Никола Н. Живковић: Писмо из Берлина

Није обавезно ношење маски на отвореном. Чини ми се да су људи у Берлину далеко опуштенији него у Србији, љубазнији и видео сам много више насмејаних лица него у Београду

Никола Н. Живковић (Фото: Соња Ракочевић)

Авион „Ер Србија“ стигао је тачно према реду летења, у девет пре подне. Тако је меко приземљио, да готово нисам ни осетио када је дотакао писту берлинског аеродрома „Тегел“. Пасошка контрола протекла је брзо, без икаквих проблема, а полицајац се на крају, када ми је вратио путну исправу, захвалио с кратким „данке“.

Кренувши из Београда, неки моји познаници плашили су ме да ћу вероватно морати да идем у карантин, самоизолацију, или да барем треба да понесем лекарску потврду да „немам корону“, а да тај докуменат не сме да је старији од 48 часова. Ништа од тога. Просто сам се брзо нашао изван аеродромске зграде и нико ме није ништа питао: ни одакле долазим, а ни где ћу у Берлину да боравим.

Пут од аеродрома до стана најстарије ћерке удаљен је неких седам километара. За исту удаљеност кроз Београд треба ми по правилу тридесет до четрдесет минута. Иста раздаљина кроз Берлин траје аутом око петнаестак минута. Саобраћај је просто боље организован. Улице су широке, постоје два прстена аутопута који опасују град. Сем тога, поред аутобуса – трамвај саобраћа само у источном делу града – немачки главни град има метро и градску железницу. Они савршено функционишу и то у такту од десет минута. Тако, премда је по броју становника  три пута већи од Београда, колапс у градском саобраћају јесте веома ретка појава.

У тој вили, у  берлинском делу града који се зове Груневалд, проживео сам близу тридесет година. Идући дан прошетах се до оближњег обданишта у улици Bismarckallee 23. Две васпитачице још увек раде и, разуме се, сећају се, када сам с децом долазио у забавиште. Чини ми  се да су се веома обрадовале нашем сусрету. И уопште, Немци у друштву знају бити веома пријатни, гостољубиви и срдачни. Позвале су ме на кафу.

Приметио сам да на улици маске носи можда пет процената. И то углавном старији људи. У продавницама сви носе маске. Пре три дана посетих једног берлинског пријатеља. До његовог стана стигох аутобусом. У градском саобраћају маске су обавезне. То непрестано чујете преко разгласа: „Ако не носите маску, платићете казну од педесет евра.“ Нагласак је на „Pflicht“ („дужност“). Док је ношење маски у продавницама само „Empfehlung“ („препорука“).

Протест у Берлину против ношења маски (Фото: Ројтерс)

Мој берлински пријатељ има равно девет стотина евра пензије. Каже да му је то сасвим довољно да пристојно живи. Пошто се сматра да је он „социјални случај“, онда му држава добрим делом плаћа кирију. Храна у Немачкој је јефтина, што важи и за одећу и обућу. Чак може месечно да уштеди најмање сто евра, а то значи за годину дана има на располагању неких хиљаду и две стотине евра и то не морајући да гледа баш на сваки евро. Прошле године је, рецимо, уштедео око хиљаду и пет стотина евра и за тај новац могао да летује у Грчкој три недеље. И није све потрошио. А шта тек да кажем за једног мог другог берлинског доброг познаника, чија пензија износи око две хиљаде евра!

На улици сам често чуо српски језик и то више у деловима Берлина као што су Вединг и Кројцберг, где је концентрација странаца знатно већа него у Груневалду или Шарлотенбургу. Случајно сам пре два дана упознао једног младог човека из Крушевца. Стигао је тек пре три године и већ се, чини се, добро снашао. Пошло му је за руком да пре неколико месеци  „среди папире“ за жену и двоје мале деце. Једно иде у обданиште а друго је тек кренуло у школу. Каже да у Немачкој још увек има посла за свакога ко жели да ради. Нарочито се траже мајстори за све грађевинске послове од зидара, тесара и молера, па до електричара и водоинсталатера. Жене лако налазе послове ако су медицинске сестре, а нарочито неговатељице у старачким домовима.

Зашто је напустио Србију?

