Немам никаквих скривених послова ни у Црној Гори, ни у иностранству, понајмање у Србији, поручио председник Црне Горе

Мило Ђукановић (Фото: Н1)

Црногорски председник Мило Ђукановић изјавио је да са председником Србије Александром Вучићем нема комуникацију нити пословни однос и одбацио оцене да га је Европска унија (ЕУ) „пустила низ воду“.

У интервјуу агенцији Бета Ђукановић је рекао да му се српски председник Александар Вучић није јавио нити тражио састанак са њим када је био на сахрани митрополита Амфилохија у Подгорици и додао да на Вучићеву посету Црној Гори гледа као на приватну.

„И ја када одем у приватну посету у Београд не јављам се никоме од мојих колега у државној власти у Србији“, казао је он.

Ђукановић је казао да након избора 30. августа није имао комуникацију са српским председником.

„У претходном периоду сам имао комуникацију која је подразумевајућа за људе који обављају функције шефова држава суседних држава“, рекао је он.

Поводом Вучићеве изјаве да је „ужаснут антисрпском кампањом у Црној Гори“, Ђукановић је казао да такве тврдње готово не заслужују коментар.

„Погледајте прегледе српске штампе укључујући и извештаје аналитичких центара који су се бавили медијском сценом региона и видећете да су регистровали неколико десетина хиљада текстова са унисоном, непријатељском поруком према Црној Гори, са нескривеном потребом мешања не само у медијски већ у унутрашњополитички живот, тако да у том смислу говорити о антисрпској кампањи у Црној Гори сматрам да је беспредметно“, казао је Ђукановић.

Коментаришући оцене појединих аналитичара да је Вучић својом посетом у ствари „означио територију и показао ко је газда у Црној Гори“, Ђукановић је рекао да не размишља на тај начин.

Мило Ђукановић и Александар Вучић (Фото: Армандо Бабани/ЕПА)

„Газде над Црном Гором нема и неће га бити. Црној Гори не треба газда, ни из Црне Горе, ни из окружења. Црна Гора је суверена држава која је своју сувереност обезбедила у једном мукотрпном процесу борбе за свој идентитет који јој је био брутално отет у процесима након Првог светског рата“, казао је Ђукановић.

Он је поручио да ако негде постоји таква идеја у „окружењу или на неким удаљеним адресама на њу је паметно заборавити“.

Ђукановић је поновио да са Вучићем нема пословне односе.

„То је апсолутна бесмислица ко год да је изговорио. Немам никаквих скривених послова ни у Црној Гори, ни у иностранству, понајмање у Србији“, рекао је он и додао да је то једна од обмана која се пласира од његових политичких противника.

Додао је да се не сећа ни једне заједничке фотографије са неким бизнисменом која би могла да поткрепи неке такве сумње.

На додатно питање шта је за заједничком фотографијом са Мохамедом Дахланом, Ђукановић је рекао да Дахлан није бизнисмен већ човек из света безбедности.

„Он је веома респектабилна особа из света безбедности пре свега на Блиском и Средњем истоку, човек који је препознат и на широј глобалној безбедносној мапи, човек који има изузетно пријатељске односе према некадашњој Југославији, па и Србији и Црној Гори, човек који је овде врло често боравио као туриста али и као пријатељ једног броја људи који живе на овим просторима. И то је све, ту нема никакве приче о бизнису“, рекао је он.

Александар Вучић, контроверзни бизнисмен и обавештајац Мухамед Дахлан и Мило Ђукановић (Фото: Двери)

Он је одбацио оцене да га је међународна заједница „пустила низ воду“.

„Да би неко некога пустио низ воду требало је да му претходно помаже да му глава буде изнад воде. Нити Црној Гори, нити мени лично нико никада није помагао да држимо главу изнад воде. Напротив. Сетимо се само референдума. Јесте ли препознали некога, из сада нама партнерске међународне заједнице, тада да нам пружа подршку. Не“, рекао је Ђукановић.

Како је додао, нико не може да га пусти низ воду јер је „читаво време држао до свог интегритета, самостално и одговорно одлучивао о питањима која се тичу црногорских интереса“.

„Могу да кажем да сам у неколико таквих ситуација када нисам имао разумевање међународне заједнице, касније се испоставило, правилно одлучио“, рекао је он.

Говорећи о изјави комесара за проширење Оливера Вархејија да је Црна Гора требало да повуче одлуку о протеривању српског амбасадора Владимира Божовића, Ђукановић је оценио да није било места за његову такву реакцију нити жели да је анализира.

