Бошко Јакшић: Ковид у цркви, ковид из цркве

Ковид је Зоро осветник, који црквеним достојанственицима враћа што су проповедали да је вирус „божја казна” либералним друштвима, да га лече тамјан и молитве

Бошко Јакшић (Фото: Медија центар Београд)

Корона, та милозвучна реч која на латинском означава круну, покорила је свет 2020. и по свему судећи биће доминантна тема и у времену које долази.

Вирус је глобалној привреди нанео билионе долара штете, милијарде ђака одвојио од школа, стотине милиона оставио без посла, људе гурнуо у самоизолацију, ставио им маске на лице и наметнуо да се према најбољим пријатељима односе као према најгорим непријатељима.

Негде у ово време 2019. у кинеском граду Вухану евидентирани су први пацијенти заражени мутантом САРС вируса корона. За годину дана, болест позната као ковид 19 заразила је више од 59 милиона људи и узроковала смрт најмање 1,4 милиона.

У тих 12 месеци Србија је прескочила Кину по броју заражених, а по броју нових случајева у једном недавном дану била је 12. у Европи и 16. на свету, показују подаци сајта „Ворлдомитерс”.

Необична је трајекторија исцртана у том периоду. Од шарлатанског омаловажавања „најсмешнијег вируса на свету”, преко трке за респираторима које је председник скупљао „као дабар”, његових претњи да ће бити „мала гробља да приме све нас”, до славодобитног проглашења победе. Онда све испочетка, да би се дошло до тачке на којој здравственом систему прети колапс.

Само је политизација константна. Власт није ни у временима највеће опасности по здравље народа успела да се одрекне навике да све држи под контролом. Да командује и областима које би требало да буду искључиви забран експерата. Притом се, фарисејски, крије иза „струке” стварајући моћном пропагандом утисак да политичари слушају лекаре.

Сахрана митрополита Амфилохија (Фото: АП/Ристо Божовић)

У драму је последњих недеља убачена и Српска православна црква, којој је ковид 19 прво узео митрополита Амфилохија, а потом и патријарха Иринеја – који се, нема сумње, заразио на сахрани у Подгорици. Показало се да нема божје заштите.

Ковид 19 је Зоро осветник, који црквеним достојанственицима враћа што су проповедали да је вирус „божја казна” либералним друштвима, да га лече тамјан и молитве и да се у два миленијума хришћанства никад нико није заразио на причешћу, па ни свештеници.

Многима наук није помогао. Током молитвеног испраћаја патријарха у Саборном храму Светог архангела Михаила, мало њих је поштовало мере заштите. Изнад одра била је постављена прозирна плоча која је повремено дезинфикована, али целивање ковчега и крста је само смањило, не и уклонило ризике.

Синод СПЦ позвао је потом на „стриктне” епидемиолошке мере у Храму Светог Саве, али исте сцене су се понављале. Епископ крушевачки Давид, дан пошто је служио опело патријарху, пребачен је у болницу због вируса корона.

Иако изузетака од мера заштите не би смело да буде, власт се није мешала. Држава је на неколико дана капитулирала пред црквом. Председник је одласком на погреб Амфилохију и говором Иринеју желео да ублажи сукоб са делом владика који га сматрају „велеиздајником” због косовске политике.

Председник је непримерено себе ставио у први план, што је допринело општој конфузији. Зашто је пет медија објавило вест о смрти Иринеја дан раније, када и председникова бивша супруга? Зашто је он сутрадан први објавио вест на свом инстаграм налогу када би се очекивало званично саопштење Синода или лекарског конзилијума? Зашто је после краће достојанствене беседе морао да у опроштајно слово убаци себе и своју породицу, уместо да то остави за неку каснију прилику или мемоаре?

Изазвао је бујице бесних и огорчених коментара на друштвеним мрежама на исти начин као када се представи као гласноговорник Кризног штаба, коме је директно оборио поверење јавности и довео до тога да постане мета опорих подсмеха.

Окупљени испред Храма светог Саве током заупокојене литургије (Фото: Дарко Војиновић/АП Фото)

Понављају се два симптома: председников да доминира и да диже свој рејтинг, и многих грађана који се оглушују о савете било да долазе од државе, лекара или цркве. Талибани короне игноришу све превентивне мере. Тврде да су им угрожена верска права. Одбијају да схвате да ковид 19 не мари ни за људска ни за верска права, ни за границе, ни за социјални статус или ниво образовања. Показује се – ни за године.

Није ово напад на православље, што је извитоперени аргумент бранитеља вере. Пандемија је изнад свега нама знаног. Цркву је напала корона, а ако она сматра да не треба да се брани препуштајући се божјој милости, то не важи за државу, која је дужна да своје грађане штити.

Тешко је разумети зашто неки људи себе и друге излажу ризику и игноришу позиве које смо чули стотинама пута. Експерти поручују да би стриктно поштовање ових мера за само две недеље обуздало пандемију, али узалуд.

