Лазар Тимотијевић: Злочин у Сребреници и геноцид у Јерменији

Као што сам предложио, господине Ердогане, немојте да гледате у туђе двориште и доносите коначне судове пре него што почистите ђубре у сопственој авлији

Одавање почасти Јерменима страдалим 1915. године (Фото: ЕПА)

У мојој цењеној „Политици” у рубрици Свет, под плочицом Укратко, објављена је информација под насловом „Ердоган: Сребреница је црна мрља на историји човечанства”.

Потпуно се слажем са председником Турске, али сматрам да је потребно да се претходно спроведе стручно и непристрасно утврђивање свих жртава лудости рата.

Међутим, морам да приметим да уважени турски председник и његови сународници имају најмање људско и свако друго право да о томе говоре, пре него што се извине јерменском народу и обештете страдале у геноциду 1915. године који су починили „младотурци”.

Као што сам предложио, господине Ердогане, немојте да гледате у туђе двориште и доносите коначне судове пре него што почистите ђубре у сопственој авлији.

Дозвољавам себи да овако реагујем, јер сам у Јеревану провео скоро четири године, радећи на једном великом пројекту и имао сам прилику да сазнам и схватим каквих размера је био злочин почињен над њима.

Лазар Тимотијевић,
Београд

Опрема: Стање ствари

(Политика, 6. 11. 2020)



Categories: Преносимо

Tags: , ,

4 replies

  1. turcinu govorii dzaba.

  2. Сребреница је превара на нивоу Пилтдаунског човјека са почетка 20. вијека. Војна колона (оних који су направили покољ над Србима 92-94. око 3500 људи, жена и дјеце, најбруталније убијених и масакрираних), која се пробијала из Сребренице према Тузли је дочекана и разваљена у засједама, минским пољима, а највише са прагама. Била је борба и то је био легитиман војни циљ (процјењује се да их је ту оставило кости око 1500-2000). И то је прича из прве руке

  3. Што се тиче фамозних „масовних стрељања“, 10. диверзански одред који су сачињавали један усташа Дражен Ердемовић (који је и свједочио у Хагу на 4-5 различитих суђења и тврдио да су стрељали 1000 људи, а осуђен на 4 године, сад је негдје у Америци), Словенац Франц Кос и неки муслиман Зијад, са још пар Срба, зауставили су колону мислиманских заробљеника од 4-5 аутобуса и стрељали их и за то су били плаћени у злату од француске обавјештајне службе и на крају су се израњавали у Бијељини у кафани приликом расподјеле злата. Иначе шеф тог одреда је био Пелемиш, али он је тад био у болници у Лозници, једва остао жив усљед саобраћајне несреће са заплијењеним Ајфоровим бојним оклопним возилом.

  4. И трећи случај, био је неки сеоски дом на путу између Касабе и Зворника, не могу се тачно сјетити гдје и како се звао и ту је била одређена група заробљеника. Један наш борац, не сјећам се имена, али има све посвједочено, је дошао да им донесе храну, а они су га заскочили и заклали и кренули бјежати, не знајући да је наша осамдесетчетворка била на вратима и то им је онда био крај…и то је сва прича о Сребреници…објавите ако хоћете

Оставите коментар