Међународна кризна група: Коначни споразум Косова и Србије подразумеваће велике уступке

Не може бити речи о сценарију у којем би Србија или Косово добили све што траже, а да истовремено не учине и уступке, рекао један од аутора извештаја Међународне кризне групе

Фото: Снимак екрана

Међународна кризна група (ИЦГ) предвиђа да ће коначни споразум Косова и Србије подразумевати велике уступке, укључујући широку аутономију општина са српском већином на Косову и за Албанце у Прешевској долини у Србији или размену територија, рекао је један од аутора последњег извештаја ИЦГ о сукобима Ђузепе Фама.

Фама је за Радио Слободна Европа (РСЕ) рекао да је важно да обе стране схвате да по питању финалног споразума „не може бити речи о сценарију у којем би Србија или Косово добили све што траже, а да истовремено не учине и уступке“. Такође је истакао да ЕУ не би требало да унапред намеће ограничења у дијалогу двеју страна, односно да их спречава да током разговора „идентификују и дискутују потенцијална решења која не морају нужно да буду у складу са оним што Брисел препоручује“, чак и ако је реч о контроверзном питању територијалне размене.

Сједињене Америчке Државе, према мишљењу Фаме, требало би да играју улогу у убеђивању Косова да редизајнира платформу за дијалог.

Упитан да ли види као остварив сценарио могућност да се ЕУ усредсреди на постизање коначног споразума (Србије и Косова) на основу узајамног признавања, он је рекао да је „маневарски простор врло тесан“, али да је ЕУ дефинитивно добро опремљена да инсистира на потенцијалном решењу.

„Постоји доста замаха међу Европљанима да помогну у обликовању потенцијалног искорака у постизању споразума. Али, колико брзо се то може догодити веома је упитно, зато што баланс остаје непромењен. Оно, наиме, што видимо јесте да Европска унија још има велики знак питања кад је реч о узајамном признању, то питање није разјашњено мандатом и ингеренцијама њеног специјалног представника“, рекао је Фама.

Он је оценио да је посебно важно да се током консултација постигне међусобно разумевање да правно обавезујући споразум мора да укључи и питање узајамног признавања.

„Знамо да је то било посебно тешко, с обзиром на чињеницу да и данас пет држава – чланица ЕУ, наставља да не признаје Косово. И за то ће бити потребна фина и добро калибрирана дипломатија“, рекао је он.

Додао је да је једна од препорука ИЦГ-а Европској унији да удвостручи напоре и инвестира у кампању информисања о дијалогу, јер садашња реторика не доприноси да се постигне одрживо решење.

„Важне су у вези са тим две ствари. Једна је да не може бити постигнуто решење које би значило пуну победу само за једну страну; не може бити речи о сценарију у којем би Србија или Косово добили све оно што траже, а да истовремено не учине и уступке. Друга ствар је да ЕУ не треба да спречава Београд и Приштину да идентификују и дискутују потенцијална решења која не морају нужно да буду у складу са оним што Брисел препоручује“, рекао је Фама.

Према његовим речима у извештају Кризне групе препоручује се Европској унији да се уздржава од тога да онемогућава двема странама да дискутују, чак и о потенцијалним контроверзним решењима, из перспективе ЕУ, као што је размена територија.

„Из призме Европске уније, постизање шире аутономије, пре свега за општине са српском већином на Косову, као и за Прешево у Србији, била би боља алтернатива томе, али странама треба дозволити да у дијалогу тестирају и друга решења. Дакле, оно што би европска дипломатија требало да ради јесте да избегне да унапред, пре разговора, одређује исходе и да пусти странке да разговарају и о другим решењима која сматрају прихватљивим“, рекао је Фама.

Међународна кризна група сматра, како је рекао, да Косово треба да разуме, а такође то се односи и на Србију, да ниједна страна не може да очекује да постигне резултат без прављења уступака.

„Кад је реч о Србији, ту говоримо о признању независности Косова, док Косово, ако се определи за аутономију, може да омогући ширу аутономију и већа овлашћења општинама са српском већином, при чему постоји неколико европских модела који би могли бити перспективни у том смислу. Могли бисмо узети у обзир, рецимо, шпанску Каталонију или област Алто Адиђе у Италији, где постоји широка аутономија у оквиру државе“, рекао је Фама.

Додао је да су то су само неке опције које би Приштина могла узети у обзир ако се определи за пут аутономије, док ће у случају територијалне размене морати да се реши будући положај северних косовских општина.

Опрема: Стање ствари

(Н1, 13. 10. 2020)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , ,

1 reply

  1. … чије ставове заступа „наш“ Представник.

Оставите коментар