Превише је оних који умишљају да их корона „неће”. „Баш ме брига”, дрчно понављају махом млади опседнути клабингом по местима која раде до зоре, а полиција не реагује. Сутра, кад се заразе, тражиће да им се лекари и медицинске сестре у потпуности посвете. Очекиваће солидарност на коју су пре тога били имуни. Добиће је, али зашто све мора да иде пост фестум? Зашто неко сам мора да оболи, или да му страда неко близак, да би схватио колосалну опасност од тог микроскопског вируса?

Лична одговорност пречесто не функционише. Не помажу ни истраживања која кажу да ношење маске смањује ризик од заразе најмање два пута. Држава је дужна да одговорне грађане заштити од неодговорних.

Нема времена за чекање. Долази сезона грипа. Бранимо се како морамо пре него што покуша да нас одбрани респиратор. Ситуација је таква да захтева реаговање на дневном нивоу, па разлуђују дани политичке пасивности и тврдоглаве одбране кафића и клубова као да су кључни генератори економског развоја.

Волео бих да не морам да мислим о ковиду 19, али морам. Живимо у орвелијанском свету. Да тријумф смрти не би био потпун, радије ћу признати да се плашим и да поштујем све мере, него да се придружим ковид 19 идиотима.

Опрема: Стање ствари

(Политика, 30. 11. 2020)



Categories: Преносимо

Tags: , , ,

6 replies

  1. Лако је бошку, ордонансу “ Зороа осветника „, да носи маску – њему је маска препуцијум…

    24
    3
  2. „Бошко Јакшић: Ковид у цркви, ковид из цркве.“ ?!

    Заборавио Јакшић да каже: “ Ковид у Држави / пре него у цркв/ – у изборној кампањи,
    ковид, на дан одржавања избора и ковид после избора!“

    22
    3
  3. Без да унапред завирим, покушао сам да на основу текста претпоставим које је струке писац предметних редова, по занимању аналитичар и колумниста.

    Епидемиолог:
    „Негде у ово време 2019. у кинеском граду Вухану евидентирани су први пацијенти заражени мутантом САРС вируса корона. За годину дана, болест позната као ковид 19 заразила је више од 59 милиона људи и узроковала смрт најмање 1,4 милиона.“

    Виролог („нема сумње“) и _ _ _ _ _ _(*):
    „У драму је последњих недеља убачена и Српска православна црква, којој је ковид 19 прво узео митрополита Амфилохија, а потом и патријарха Иринеја – који се, нема сумње, заразио на сахрани у Подгорици.“

    (*) – остављам уредништву Политике (рубрика Погледи) да попуни; ако га већ нико други није опоменуо на почивше владике Милутина и Артемија, уредништво је било у обавези.

    Философ (а/нти/теистичког правца):
    „Показало се да нема божје заштите.“

    Социолог религије, (пан)теолог („изнад свега нама знаног“), аналитичар ОНО и ДСЗ (**):
    „Није ово напад на православље, што је извитоперени аргумент бранитеља вере. Пандемија је изнад свега нама знаног. Цркву је напала корона, а ако она сматра да не треба да се брани препуштајући се божјој милости, то не важи за државу, која је дужна да своје грађане штити.“

    (**) – ово само констатујем, ко/шта се од кога/чега брани и у име чије одбране се овде иступа се не усуђујем се да образлажем

    Стручњак (***):
    „Не помажу ни истраживања која кажу да ношење маске смањује ризик од заразе најмање два пута.“

    (***) – и то оне врсте која је сада, у кризи кризног штаба, најпотребнија; ваља попунити вакуум настао одласком прве виолине на министарски положај док остатак (маскама) гланца ордење.

    Свестрано, нема шта, али „нису важне чињенице – важна је истина“ па тако на крају посетих и http://www.politika.rs/scc/autor/322/Bosko-Jaksic , кад тамо:

    „Рођен у Београду 1949. где се школовао и дипломирао на Економском факултету.
    У Политици се запослио 1972. и убрзо прелази на Спољнополитичку рубрику листа…“

    Фотографија не дозвољава сумњу у то да се ради о истој особи. Поучно је прочитати и остатак премда се евентуално (не)учлањење ни у једну друштвено-политичку организацију на жалост не наводи, а то би за овај оглед био значајан додатак.

    Као друштвена појава (време, објављивач, аутор) овај чланак је формални пример неформалног звања (дипломираног) секуларног свештеника и начина на који се оно (ре)продукује, да не кажем (ре)инкарнира. То би већ било извитоперено.

    5
    1
  4. Ма брате, то се зове ја*ара.

    11
    3
  5. Бошко Јакшић, почасни члан сарајевског Централног комитета колумниста!

    4
    1
  6. Само се ти плаши.. Пусти нас „талибане“ да „одумремо“ од „короне“.. Остаће вам „лепши“ свет.. 🙂

    5
    1

Оставите коментар