Груневалд (Извор: berlin.de)

Ево његовог одговора: „Да ли је уопште потребно одговарати на такво питање? Каква је то земља где су готово сви министри и високи државни чиновници купили универзитетске дипломе, а неки и докторске титуле? А зна се да неки од њих нису завршили ни средњу школу. Један министар је био керамичар, други магационер, а министар здравља познатији је у народу под именом „Доктор смрт“. У време мојих родитеља на власти су били „јуловци“. Кад су срушили Слобу, сви су ,јуловциʻ постадоше ,СНС-овциʻ. Дакле, исти људи – или њихова деца – који су владали Србијом осамдесетих или деведесетих година прошлог века и данас заузимају водеће положаје у политици, привреди и медијима. И сада ми неко каже да се ,слободним изборимаʻ може променити власт!“

Док смо седели у кафићу, управо су стигли двојица његових пријатеља, један из Новог Сада, а други Рус из града Чељабинска. Овај из Новог Сада лакше је средио све документе. Премда је Србин, нашао је неку прабаку, наводно Мађарицу, положио испит из мађарског језика и тако добио мађарски пасош. Тиме је стекао право да ради у било којој земљи Европске уније. Каже да је то масовна појава у Бачкој.

Зашто је Рус стигао у Немачку? Видим да прилично разуме српски. Дружи се готово свакодневно с овом двојицом Срба, а ако сам их разумео, и ортаци су у фирми коју су недавно основали. Каже да су разлози готово исти као и код ове двојице Срба: „Желание создать достойное будущее своим детям.“ („Жеља да својој деци обезбедим достојну будућност.“)

А шта је с Путином? Ево одговора овог младог човека: „Путин? Лет 10 назад, я им гордился, лет 5 назад, перестал ему верить, а теперь он раздражает. Молодёжь бежит от позорной жизни. Нет будущего в России. Зарплаты и пенсии на уровне африканских стран, вся страна погрязла в коррупции, все развалено. Хочу и родителей к себе перевезти. Я боюсь своего государства, больше чем всех исламский террористов.“ („Путин? Пре десет година био сам поносан на њега, пре пет сам му престао веровати, а данас ми иде на живце. У Русији нема будућности. Плате и пензије су на разини афричких држава, сва држава огрезла у корупцији, све је растурено. Намеравам овамо довести и родитеље. Своје државе се бојим више од свих исламских терориста заједно.“)

Владимир Путин (Фото: Кремлин.ру)

И ови Срби и овај Рус тврде да није проблем у људима, већ у систему. Како они, странци, ето, могу лепо живети у Немачкој, а не могу у сопственој земљи? Па просто, јер немачки систем омогућава свакоме ко жели да ради, да нормално и добро живи. У Русији и Србији то није могуће, јер корумпирана и криминална власт у Москви и Београду просто не дозвољава способним и пристојним људима да на частан начин зарађују кору хлеба. Сва тројица су нарочито неколико пута поновила ову мисао: „У Немачкој најзад можемо да живимо као људи, а наша деца овде имају обезбеђену будућност.“

То су први утисци града, у коме сам, како рекох, боравио неколико деценија. Није, дакле, обавезно ношење маски на отвореном. И уопште, чини ми се да су људи у Берлину далеко опуштенији него у Србији, љубазнији и видео сам много више добро расположених, па и насмејаних лица него у Београду. А на основу ових првих импресија (пре, ево, девет дана стигох у Немачку), чини ми се, није тешко пронаћи разлог зашто је то тако.



Categories: Писма из Жумберка

Tags: , , ,

21 replies

  1. Treba li ovu izjavu za VVP-a da potvrdim. Cini mi se da bi bilo suvisno. Covek od 2015 aman nista nije radio. Apsolutno nista. Nerad, javasluk i pasivnost ce kostati Ruski narod.

    6
    8
  2. Ах, какав се сладуњаво-загушљиви мирис осећа у овим анегдотским белешкама из берлинских дечјих вртића и кафана.

    И какво се само четврто-рајхско блаженство може наслутити када њемачки социјални случај објасни да може да уштеди сто евра месечно.

    Нарочито плени политичко аналитичарска „проницљивост“ гастарбајтера из Чељабинска и његов суд о Председнилу РФ.

