Миша Ђурковић: Потребно да врх Цркве заузме став о биоетичким питањима

Као пример цркве која се активно ухватила у коштац са проблемима савременог друштва, Ђурковић истиче Руску православну цркву

Миша Ђурковић (Фото: ИН4С)

Црква је институција која се брине о вери, али и о идентитету и моралу, а део о моралу често заборављамо. Савремена друштва, која теоретичари често називају „бесрамним друштвима“ пред Српску православну цркву постављају нове изазове и изазивају потребу за усвајањем социјалног учења цркве.

Због изазова која пред савремена друштва постављају питања сурогације, еутаназије, родне равноправности, трансплантације и других биоетичких питања, усвајање социјалног учења цркве намеће се као потреба, мишљење је директора Института за европске студије Мише Ђурковића.

„Код нас не постоји систематско бављење овим питањима, иако сама паства тражи одговоре. Чини се да је став за последњих двадесет година такав да црква гледа да се што мање меша у друштвена питања, а с друге стране, потреба људи да чује глас цркве све је већа“, рекао је Ђурковић на скупу „Положај Српске православне цркве данас“.

Потребно је да врх цркве заузме став о биоетичким питањима

То што је врх цркве избегавао да заузме став о биоетичким питањима, не значи да на нижим нивоима јасног става нема, додаје он. Једино о питању трансплантације органа постоји назнака позитивног става врха српске цркве. Међутим, јавност је о том питању перципирала ставове појединих свештеника, чији став био супротан ставу највиших црквених органа, што је, по Ђурковићевим речима, цркви само нанело штету.

Слично ставу о биоетичким питањима, било је и држање врха цркве по страни када су на дневни ред дошле расправе о предлогу Грађанског законика 2011. и Истанбулска конвенција. Предлог Грађанског законика, према Ђурковићевим речима, требало је да уведе читав низ биоетичких и породичних мера које су дубоко задирале у традиционално поимање породице у Србији. Истанбулском конвенцијом, пак, уводи се термин „родна равноправност“, који није у складу са српским уставом.

„Црква је избегла да заузме став према овим питањима. Међутим, имали смо врло јасну поруку неких свештеника који су осудили предлог Грађанског законика“, наводи Ђурковић.

За разлику од српске, румунска, бугарска и летонска православна црква, водиле су активну кампању против усвајања Истанбулске конвенције и успеле су у науму да парламенти тих земаља не ратификују овај документ.

Како је руска црква усвојила социјално учење

Као пример цркве која се активно ухватила у коштац са проблемима савременог друштва, Ђурковић истиче Руску православну цркву.

„Прва православна црква која је 2000. усвојила документ који је назван социјално учење цркве била је Руска православна црква. У том документу, руска црква није се само одредила према питању морала, већ и према националном питању, раду, економским питањима, биоетичким питањима, рату… Овај документ је за двадесет година унапређиван, па су усвојени и посебни документи о раду и економским питањима, а документ о људским правима и дужностима два пута је иновиран“, каже Ђурковић.

Вредно достигнуће Српске православне цркве, према његовим речима, је то што је у њеним оквирима дозвољено покретање различитих иницијатива, па је тако покренут православни фестивал у Зајечару и слична манифестација у Требињу. И такве иницијативе су, међутим, плод појединачних залагања, без ангажовања врха цркве, закључује Ђурковић.

Скуп „Положај Српске православне цркве данас“ први је у низу научних скупова које ће, како је Ђурковић најавио, овај институт организовати на теме које ће се бавити положајем српских националних институција и српског народа у данашњем времену.

Наслов и опрема: Стање ствари

(Спутњик, 24.10. 2020) ©



Categories: Преносимо

Tags: , , ,

1 reply

  1. Ако је промена пола биоетичко питање, ево става блаженопочившег Патријарха Павла у зборнику „Да нам буду јаснија нека питања наше вере“..
    Део одговора:
    „Треба имати у виду да полне способности имају вредност у овом пролазном, земаљском животу, да су потребне ради одржања врсте, не личности као такве, те немају метафизички вечни значај. Они који задобију непролазно, Небеско Царство „нити се жене нити се удају, него су као анђели Божји“ (Мт. 22, 30), како каже Господ. Из осталих казивања Новог Завета сагледају се јасно дејства крштења не на човека као биће пола, него на његово вечно биће, на оно у њему што га чини личношћу и уздиже изнад свега живог на земљи. У разговору са Никодимом Господ вели: „Ако се ко не роди водом и духом, не може ући у Царство Божје“ (Јов. 3, 5). Свети апостол Петар казује да се крштењем ослобађамо од грехова и примамо дар Духа Светога (Д. ап. 2, 38). А апостол Павле да крштењем умиремо са Христом за грех, а васкрсавамо с Њим за нови живот у праведности и светости (Рим. 6, 3-23), облачимо се у Христа постајући једно у њему (Гал. 3, 27).“
    Потпун текст одговора:
    https://svetosavlje.org/da-nam-budu-jasnija-neka-pitanja-nase-vere-knjiga-i/33/

Оставите коментар