Бојан Тркуља: Вакцинација 70 одсто популације ограничава ширење вируса

Директор Удружења произвођача иновативних лекова „Иновиа” наглашава да је према бази података СЗО у преклиничкој фази развоја 164 кандидата за вакцину

Бојан Тркуља (Фото: Лична архива)

Србија је преко Ковакс система унапред обезбедила набавку 1,8 милиона доза вакцина против вируса корона. То ће највероватније бити вакцине произвођача „Фајзер-Бионтек”, мада је најављено да држава преговара и са произвођачима цепива из Русије и Кине. За сада још ниједна вакцина није прошла целокупан процес све три фазе клиничких испитивања, али се очекује да ће неке од њих у наредних месец дана тај процес завршити, а самим тим започети масовну производњу.

У разговору за „Политику” др Бојан Тркуља, директор Удружења произвођача иновативних лекова „Иновиа”, наглашава да је према бази података Светске здравствене организације (СЗО) у овом тренутку у преклиничкој фази развоја 164 кандидата за вакцину, док се клиничке студије обављају код додатних 48 кандидата за вакцину против ковида-19. Од тих 48, у последњој, фази три испитивања, налази се 11 кандидата за вакцину, каже др Тркуља.

Каква су ваша сазнања о Фајзеровој вакцини коју ће Србија сигурно набавити? Колико је успешна?

Оно што за сада знамо базирано је на прелиминарним резултатима који су објављени претходних дана и који показују 90 одсто ефикасности код испитаника који су примили обе дозе вакцине. За детаљније информације ћемо ипак морати да сачекамо да анализа студије фазе три буде објављена у неком стручном часопису, што очекујемо да буде случај у блиској будућности.

Да ли је тешко спровести вакцинисање ако је тачан податак да ова вакцина мора да се чува на минус 80 степени Целзијусових?

Вакцине као и лекови увек захтевају поштовање специфичних услова приликом процеса производње, чувања, транспорта и примене. То је посебно важно код софистицираних, биотехнолошких производа у шта спада и споменута вакцина, када је један од најчешћих услова одржавање такозваног хладног ланца који подразумева да се лек или вакцина пре примене морају чувати на одређеној температури. Када је у питању Фајзерова вакцина тачно је да се мора чувати на температури од минус 75 степени Целзијусових, плус-минус 15 степени Целзијусових, што ће свакако представљати додатни изазов приликом планирања вакцинације.

За која цепива против ковида у свету су истраживања најдаље одмакла?

Од 11 кандидата за вакцину, налазе се и они који се развијају у Кини, Русији, САД и Европској унији. Који ће од тих 11 кандидата први успешно окончати студије фазе три у овом моменту немогуће је проценити, али је реално очекивати да се то деси пре краја године када је у питању барем једна, а врло вероватно и више потенцијалних вакцина. Од тога која ће бити прва ипак је много важније која ће потенцијална вакцина показати да је довољно безбедна и довољно ефикасна да би се могла користити у борби против вируса корона. Добро је што различити кандидати за вакцине имају различит механизам дејства, што даје простор за оптимизам да би могли да завршимо са не само једном већ са неколико вакцина против овог вируса.

Постоји најава да би руска вакцина „спутњик пет” могла да се прави у Србији. Имамо ли ми капацитета за то?

Било би важно да знамо на шта се тачно мисли када се спомиње производња вакцине у нашој земљи. Ако се мисли на онај мање софистицирани део процеса који грубо можемо назвати локално паковање или финализирање производа од већ готових компоненти, то вероватно не би био проблем. Све изнад тога би подразумевало врло специфичну експертизу и било би сјајно уколико би имали капацитета да се и тиме бавимо у нашој земљи.

Колико би Србија требало да наручи вакцина да би смо могли да се заштитимо од ковида-19?