    Док сваку сумњу у рајска насеља у које се трансформисала Њемачка распршују заједнички и братски један Рус и два Србина са тврдњом: „У Немачкој најзад можемо да живимо као људи, а наша деца овде имају обезбеђену будућност.“

    Не знам како протумачити ово — како ли су дотични живели у Србији и Русији — ваљда као нељуди?

    И шта значи обезбеђена будућност за децу? Да ли као непосредних потомака гастарбајтера, дакле грађана друге класе?

    За мењање германофилске идеолошко-идолатријске позиције спрам величина модерног Рајха ваља се подсетити кратких фраза, на пример, „На Берлин“ и „Гитлер капут“. Опијеност савршеношћу њемачког система је загарантована да утихне уз кратки осврт на историјску улогу оних које претходна верзија „система“ није успела да уништи.

    24
    15
  3. Одмах да кажем да – колико ми се год лепи текст г-на Живковића допао, толико ми се коментар @Don Quixhote-a није. Није ми се допао због његове нескривене злобе и пакости, као и тоталног непознавања живота на Западу, уз страхговиту оптерећеност предрасудама о гастарбајтерском животу. Одмах да кажем – мада већ 50 година живим на Западу, у Немачкој сам боравио само повремено и кратко у посетама колегама, лекарима, “паћеницима“, гастарбајтерима – колико схватам и г-дин Живковић је у Немачкој деценијама радио као такав, али је одлучио да се врати у Србију, па сада на леп начин пише утиске о својој посети кћери у Берлину.
    Заједљивост @Don Quixhote-a је потпуно депласирана и ружна; не знам да ли је он икада, и колико дуго живео и радио на Западу и каква искуства има…Он каже: “ И шта значи обезбеђена будућност за децу? Да ли као непосредних потомака гастарбајтера, дакле грађана друге класе?“. Ја сам на Запад дошао са двоје мале, предшколске, деце која су без икаквог проблема завршила универзитетске студије, запослила, окућила (имају сопствене, лепе куће), удала/оженила и сада имам четворо унука (две студирају на магистарским студијама на универзитетима, а двоје иду у гимназију). Познајем још најмање четворо колега, који/е су дошли/е као и ја, из Југославије и знам да су њихова деца позавршавала универзитете, јако добро се запослила и окућила (један од њих је чак постао ректор једног холандског универзитета) Нико ни од моје прве, ни од друге гарнитуре, ни ја и моја супруга нисмо ни једног тренутка имали било какве друштвене проблеме, или проблеме са локалним и државним властима – никаквог говора о „грађанима друге класе“ – тај осећај ниже вредности сам имао само док сам живео у Титовој Југославији, и зато ми се чини да @Don Quixhote тај свој подсвесни осећај због сталног живота у својој земљи, у којој одувек влада хронично безакоње, својевоља и насилност властодржаца и општа нетрпељивост и неповерљивост у друштву, као неку своју психолошку компензацију пројектује на “мукотрпни“ гастарбајтерски живот у Немачкој. Каже: “…Ах, какав се сладуњаво-загушљиви мирис осећа у овим анегдотским белешкама из берлинских дечјих вртића и кафана..“. .Нека га у његовим илузијама…
    Отприлике исте жалосне спољнополитичке фрустрације се виде и из његовог писања: “…Нарочито плени политичко аналитичарска „проницљивост“ гастарбајтера из Чељабинска и његов суд о Председнилу РФ…“. А тај Генадиј је казао само сушту истину, Па, није узалуд просечна дужина људског века у Русији међу најнижима (ако ни и најнижа) у Европи, нису узалуд њихове просечне плате и пензије ниске – замислите, обећавају им за идућу годину сензационално повећање просечне пензије чак на вртоглаву висину од 230 Евра месечно….
    Немачка је одлучно осудила и одбацила нацистичку прошлост, а сироти @Don Quixhote у својој немоћи и даље таламбаса са паролама: “…спрам величина модерног Рајха ваља се подсетити кратких фраза, на пример, На Берлин и Гитлер капут “. Стварно патетично…
    Све то је било пре 75 година, у међувремену се Немачка опоравила, изградила, снажно развила – а где је сада та Русија Председника РФ?