„Већ очекујем од наших европских партнера да у сваком тренутку имају јасан и детаљан увид по питању свих проблема у нашем региону. Западни Балкан је део Европе. ЕУ је локомотива читаве Европе. Немогуће је коментарисати ситуацију на Западном Балкану без свакочасовног детаљног увида у стање ствари. Ја се плашим да у овом тренутку тај увид ЕУ нема и да не препознаје извесне рефлексије процеса који се догађају унутар саме ЕУ а који се ових дана манифестују и у немогућности да се усвоји европски буџет. Е, то се мора препознавати уколико се жели играти улога светионика“, казао је он.

Како је додао, Западни Балкан је зона одговорности ЕУ и ако се она не буде бавила Западним Балканом бавиће се други са својим политичким утицајем.

„Ако немају времена онда је природно и одговорно обратити се људима на Западном Балкану у које имају поверења да се добију одговори на та питања. Реаговати без свега тога са неким препорукама које су непримењиве није најбоље за сам ауторитет ЕУ“, рекао је Ђукановић у интервјуу Бети.

Амфилохије на почетку није одбацио идеју да црква буде само Православна

Црногорски председник Мило Ђукановић изјавио је да Демократска партија социјалиста (ДПС) сноси део одговорности за јачање Српске православне цркве (СПЦ) у Црној Гори али да се то није догађало случајно већ је имало своју предисторију.

У интервјуу агенцији Бета Ђукановић је рекао да се Србија вратила политици из 90-их да „тобоже штитећи право угрожених Срба у региону заправо угрожава суверенитет суседних држава“ у чему „значајну улогу има СПЦ“.

На питање да ли ДПС сноси део одговорности за овакво јачање СПЦ Ђукановић је казао да је „немогуће изузети се од одговорности за овакав куршлус који се догађао уочи и након избора“.

Ђукановић је рекао да је са покојним митрополитом Амфилохијем одмах након референдума о независности 2006. разговарао о томе да се црква у Црној Гори зове Православна, без националног предзнака, и да „та идеја на старту није била одбачена“.

Епископски савет СПЦ у Црној Гори (Фото: Sputnik/ Митрополија црногорско-приморска)

У том смислу, указао је Ђукановић, након референдума 2006. формиран је Епископски савет који је СПЦ у Црној Гори дао одређену аутономију што се „сматрало као одличан корак“.

„Одмах након независности, током разговора са Амфилохијем у присуству једног заједничког пријатеља, предложио сам му да треба размишљати о томе да православна црква у Црној Гори добије такво име да бисмо је ослободили националног предзнака односно предзнака тих српско-црногорских подела“, казао је он.

Како додаје, дали су извесно време „једној таквој потенцијалној еволуцији“.

„Та идеја тада није одбијена. Она није од самог старта одбачена као идеја. Тај процес комуникације између СПЦ и државе у једном периоду након независности је текао доста примерено. Међутим, даљи развој политичких догађаја у Србији, региону и на глобалној сцени је довео до заоштравања која су се испољила прије свега због обнове великодржавних идеја“, казао је Ђукановић.

Он је рекао да се у „задњих годину, две, Србија вратила својој политици из 90-их да тобоже штитећи право угрожених Срба у региону заправо угрожава суверенитет суседних држава и на тај начин недвосмислено али привидно камуфлирано најављује своју идеју обнове велике Србије“ као и да у томе „значајну улогу има СПЦ“.

Ђукановић је рекао да нема никакву сумњу да ће Закон о слободи вероисповести бити пре или касније део правног покрета Црне Горе, али и додао да га је требало раније усвојити.

Закон је усвојен прошле године у децембру и предвиђао је да се имовина за коју црква нема доказа о власништву врати држави. СПЦ је због тога организовала литије коју су трајале месецима и на којима је учествовало на десетине хиљада људи. Нова влада Црне Горе најављује да ће први корак бити измена закона.

„Да, није било оптимално време прошле године у децембру. Учињеном послу нема мане, тада је била процена да се, иако је касно, мора ићи са усвајањем тог закона, да се не сме чекати више од пет година од када смо кренули у ту причу, а подсетићу вас да се у усвајање тог закона кренуло 2014. године. И све то је допринело стварању једне овакве атмосфере која је довела до оваквог изборног исхода“ рекао је он.

Ђукановић је рекао да је преписивање спорне имовине почело пре 90-их година, али и да га је било за вријеме његове владавине.