Идеално би било када би се вакцинисало што је могуће више особа – отприлике 60 до 70 посто популације, јер би се тако капацитет вируса за даље ширење значајно ограничио. Имајући у виду да је у току глобална пандемија и да су због тога захтеви за вакцином изузетно велики, реалније је очекивати да ће набавка вакцине или вакцина, уколико их буде више, ићи у траншама. Чак и ако је такав случај, да на почетку можемо очекивати ограничену количину, уколико се уради добра приоритизација па међу првима вакцину добију старије особе, хронични болесници, здравствени радници и сви они који су природом свог посла изложени великој циркулацији људи, и даље ћемо моћи да очекујемо значајне позитивне ефекте вакцинације. Заштитом оних који су у највећем ризику за развој тешке клиничке слике значајно би већ у том првом таласу смањили притисак на здравствени систем, што представља примарни задатак у борби са пандемијом. Каснијим проширењем круга вакцинисаних и на остале групе становништва могли бисмо да очекујемо да се активност вируса смањи и спадне на нивое који би били мањи и од онога што смо видели током најбољих дана прошлог лета, а затим како број вакцинисаних и даље расте не би било нереално очекивати ни да се ширење вируса потпуно заустави или сведе на спорадично појављивање. При томе, јако је важно да то буде координисана акција не само у нашој земљи већ и у ширем региону, јер једино тако можемо очекивати заустављање пандемије.

Фото: Печат

Докле се одмакло са истраживањима када је реч о проналаску лекова који могу да излече оболеле од короне?

Када је у питању развој лекова који би били специфични за вирус корона, не би требало очекивати брзе резултате јер је ситуација значајно комплекснија. За разлику од вакцина које презентовањем ослабљеног или мртвог патогена, или чак презентовањем само дела генског материјала вируса уче наш имуни систем да се избори са инфекцијом, лек мора да садржи одређену супстанцу која ефикасно елиминише сам вирус. Процес идентификације активног принципа и његовог тестирања је изузетно дуг и неизвестан и проћи ће још дуго времена пре него што добијемо лек против вируса корона, ако га икада и буде. Са друге стране, уколико добијемо ефикасне вакцине, изгубиће се потреба за леком јер ће вакцине успешно сузбити инфекцију ковида-19.

Због чега се више не користи лек „хлорокин” у лечењу оболелих од ковида, за који се у почетку сматрао добрим избором?

Када смо се сусрели са овим новим вирусом, у недостатку лекова специфичних за вирус корона медицина је прибегла покушајима да се инфекција обузда неким од лекова које већ имамо а за које се сматрало да би по свом механизму дејства могли да буду успешни. „Хлорокин” је један од тих лекова који је у прво време коришћен, али за који се већ током пролећа показало да није довољно ефикасан у борби против вируса, а при томе носи ризик од одређених озбиљних нежељених ефеката услед чега је престао да буде део протокола лечења болесника са вирусом корона.

Каква су искуства са терапијом у којој се користи „ремдесивир”?

„Ремдесивир” такође није лек који је специфично развијан за лечење ковида 19 инфекције, али се као антивирусни лек са којим смо већ имали нека искуства у лечењу других инфекција изазваних вирусима корона, као што је рецимо САРС, показао као релативно ефикасан, поготово код одређених подгрупа пацијената. Пре свега то су болесници са тежом клиничком сликом који захтевају терапију кисеоником али нису на респиратору, код којих је показао да може да скрати трајање болести у односу на пацијенте са сличном клиничком сликом који га нису примали. У условима пандемије чак и оне терапије које имају ограничено позитиван ефекат су драгоцене јер омогућавају смањење притиска на здравствени систем па је тако и „ремдесивир” пронашао своје место у протоколима лечења.

Појавиле су се информације да позитиван ефекат код оболелих од короне показује и давање „аспирина”. Има ли истине у томе?