    14
    13
  4. Господине Дубињин, све сте лепо написали само сте заборавили да нам кажете ко су ваша деца данас.
    Ова тројица су отишли из Србије и Русије због новца. Сад живе као људи? Њихова деца су већ са завршеном средњом школом Немци. Унуци ће да се куну у своје немачко порекло и мрзеће Србе и Русе.
    Ја верујем у Бога а неки верују у новац. Ко верује у новац њему је тамо лепо. Ко верује у Бога њему је и овде добро.
    Свако бира оно што му одговара па не замерам ни вама какав сте животни пут изабрали а ни овој тројици на челу са Живковићем.
    Живковић се сећа Србије, зато се вратио. Његова ћерка нема чега да се сети осим Берлина. Ту се свака прича завршава.
    Нисмо ми који смо остали да живимо у Србији идиоти и будале да не знамо шта је новац. Пратимо кроз историју како се покрећу ратови због пљачки. Немачка у два наврата. Американци ратују већ сто година само због пљачкања. Живе од украдених пара.
    Косово је последњи приимер. Британци су империју створили на пљачки и диловању дроге.
    Некоме су те паре лепе а мени се гаде.
    Да ли је све у парама?
    Мислим да није.

    39
    6
  5. Уби нас заоставштина,злурадост,љубомора и општа људска глупост.Појединци у СРБИЈИ поготову међу особама средње и старе генерације још је унакажено комунистичком пропагандом како се нигде боље не живи него у ЈУГИ а сада ето у СРБИЈИ.Дивно би било да је тако,онда би људи попут ДОН КИХОТА имали пуно право да се питају штали би са тим особама што стругнуше из нашег раја у западњачки пакао.Да се питају дали су нормални ти људи.Наш народ као и РУСКИ на жалост предуго је остао у систему АНДА ГРЕОНДА,сматрајући да је то једини живот могућ на кугли земаљској ,и да нигде нема боље ни по којој основи живљења .Ето ми смо достигли врхнце слободе,права ,бриге о човеку,раднички права кроз некадашње самоуправљање и ето сви са запада једва чекају да уведу такав небивао систем,небили се и њохов народ од среће почео исељавати у неку ето робовлаасничку земљу попут нажалост наша два народа.Тако многи из нашега народа погледајући пропаст запада личе ми на ону лисицу која је ишла за овном чекајући да му јаја отпадну да би јела меса.Мени лично као човеку је туга што се наши народи расељавају из СРБИЈЕ и РУСИЈЕ и радост ми је када чујем да се неко кући враћа,али одлазак је неминовност због свих оних лоши ствари које је побројао господин Иоанн и још бих додао није свако толико безкичмењак или мозга опранога да може трпети увреде здравога разума које су ТИТО и његови комунисти чинили са хвалоспевима сами себи о достигнућима ,величини и никада оствареним обећањима што исто данас чине ТИТОВА „ДЕЦА КОМУНИЗМА“ ,ВУЧИЋ и сва остала олошија са њиме и пре њега.Исти су им методи ,раселити народ зарад мира у држави и девизних дознака без којих ни та ЈУГОСЛАВИЈА ,нити данашња СРБИЈА неби једну годину издржала да не банкротира.Они су ,комунисти пређашњи и садашњи продали народ у бело робље,створили нове јаничаре чије ће се потомство утопити у народе домаћине код којих су се населили.Ондашњи и садашњи комунисти политички преживљавали су и данас преживљавају,и непрекидно владају, захваљујући ондашњим и садашњих ДОН КИХОТИМА који се нажалост генерацијски смењују и углавном су из народа СРБСКОГА и трајаће колико и народ.

