На Светски дан чистог ваздуха Београд најзагађенији на свету

На ранг листи сајта „Ер вижуал” Београд је 3. новембра око 10 сати заузео прво место међу градовима са најпрљавијим ваздухом

Смог у Булевару Деспота Стефана у Београду (Фото: Нова Економија)

Око 6.000 људи у Србији годишње умре због компликација изазваних загађењем ваздуха, податак је Светске здравствене организације објављен пре неколико година на сајту Министарства за заштиту животне средине уз вест да се трећег новембра обележава Светски дан чистог ваздуха. Ове године, међутим, тај празник готово и није помињао.

A иронично, вест о којој се највише причало била је да је Београд поново светски рекордер по загађењу, бар судећи по сајту „Ер вижуал”. На њиховој ранг листи градова са најпрљавијим ваздухом наш град око 10 сати заузео је прво место.

И колико год домаћи стручњаци доводили у питање поузданост података који се објављују на овом порталу, али и њихову методологију, да разлога за забринутост има било је јасно и онима који нису ни видели ове податке јер уместо тога, видели су ваздух, који по дефиницији никако не би смели да виде. Да не дишемо здраво, међутим, упозориле су и домаће институције.

Сајт Градског завода за јавно здравље око поднева је показивао наранџастог човечуљка који у рукама држи таблу са ознаком да је ваздух у трећој категорији, дакле ни одличан, па чак ни добар, него само прихватљив. Као такав, упозорава ова здравствена установа, може изазвати здравствене тегобе код осетљивих група, као што су деца, стари, кардиоваскуларни и плућни болесници.

Апликација СЕПА, Агенције за заштиту животне средине, у то време дала је оцене квалитета ваздуха за неколико мерних места у Београду. „Прихватљив” је био на Старом граду и око Мостарске петље, док је на Новом Београду и Врачару био у црвеној категорији и означен као „загађен”.

Фото: М. Галовић/Политика

Ово, међутим, није никакав новитет. О проблему нечистог ваздуха пише се готово сваке зиме. Оно што многе изненађује јесте то што се загађење везује за грејну сезону, али јуче због повољне спољне температуре „Београдске електране” уопште нису ни грејале. Разлог више да поверујемо стручњацима да је загађење које ово предузеће производи занемарљиво, а да су главни кривци за то што ваздух видимо индивидуална ложишта, саобраћај и временске прилике због којих се све штетне супстанце задржавају у нижим слојевима атмосфере.

А један од највећих проблема свакако су суспендоване честице које су како резултат сагоревања мазута и угља, тако и различитог отпада. Можда би баш зато нова министарка заштите животне средине Ирeна Вујовић више од претходника требало да обрати пажњу на проблем илегалног спаљивања секундарних сировина на који се већ годинама жале становници Чукарице, Новог Београда, Палилуле…

Њихове муке већ дуго су сведене на невољу локалног нивоа, иако би то што гори у Железнику, рецимо, и те како требало да брине и суграђане са Врачара. На крају крајева, сви дишемо исти ваздух.

Колико ситуација око загађења ваздуха понекад делује апсурдно можда најбоље показује и случај Удружења станара насеља Степа Степановић, који су се свим могућим инстанцама обратили да би решили проблем емисије штетних гасова из, веровали или не, постројења ЈКП „Зеленило – Београд”. Чувари чистоће у њиховом комшилуку, наводе станари, као енергент користе мазут који изазива бројне муке.

„Измерене вредности загађења ваздуха у насељу су у периоду када котларница ради увек и по неколико пута веће у односу на дефинисане граничне вредности. За постојећа мала постројења за азотне оксиде она је 250 mg/m3 димног гаса, док су емисије које емитује ова котларница у распону од 700 до 850 mg/m3 (у зависности од степена оптерећења горионика). Прекорачене су и вредности сумпор-диоксида, а осим тога насељем се шири тежак мирис мазута који улази у стамбене јединице и када су прозори затворени – истичу из Удружења станара насеља Степа Степановић, одакле подсећају да постројење са којим они имају проблема додатно загађује и иначе лош београдски ваздух, као и да је у насељу дијагностикован знатан број случајева астме и код деце и код одраслих. Због тога, већ неко време, многи од њих као обавезан „асесоар” са собом носе и мераче ваздуха које су сами набавили.

Станари су се већ сусрели са директором „Зеленила”, али им је речено да ово јавно предузеће нема средстава да пређе на други енергент. Проблем би требало да реши Градска управа, а житељи овог насеља предлажу како – прикључењем котларнице на даљински систем грејања тако да се котларница претвори у подстаницу, преласком на лако лож-уље, гасификацијом топлане или инсталирањем топлотних пумпи.

Забринути због чињенице да је на Светски дан чистог ваздуха Београд био први на светској листи најзагађенијих градова били су јуче и у Иницијативи „Не давимо Београд”. И они су предложили сет мера како би се ситуација поправила. Њихов план је прелазак са фосилних горива на обновљиве изворе енергије, хитно побољшање контроле индустријских загађивача и одустајање од свих штетних пројеката попут изградње спалионица које би, сматрају, додатно запрљале ваздух. Они сматрају и да су неопходни систематско праћење и извештавање о загађењу ваздуха, масовно озелењавање и пошумљавање града, али и промоција одрживе урбане мобилности, као и радикално побољшање јавног превоза.

Ана Вуковић

Опрема: Стање ствари

(Политика, 4. 11. 2020)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , ,

2 replies

  1. Падне магла и Београд одмах постане најзагађенији град на свету. Пре ће бити да вам ти евросензори не разликују ситне капљице магле од честица загађења. Ко треба то да зна, он се прави луд, јер су многи крупни интереси ту у игри. Ова корона је показала ту западну високу уређеност, организованост и високе стандарде, нема шта.

    1
    1
  2. Kad god se govori o zagađenosti vazduha zanemaruje se (ne slučajno!) duvanski dim.
    Sve dok se duvan i duvanski proizvodi besomučno reklamiraju – počev od kasa u samouslugama, na svim kioscima i u svim medijima – o čemu govoriti?

Оставите коментар