„Живим за дан када ће се установити како се то догодило, ко је из црквених а ко из државних органа одговоран за то и живим за дан када ће бити приведени лицу правде“, казао је он.

Како је додао, митрополит Амфилохије нити било ко други га није победио на овим изборима иако је „чуо такве коментаре од оних људи ништа не раде за 30 година него прижељкују његов пораз“.

„Не треба фаталистички закључити да је сада време да само на згаришту установљавамо нечију одговорност. Нема згаришта. Па не било нас ако нисмо у стању да одбранимо црногорску независност. Не било нас. А има нас. Има 40 посланика у црногорском парламенту који су непоколебљиво одлучни да то бране. Не било нас ако нисмо у стању да са том снагом наставимо пут ка европском систему вредности. Не треба очајавати него треба реално гледати на ствари. Живот је препун успона и падова. Није проблем пасти. Проблем је не устати“, рекао је Ђукановић.

Мило Ђукановић (Фото: Предсједник Црне Горе/Снимак екрана)

На питање зашто није отишао на сахрану митрополита Амфилохија, са којим је деценијама имао компликоване односе али и сусрете, он је рекао да је сматрао да је „примерен однос“ да пошаље телеграм СПЦ, њеном свештенству и верницима.

„Нисам био објективно спречен, него је то била моја процена мере односа према том чину“ казао је Ђукановић у интервјуу агенцији Бета.

Нулта толеранција за рушитеље независности, грађанског и мултиетничког друштва

Црногорски председник Мило Ђукановић одбацио је оцене да је нова влада Црне Горе „прва демократска влада“ као неаргументоване и додао да је њихов циљ да „поткрепе намеру да се уђе у неку врсту реваншизма према претходној власти“.

„Они који данас славе ослобођење прижељкују да се Црна Гора врати у оно стање ропства, државне и националне обезличености како је живела од 1918. до 1941. године“, рекао је Ђукановић у интервјуу агенцији Бета.

Оцена да је нова влада Црне Горе прва демократска влада чула се током расправе у парламенту и од новог министра спољних послова Ђорђа Радуловића.

„Реч је о млађем човеку којем би се такав превид могао и опростити. Данас у црногорском парламенту има доста људи који су били чланови претходних влада или у администрацији која је опслуживала рад претходних влада, након увођења вишестраначја. Реч је потпуно неаргументованој, неутемељеној оцени и оцени која би требало да поткрепи намеру да се уђе у неку врсту реваншизма према претходној власти и апарату који је опслуживао ту власт са исконструисаном тврдњом да смо имали прве демократске изборе или како смо чули мандатара да ћемо их тек имати када их припреми ова влада“, рекао је Ђукановић.

Дритан Абазовић, Алекса Бечић, Здравко Кривокапић на састанку са Милом Ђукановићем, 9. 10. 2020. (Фото: Служба за информисање Предсједника Црне Горе)

Ђукановић је рекао и да му је драго што постоје људи који су искрено забринути „са становишта националне одговорности“ за будућност Црне Горе и који препознају „опасност од даљег проклизавања“ ка друштву које ће бити све више теократско а све мање секуларно.

„Вјерујем да ће те људе то навести на већу одговорност када је у питању изборни процес“, рекао је он.

На питање како би у пракси могла да изгледа кохабитација власти и да ли познаје неког од нових министара, Ђукановић је рекао да неке познаје толико површно да се не би могао усудити да каже да их познаје, али да ће бити прилике да се током кохабитације упознају.

„Верујем да ће кохабитација изгледати као и транзиција власти након 30. августа. Добар део домаће и међународне јавности је сумњичио демократски капацитет црногорског друштва износећи тврдње да се овде не може догодити мирни трансфер власти. Верујем да смо показали да су те сумње биле безразложне. Сада улазимо у фазу кохабитације власти и немам никакве проблем са таквим функционисањем. И до сада сам свој посао обављао у складу са уставним овлашћењима, тако ће бити у наредном периоду“, рекао је он.

Према Ђукановићевим речима, кохабитација подразумева политичке различитости у функционисању власти.

„Са поносом носим те различитости које сам и до сада представљао и које ћу још јаче заступати у најбољем уверењу да Црна Гора мора наставити овом стратешком магистралом којом се кретала“, рекао је он.

На питање о новој министарки обједињеног министарства просвете, науке, културе и спорта професорки Весни Братић која је оштро критикована у делу јавности због изјава да је „жена четник“ и да је познати хрватски новинар и писац Борис Дежуловић „усташко смеће“, а која је добила почасно држављанство Црне Горе, Ђукановић је рекао да он тада није био председник владе али да је сигуран да је држављанство добила у складу са законом.