    14
    8
  6. Pored klasične neo-komunističke zlobe i neinformisanosti, Don Quixote je očigledan primer zašto su njegovi ideološki preci (1945 – 1991) tako neslavno završili. Naime, večno zarobljeni u 40-im godinama prošlog veka, 50 godina kasnije jednostavno nisu bili sposobni shvatiti da godina nije više 1945. i da su okolnosti mnogo drugačije. Komunizam koji su iznedrili 1945. više nije odgovarao potrebama modernog čoveka. Večno nesposobni za bilo kakvu reformu, nadogradnju, unapređenje kako društvenog uređenja tako i lične misli, završili su kako su završili. Tako i danas kako vidim naslednici te ideologije i dalje ponavljaju iste kumrovačke fraze koje odgovaraju jedino vremenu od pre 75 godina.
    Sa druge strane jasno je zašto, jasno je zašto toliko žele da u modernoj Nemačkoj vide istu onu zver od pre 1945. godine jer da nije bilo Hitlera i njegovog zločinačkog pokreta, komunizam nikada ne bi dobio takav vetar u leđa i takvo uporište u Evropi. Kao jedina opozicija nacizmu posle 1941. u Evropi i pored nacističke Nemačke koja ga je zasenila u nečovečnosti, komunizam je jednostavno bio manje zlo i bez rata i oružja nikada ne bi prešao granice Sovjetskog Saveza!

    8
    9
  7. Квалитетни текст господина Живковића даје повода скоро за неку нову рубрику “Мој/њихов живот у иностранству“ – али, наравно не тако тупавo/сладуњаву као у дневнику “ПолиЦика“…. Можда не би било лоше размислити о томе?
    @ Dobrivoje пита: “…Господине Дубињин, све сте лепо написали само сте заборавили да нам кажете ко су ваша деца данас….“. То је толико недоречено питање да је на њега могућ само један одговор: “Моја деца данас су (још увек) моја деца, а то ће бити и у будућности“. Мада сам био јасан, сигуран сам да нећете бити задовољни одговором – али постављено је нејасно питање… Молим спецификацију…

    Затим, кажете и ово: “…Ова тројица су отишли из Србије и Русије због новца. Сад живе као људи? Да ли је све у парама? Мислим да није….“ Ви им импутирате мотив новца који ниједан од њих није ни поменуо! Они више него јасно кажу да им је проблем био у систему држава/друштава из којих су отишли. Сигурно није све у парама, али нормално зарађени новац не шкоди, нарочито ако се живи у добро уређеном, цивилизованом друштву.

    Кажете и ово: “Ја верујем у Бога а неки верују у новац. Ко верује у новац њему је тамо лепо. Ко верује у Бога њему је и овде добро.“. У већини случајева се уопште не ради о вештачкој дилеми: Веровање у Бога – насупрот веровању у новац. Зашто није могуће веровати у Бога, а не гадити се нормално зарађеног новца? Ово ме је подсетило случаја једног врло богатог старог човека, правоверног Јеврејина у Холандији, који је крајем 70-тих година био киднапован и уцењен, па ослобођен после исплате милионске уцене. По ослобађању, у ТВ интервјуу, новинар му је у разговору поменуо и дилему: срећа или новац. Он (Моп Каранса) се иронично насмешио и казао: “Младићу, заиста, новац уопште не доноси срећу, али ако се већ морам осећати несрећним [а он је преживео Холокауст и концентрационе логоре, и искусио све шта то значи], онда мислим да је ипак боље осећати се несрећним на задњем седишту Ролс Ројса, него за воланом Фолксваген-Бубе… а шта Ви мислите?“. А – шта Ви, @ Dobrivoje мислите о томе?

    Желим да кажем да ми се посебно допао искрени и спонтани коментар @Србољуба – мали део из увода: “…Уби нас заоставштина,злурадост,љубомора и општа људска глупост.Појединци у СРБИЈИ поготову међу особама средње и старе генерације још је унакажено комунистичком пропагандом како се нигде боље не живи него у ЈУГИ а сада ето у СРБИЈИ…“, на који је (за сада) дошло, на жалост, више негативних но позитивних оцена. То је тај основни психолошки проблем који још увек затамњује перспективе, али одласком из живота старијих, затрованих, генерација ће то, треба се надати, временом ишчилети.

    11
    10
  8. Опростите Дубињин мој коментар заиста није прецизан а ни одмерен. Не могу да одговорим на ваша питања осим да кажем: тешко је без Бога.
    Како на ово мало простора да опишем мој живот у Богу из кога настаје и мој поглед на свет. Неки други пут.
    Желим Вам све најбоље и вашој деци и унуцима. Да су живи и здрави и да проведете прегршт лепих дана са њима још дуго дуго.:)
    Уздравље
    .

