Александар Јакшић: Плагијат Данице Поповић, а не политички прогон

Економски факултет је показао како изгледа прави факултет и како се интегритет институције штити од нечасних и неморалних поступака појединаца

Александар Јакшић (Фото: Данас)

Водећи се речима Аристотела „драг ми је Платон, али ми је истина дража“, сматрам да је ауторски текст Бошка Мијатовића, председника Центра за либерално-демократске студије, под називом „Напредњачки примитивизам набујао на Економском факултету“, веома значајан из најмање два разлога.

Прво, наведени ауторски текст најбоље показује површност аутора и недоследност лажне и самопрокламоване елите у Србији, која сматра да за њу закони не важе, јер она има монопол над истином.

Друго, сматрам да наведени ауторски текст значајно доприноси развоју античке филозофске мисли, на начин да Аристотелове речи коначно добијају савремену (квази либералну) форму: „Драга ми је Даница, али ми је дража председничка платица“.

По свему судећи „председничка плата“ се у условима актуелне кризе мора зарадити површним и срамним покушајем одбране неодбрањивог – доказаног плагијата Данице Поповић.

Имајући у виду да за Бошка Мијатовића истина нема никакав значај, а да су етика, част и морал за њега потпуно непознате категорије, принуђен сам да читаоцима Данаса укажем на следеће чињенице:

1) Стручна комисија је једногласно утврдила неоригиналност ауторског дела Данице Поповић.

У свом извештају, од 27 јула, Стручна комисија је експлицитно навела „да су два превода идентична чак и када су њихови изворници различити“. Софтвер за утврђивање плагијата утврдио је постојање плагијата на више од 150 страна.

Преклапање ауторског дела професора Бабића и „ауторског дела“ Данице Поповић разликује се по поглављима и то: у 10-ом поглављу он износи чак 70%, у 11-ом 66%, у 5-ом 60%, итд. (у просеку 43%).

Стручна комисија је утврдила да је аутор, Доминик Салваторе, у 12-ом издању уџбеника (у односу на 9 издање) извршио одређене измене на начин да је додавао одређене реченице и параграфе, мењао њихов положај у тексту, итд., али да тих измена нема у „преводу“ Данице Поповић, што јасно указује да је она само копирала ранији превод професора Бабића.

Такође, Стручна комисија је експлицитно навела да је ауторство Стојана Бабића неспорно и да је јасно назначено у 9-ом издању уџбеника из Међународне економије.

2) Етичка комисија је једногласно потврдила неакадемско понашање Данице Поповић и предложила је меру јавне опомене.

Даница Поповић (Фото: Данас)

Такође, Етичка комисија је утврдила да је она искористила ауторско дело покојног професора Бабића, а да притом није навела да се ради о његовом ауторском делу (читај плагијат).

Комисија је констатовала да је Даница Поповић накнадно додала две реченице о професору Бабићу (негирајући притом његово ауторско дело), тек након што сам ја покренуо поступак за утврђивање њеног плагијата.

3) Економски факултет је, 7 октобра, потврдио да је Даница Поповић плагирала ауторско дело покојног професора Бабића.

Гнусна је лаж да је она „оптужена за једно дело, а осуђена за друго“. Она је оптужена и осуђена за плагијат. Тачка. За разлику од Бошка Мијатовића, професори Економског факултета знају да је превод ауторско дело (члан 2. Закона о ауторским и сродним правима), да је преводилац носилац ауторског права на свој превод и да њему, услед тога, припадају иста овлашћења као и аутору изворног дела (тачка 15.

Међународне преводилачке повеље), као и да је превод интелектуална творевина која ужива правну заштиту која се признаје делима духа (тачка 14. Међународне преводилачке повеље).

Имајући у виду да члан 22. Кодекса професионалне етике УБ плагирање дефинише као „противзаконито присвајање туђих интелектуалних творевина и њихово приказивање као својих“, можемо закључити да се у конкретном случају ради о срамном плагијату и да је ННВ донело једину могућу одлуку. За своје недело она је добила хонорар већи од 1.440.000 динара.

4) На крају, колико је бесмислен аргумент наводног политичког прогона Данице Поповић од стране председника Вучића, најбоље сведочи чињеница да су два члана Етичке комисије (Иван Вујачић и Милојко Арсић) високопозиционирани чланови ДС.

Арсић и Поповићева су повезани и преко фирме „Цес Мекон“, а да несрећа буде већа, председник Етичке комисије Економског факултета, Иван Вујачић је, као и Даница Поповић, члан Центра за либерално-демократске студије.

Дакле, евентуални политички прогон Данице Поповић могао би се приписати само Демократској странци, на што је аутор, уверен сам, и мислио.

Сматрам да је апсолутно непрофесионално и неприхватљиво да председник Центра за либерално-демократске студије јавно блати и понижава остале чланове тог Центра, али то најбоље говори о „озбиљности“ институције коју он представља.

Економски факултет је показао како изгледа прави факултет и како се интегритет институције штити од нечасних и неморалних поступака појединаца. Недостатак аргумената, површност и недоследност дисквалификују Бошка Мијатовића од учешћа у било каквој аргументованој расправи.

Аутор је економиста

Опрема: Стање ствари

(Данас, 12. 10. 2020)



Categories: Преносимо

Tags: , , , ,

Оставите коментар