Он је рекао да је изјава министарке да је „жена четник“ сасвим наопака посебно „са аспекта издајничке идеологије“.

„О квалификацијама на рачун Дежуловића је неугодно говорити. По мом суду тешко да би могла имати места у било којој високошколској установи а камоли у влади“, рекао је Ђукановић.

Он је одбацио медијске наводе да у његовој Демократској партији социјалиста постоје мека и тврда струја по питању реформе странке након избора.

„Нема у ДПС-у ни меке, ни тврде струје, нити има сукоба по том основу. Оно што је логично за живот у свакој заједници, има различитих погледа на одређена питања па и питању организације и ефеката ванредног Конгреса“, казао је он и додао да има различитих виђења, различитих пројекција, различитих очекивања.

„Бирачка јавност нас није казнила због наших одлука, већ због неких деформитета које је уочила у нашем понашању. Дакле, ако је то тачно онда је јасно и шта треба чинити на Конгресу и како треба повлачити потезе који ће нас најбрже водити ка рехабилитацији поверења“, казао је он.

Ванкредни конгрес ДПС-а је заказан за 27. август.

Ђукановић није прецизно одговорио на питање да ли након избора неким људима више није место у врху ДПС-а.

„Дакле стварно мислим да је јако пуно посла направљено, а зашто би сада била јерес или чудно размишљати о томе да ли сада, када вам се догодило ово исклизавање, треба размишљати о некој обнови која треба да значи отварање ширег простора за неку нову генерацију људи“, рекао је он.

Упитан како коментарише оцене да су се „одрекли свих људи који мисле својом главом и који не желе да беспоговорно слушају“, Ђукановић је казао да је он лично „увек показивао ширину и наилазио на неразумевање неких тврђих структура унутар те политике“.

„Нико са таквим приступом да ја макар знам, није са моје стране свесно одгурнут, не бих рекао од ДПС-а, него од тог национално одговорног политичког фронта у Црној Гори. Да ли је било другачијег поступања унутар система ДПС, унутар владајуће коалиције, на различитим нивоима, вероватно да јесте јер немамо сви исту политичку зрелост, нити имамо сви исту политичку ширину“, рекао је.

Он је, међутим, додао да постоји „ударничка активност једног дела политичке сцене и једног значајног дела најутицајнијих медија у Црној Гори, који су аболирали издају црногорских националних интереса на црногорском простору, покушавајући да то представе легитимним демократским избором сваког појединца и сваке партије“.

„Дакле, ви данас имате људе који, као што сам казао, незадовољни влашћу или незадовољни због неостварених властитих професионалних или политичких амбиција, без икаквог проблема свој глас дају онима за које унапред знају да ће после избора коалирати са рушитељима Црне Горе. То је нешто што ја никада нисам разумео и према чему је моја толеранција нулта“, рекао је Ђукановић.

„Ја могу бити не знам колико љут на ову нову власт или на било коју другу политичку структуру у Црној Гори, али не постоји то што би ме могло покренути да делујем против државе Црне Горе и зато сам толико нефлексибилан и нетолерантан према таквим поступцима“, казао је он.

Ђукановић је додао да је апсолутно убеђен да сада морају на неки начин редефинисати ту платформу за деловање процрногорских и проевропских политичких структура у Црној Гори.

„Дакле, без обзира на разлике које постоје међу нама ја мислим да треба водити рачуна само о ономе што је кохезиони фактор, а то је грађанска држава, то је мултиетничка демократија, то је европска будућност Црне Горе. Линија разграничења мора остати заиста непоколебљиво у одбрани црногорских националних интереса. Дакле, мора остати линија неразумевања за оне који делују са супротне платформе, са платформе рушења црногорске независности, угрожавања њеног грађанског карактера, претварања Црне Горе у теократску државу и затирања њене европске будућности“, рекао је он.

То је, према речима Ђукановића, реална будућност Црне Горе и „због тога и из ове перспективе са оптимизмом гледа на црногорску будућност“.

Други део наслова и опрема: Стање ствари

(Данас, 8. 12. 2020)

Categories: Вести над вестима

Tags: Закон о слободи вероисповести, Избори у Црној Гори 2020., Мило Ђукановић, СПЦ, Србија и Црна Гора, Црна Гора, митрополит Амфилохије