    20
  9. Добривоје потпуно сте у праву и потписујем сваку вашу реч. Ни једна није сувишна . Размишљање нам је исто.

    14
    1
  10. Ах, ево и продужетак сладуњаво загушљивог мириса, овог пута не из Њемачке него Низоземске, познатије као позоришне платформе за дељење земаљске „правде“, утамничавање политичких и војних српских вођа и уопште спровођење натовске пропаганде.

    Али, на страну тај аспект „земље лала“ и ротердамских проститутки, тема је више гастарбајтерска него политичка.

    Г-дин Дубињин не крије згражавање над мојим „тоталним непознавањем“ живота на Западу — морам да га разочарам податком да ипак говорим из искуства од тридесетак година проведених у Зап. Европи и САД.

    Могу рећи да живот на Западу познајем споља и изнутра при чему уопште немам жалби на сопствено искуство, професионално, академско и социјално, нити на материјални статус. Дакле немам личног разлога да будем и негативан према достигнућима Запада. Но, јавне исповести је Црква забранила још у петом или шестом веку, па је доста о мени (за разлику од И.Д. који енергично размахује сопственом лекарском биографијом у сваком другом коментару 🙂

    Горњи отровни коментар, И.Д-а је заснован на једнодимензионалном гледању на искључиво материјалну страну живота на Западу.

    И.Д. говори о поседовању кућа и завршавању универзитета као да је то искључиво холандско искуство — а гле, кад сам недавно пут пролазио по Србији, и тамо куће, лепе и нове, а неке старе и оронуле, док у неколико градова, гле чуда, универзитети, професори а има чак и студената…

    Они који су заслепљени сјајем западног лажног благостања које је искључиво материјално, неће приметити културни суноврат и неморал Запада, као и унутрашњу духовну празнину и дезоријентисаност велике већине тамошњих поданика.

    Само уз акутно слепило и екстремну неосетљивост може да се не примети или игнорише притајени презир староседелаца (на пример, у Швицарској или Њемачкој) према гастарбајтерима поготово онима из словенских земаља.

    Зато је за гастарбајтера најважније да има велики ауто или два и још већу кућу, а деца диплому (па и они да машу). То је све позитивно и беспрекорно али чињеница да већина прве генерације рођене или одрасле на Западу буде потпуно асимилирана у локално западно окружење, неке не додирује, Истину да ће „гросе ауто“ бити плаћен модерним данком у крви гастарбајтер нема времена да контемплира.

    Психолошку компензацију строго-судећем гастарбајтеру обезбедиће нетрпељивост, чак мржња, према земљи из које је потекао и презир према народу који је тамо (пре)остао. Ни реч самилости, ни тренутак састрадавања са болом некада свог народа неће коснути гастарбајтерског „праведника“. За пост-совјетију (!) нарочито нема милости јер, какав је то народ кад умире најбрже од свих!?

    Како год, Јеванђеље таквом критичару, ако је и дошло до руке, није допрло до свести (о срцу да не говоримо). Банковни рачун је његов светионик, алфа и омега егзистенције. За духовно не зна и неће ни да чује, док вечност већ куца на врата…

    22
    5
  11. Са поштовањем, са смиреном радозналошћу прочитах и текст и коментаре који му припадају. Могу да препознам искреност доживљеног у свему прочитаном, али не умем и не могу да се поистоветим са текстом господина Живковића, са неким коментарима, но са @Добривоје, @Don Quixote могу и умем… Мој доживљај Србије стаје у Јеванђељску реченицу : “ Господе, добро ми је овде бити.“ То је моја дужност, жртва, радост и смисао… Верујем уистину да је свако од коментатора, аутора текста, пронашао све то ма где био…

    21
    3
  12. Zanimljivo pitanje: „ко су ваша деца данас“?

    Lakše je doći do odgovora ako se zamisli nešto slično ali u suprotnom smeru: zamislimo čoveka (ili porodicu) koji je došao iz Patagonije u Srbiju.
    Ovde provede radni vek, deca odrastu, školuju se zaposle se …
    Isto tako druga, treća generacija.
    Treba li da budu Patagonci ili Srbijanci?
    Ako su ovde generacijama znači da im je dobro. Treba li to da narušavaju zbog neke (njima već verovatno nejasne!) prošlosti?