Последњих недеља појавили су се подаци из студије која је показала да примена ацетилсалицилне киселине може да има позитиван ефекат код ковид 19 пацијената. Они који су узимали овај лек ређе су завршавали на респиратору или у јединицама интензивне неге, а чак је и смртност у тој групи пацијената била значајно мања. Сматра се да се овакви резултати постижу захваљујући особини лека да спречава настанак крвних угрушака и тако превенира тромбозу која је идентификована као једна од компликација ковида 19. Ово су свакако охрабрујући подаци и у наредном периоду ће се и ацетилсалицилна киселина интензивно испитивати како би се са већом сигурношћу могло закључити да ли има место у протоколу лечења пацијената са вирусом корона.

Колико Србија каска са увођењем иновативних терапија? Хоће ли нови модерни лекови ускоро бити стављени на позитивну листу, односно да се добијају о трошку државе?

Актуелна пандемија представља добар подсетник колико су значајне иновације у медицини. Наша земља је годинама значајно заостајала чак и за регионом када је у питању доступност иновативних терапија кроз такозвану позитивну листу. Иако ситуација и даље није сјајна, последњих година су пре свега захваљујући напорима Републичког фонда здравственог осигурања (РФЗО), али и самих фармацеутских кућа које су преузеле на себе део трошка стављања на листу лекова иновативних терапија, направљени изузетно важни кораци у правцу побољшања доступности ових најефикаснијих медикамената које савремена медицина тренутно може да пружи. У 2020. години су обезбеђена и значајна средства намењена у ту сврху и захваљујући таквом опредељењу РФЗО, очекујемо да ћемо и у периоду пред нама видети даље побољшање ситуације. Наше очекивање је да ће већ пре истека текуће године доћи до новог проширења позитивне листе иновативним лековима, а да ће се са таквом праксом наставити и наредне године. Одлука о томе које области ће бити означене као приоритетне за стављање нових иновативних лекова на листу је на стручним комисијама РФЗО.

Доступност крвне плазме ограничена

Какви су ефекти лечење крвном плазмом?

Лечење крвном плазмом која се добија из крви особа које су већ биле заражене па због тога њихова крв садржи значајан ниво антитела је познат метод који се већ дуже време користи у лечењу одређених инфекција, пре свега тамо где не постоје ефикасније терапије. Примена оваквог лечења се увек мора процењивати и у односу на потенцијалне ризике које са собом носи трансфузија туђе крвне плазме. Ту се пре свега мисли на оне нежељене реакције које настају као резултат имуног одговора особе која прима овакву терапију и које могу варирати од благих до веома озбиљних. Додатни проблем је и што је доступност крвне плазме често ограничена. Ипак, у одређеним случајевима, примена крвне плазме може бити индикована, поготово у ситуацији у којој смо данас када не постоји специфичан лек против ковид 19 инфекције.

Данијела Давидов-Кесар

Опрема: Стање ствари

(Политика, 16. 11. 2020)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , ,

4 replies

  1. Чак и кад пишем шаљиве коментаре потрудим се да наведем извор.
    Овде извора нема ни једнога па ће тим пре овај чланак бити употребљен као извор за море других.
    Струка и наука.

  2. „Директор Удружења произвођача иновативних лекова“
    ??? Који су то произвођачи код нас?
    Нека кућна радиност?
    Које „удружење“ контролише производе, или „агенција“?
    Сачувај Боже шта у овој мојој Србији све постоји и шта све сиса народне паре. Кад би’ све то, што би било нормално, разбуцао, која Швајцарска, могла би да нам завиди. А те патазите из удружења, агенција, нво…на обнову и развој.

  3. Правиш интервју са човеком који зна исто колико и ти или мање. Можда неће да говори (крије знање). Све у свему, џаба сте кречили. Жали Боже утрошеног времена на читање…

  4. „Директор Удружења произвођача иновативних лекова „Иновиа” наглашава да…“. Удружење произвођача ИНОВАТИВНИХ лекова? У Србији??? Science fiction!

Оставите коментар