

Занимљиво је да је „Gold Exchange“ претходно по идентичном сценарију напрасно затворио златаре у Босни и Херцеговини, а раднике такође оставио без плата и доприноса. Усред ноћи су затворене пословнице у Сарајеву, Зеници и Тузли. Власници ове фирме били су хрватски држављани Кристијан Копић и Гордан Скочилић.

Копић, који је у Србији имао удео од 99 одсто власништва у Gold-у, запао је у проблеме у нашој земљи након што је Дирекција за мере и племените метале установила да предузеће не испуњава услове за добијање знака произвођача предмета од драгоцених метала.

Леонардо

„Леонардо“, погон италијанске фабрике за производњу дела обуће, доспела је у жижу јавности пре пола године када је око 60 радника сасвим случајно сазнало да више нису запослени и то након што је једна радница затражила медицинску помоћ. Плате су већ касниле и дуговања према њима су расла.

Ипак, фабрика у Суботици поново је покренула производњу и на посао се вратило 33 радника.

Иштван Хуђи, председник Савеза самосталних синдиката у Суботици, рекао је недавно да је послодавац ипак испоштовао све што је обећао. Све заостале зараде су радницима исплаћене, још је једино преостала исплата отпремнина оним радницима који се нису вратили на посао.

Наслов и опрема: Стање ствари

(Мондо, 3. 2. 2021)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , , , , , , , ,

Оставите коментар