    4
    10
  13. Допало ми се Николино ПИСМО ИЗ БЕРЛИНА
    Он очигледно добро познаје Немачку и Немце, дуго је тамо живео и, приликом ове краће посете, направио је одличну слику тамошњег стања ствари.

    Користим прилику да поздравим Иоанна Дубињина и да му захвалим на интересантним и богатим коментарима. Обзиром да је – као и ја – рођен пре 2 Св рата, запањује ме и радује његова воља и енергија да објасни и одбрани своје гледиште, на изузетно културан начин.

    Мада и Никола и Иоанн дуго живе у иностранству, обоје воле и савршено познају наш језик, нашу културу и нашу историју. Честитам !

    6
    11
  14. Tako je to kada licni interesi, a oni su posebno izrazeni kod nadprosecnih pojedinaca koji imaju stvaralacku potrebu da se realizuju u nauci, umetnosti, dodju u sukob sa interesima drzave.Ovo je jedna od najtezih situacija za drzavu i cini je izuzetno ranjivom.Jako je lose kada taj sukob potice od same vlasti.U nasoj drzavi on se potpiruje spolja u cilju ostvarenja stranih interesa i isao je etapno, prvo depolitizacija dela glasaci i okretanje licnim interesima, sto je dovelo do druge etape, ostvarivanja tih interesa van drzave, a zatim ukidanje ideolosko programskih razlika, apsolutnom dominacijom proEU politike, sto je dovelo do toga da se politicke razlike svedu na licne i na tabloidnia blacenje, a politika na puko zauzimanje vlasti i njeno ocuvanje zarad ispunjenja, opet licnih interesa partijskih vojnika.Dakle, sukob licnih i drzavnih interesa se na kraju svede na sukob licnih interesa stanovnistva i partijske oligarhije.Time drzava dolazi u danasnje stanje nemoci i trazenje zamene zavladavinu zakona u autoriteta u SANU ili SPC, a cime se, zapravo, u priznaje da vlast narusava zakone i da se narod odrice od slobode zalozene u zakon kao ustavotvorac, sam se podmecuci pod autoritet, kao da SANU i SPC mogu izneti stav koji je suprotan ustavu.

    Medjutim, jedna je stvar kritikovati Putinov rezim iz perspektive Rusa, a druga iz nase perspektive, jer mi sustinski zavisimo od Ruske zaledjine.Da li je Rusija autokratija, carevina, komunisticka diktatura, ne menja prirodu nasih odnosa, a cini se, da se sa agendom „EU nema alternativu“ sve vise problizavamo tome da ulazimo u unutrasnje stvari drugih drzava i to u ime drugih drzava, sto je krajnje opasna politika, i sukobe sa drzavama sa kojima nemamo nikakvih problema.Npr. Poljska i Ceska su priznanjem nezavisnosti KiM ucinile neprijateljski cin cepanja naseg teritorijalnog integriteta, iako su i same bile zrtve toga u II svetskom ratu (sa njima je trebalo simbolicki prekinuti diplomatske odnose, ali ideologija ulaska u EU…), iako sa nama nemaju nikakve sporove, samo zato sto su clanice EU I NATO.

    Licna iskustva ne treba da vode politiku, ali politika treba da bude vodjena time da svako u sopstvenoj zemlji moze da se ostvari!

    13
  15. “Свуда пођи, али својој кући дођи!“
    “Ја сам света обишао доста, ал` ми срце овде оста!“
    Иди где хошећ и колико хоћеш, али својега се не одреци и
    не заборави!
    Када дође време, врати се, придружисе својим прецима – на вечни
    починак.
    За мене – то је основа порука “Писмо из Берлина“!
    Зашто сатанисти – “Болоњци“ избацују из школске
    лектитире Алексу Шантића?
    Због – “Остајте овдје“!
    Ко може да се врати, треба да се врати, због себе, својих предака
    и својих потомака.

    18
  16. ’87 сам генерација, па не разумем ово препуцавање у коментарима типа “назадни комунизам против напредног запада“ пошто су данас Немачка и цео запад (дакле и Русија) неомарксистичка-комунистичка не-традиционална друштва, највише културолошки али све више и привредно. Дакле, нема ралике уопште, беспотребнa расправа.

    Да не давим, хтео бих да скренем пажњу на, по мени, најгори проблем који препознајем у овој тројици младих у тексту: феминизиран мушкарац/ феминиста. Видим то и код Иоанн Дубињин који се хвали како му је ћерка завршила факултет (?) као да је то па неки квалитет за жену.

    Нажалост, видим да много наших мушкараца у дијаспори има овај карактерни проблем који невешто компензују парама и илузијом стандарда, а највише воле да хвале домаћина што им је “дао прилику да живе пристојно“, као да они нису то зарадили својим радом. Дао им чика бону и помазио по глави.

    Овакав понизни менталитет очекујем од Албанаца, Хрвата и осталих коњушара из комшилука , али не и од нације коју су пре 200 год стварали Вожд, Станоје Главаш, Ненадовићи, а пре тога 300-400 година преци нам се гањали с Турцима.

    Имам комшију, Мирка ’89 годиште, завршена средња угоститељска. Понекад идемо на кафу. Он већ 3 године ради два-три посла: један као обезбеђење у банци (пријављен), други непријављен углавном ноћну смену у пљескавиџиници и понекад трећи доставе аутом преко Donesi, Glovo и Wolt.

    Због тога што је вредан и издржљив, али и због одличног изгледа јер тренира, девојке и старије жене (значи 30+) га јуре ко’ луде. Он се не брани хаха.
    Уз то, никад нисам питао али верујем да од толиког шљакања месечно има бар 1200 евра (као пензионер у причи). Одскоро, има леп Nissan Micra 1.0.

    Сад, драги коментатори, оно најбитније: никад ми Мирко у животу није кукао као ови из текста а вала и ви сами. Увек су други криви: “комунизам“ “Тито“ “ови са лажним дипломамам“ “попови у скупим џиповима“ “деца, уници и исти људи“ “корупција“ итд.

    Не верујем ни да би ми се он икад жалио да “у Србији неће моћи својој деци да обезбеди достојну будућност“, пошто ће деца да буду на њега, значи доста вредна и кур*евита, неће никако да пропадну.

    Мислим да Мирко ни не зна ништа о горе наведеном јер ми никад о политици није причао. Једном сам га питао дал’ размишља да иде преко, да ради, баш за Немачку сам га пито. Само ми је рекао: “па исто би тамо радио пар послова као и овде, никакве разлике нема“.

    Зашто је он такав? Једноставно, млад је али он је већ сад alfa мушкарац, да не кажем мужијак, харамбаша. Сам свој човек, сам себе ствара, не треба му ни Амер, ни Немац, ни Рус да га створи, да му чика да бону. Ја још увек то нисам, иако сам од њега старији, али купим цаке од њега и молим Бога да не постанем нарикача као ови тројица.

    Велики поздрав!

    14
    4
  17. Da oprostis, ja imam osjecaj da se tebi onaj alfa muzjak svidja.
    Jedna moja komsinica, siparica od 16 godina se zaljubila u komsiju i slicno ga hvali.

  18. @Драган Славнић

    ”Зашто сатанисти – “Болоњци“ избацују из школске
    лектитире Алексу Шантића?
    Због – “Остајте овдје“!”

    Зар није Шантић написао ту песму муслиманима који су кренули да се селе у Отоманско царство када је Аустроугарска окупирала БиХ?

  19. У туђега татка, големија патка!

    1
    2
  20. @ SANDOKAN Пројекција је чудо. Видим од свих мојих ставки сте се ухватили баш за моју последњу о alfa. Не секирајте се, ја сам своје недостатке рано препознао. Води мене Мирко редовно на кафу, скоро увек и плаћа, не штека се. Него, јадни наши млади мушкарци поред тако несигурних, фем мушкараца, који кад препознају опасног типа, одмах као клинке крећу да се кикоћу. А ни сопствено име не остављају, него користе имена ликова из Дизнијевих цртаћа.

    1
    2
  21. @Александар Симић
    “Остајте овдје“ је родољубива песма, а “Болоњцима“ смета дух родољубивости,
    и зато траже “забрану“ за Алексу Шантића – Србина Православца.

Оставите коментар