Џејмс Кер-Линдзи: Приступ Америке дијалогу Београда и Приштине бољи него онај из ЕУ

Потребно је много времена и енергије да би се ишло приступом за који се залаже ЕУ, односно да се кроз мале споразуме постигне широка слика решења, оценио је Кер-Линдзи

Професор на Лондонској школи економије Џејмс Кер Линдзи (Извор: Снимак екрана/Глас Америке)

Џејмс Кер-Линдзи са Лондонске школе економије и политичких наука оценио је вечерас да постоје велике сличности између косовског питања и проблема на источном Медитерану око статуса Кипра, уз констатацију да је актуелни дијалог између Београда и Приштине, заснован на америчком приступу, много бољи у односу на онај који нуди ЕУ.

Кер-Линдзи је на панелу „О чему је проблем на источном Медитерану”, у оквиру Београдског безбедносног форума, нагласио да види превише сличности када је реч о политичким и безбедносним изазова на источном Медитерану и Западном Балкану.

Он је коментаришући косовски проблем нагласио да је скептичан око тражења дугорочне стратегија за нормализацију односа између Београда и Приштине јер је, како каже, такве покушаје виђао последњих 30 година по питању Кипра.

„Потребно је много времена и много енергије да би се ишло приступом за који се залаже ЕУ, односно да се кроз мале споразуме постигне широка слика решења”, казао је Кер-Линдзи, који сматра да САД у овом тренутку имају бољи приступ који је примењив у пракси.

Говорећи о улози Русије на источном Медитерану и на Западном Балкану, Кер-Линдзи је казао да Москва искоришћава вакум и сматра да би се постигло брзо решење за оба проблема да није Русија и њена улога у Савету безбедности.

Како је казао, Русија не штити туђе интересе, већ само своје, уз констатацију да када дође до решење косовског проблема, она неће бити потребна ни Београду.

Потписивање споразума у Вашингтону, 4. 9. 2020. (Фото: Леа Милис/Ројтерс)

На питање да прокоментарише актуелне изазове на источном Медитерану, Кер-Линдзи је навео да је веома забринут јер су Грчка и Турска тако близу конфликта, уз нагласак да је један од проблема у том региону и то што сви то питање посматрају као грчко-турски проблем, притом заобилазећи улогу Кипра.

„Медитерански проблем који укључује и Кипар, није само питање тог острва, већ и бројна друга питања, али јако мало људи разумеју различите позиције Анкаре и Атине у овим питањима”, истиче Кер-Линдзи.

Он наводи да су проблеми у том региону нарастали, да није само у питању грчко острво Кастелоризо који је био под италијанском контролом до 1947. године, већ и бројна правна питања, питања енергената, као и недавно постигнутих споразума, попут оног који је Турска постигла са Либијом око морских граница.

„Грчко-турски односи су проблематични по природи”, наглашава Кер-Линдзи и додаје да је између обе стране изгубљено и поверење и воља за решење, те да је веома тешко да се дође до додирних тачака.

На питање да ли је могуће да дође до војне ескалације у том региону и на Кипру, имајући у виду замрзнути конфликт, он каже да су сви забринути због тога, али да тамо ипак постоји политички оквир који ставља по страни војно решење.

„И Грци и Турци су веома пажљиви када стоје једна насупрот другој, али могуће је веома лако да се десе инциденти. Ипак мало је вероватно да било која страна жели да покрене војну акцију”, објашњава он и наглашава да би била катастрофа за НАТО да ратују две земље чланице Алијансе.

Турска флота (Фото: Дојче веле)

Упитан да прокоментарише улогу Велике Британије у том региону, Кер-Линдзи је прво нагласио да тренутно не видио превише активности Лондона по том питању из оправданих разлога, односно да је у фокусу Лондона Брегзит и да нема времена да се бави међународним питањима.

„Лондон у источном Медитерану ће прихватити оно што договоре заинтересоване стране у региону и то је тренутни став британске владе”, наглашава он.

Када је реч о томе како види тај регион за 10 година, подсећа на то како је изгледао источни Медитеран пре 20 година када су Турска и Израел били најближи пријатељи, а Никозија имала веома лоше односе са Израелом, што је потпуно супротно данас.

„У међувремену постоји велика љубав између Грчке, Кипра и Израела. То је невероватна трансформација. За 10 година могуће је да видимо поново оно што је било пре 20 година”, закључио је он, преноси Танјуг.

Никос Цафос из вашингтонског Центра за стратешке и међународне студије тврди да је енергија није једини узрочник конфликта на источном Медитерану, јер како каже, реч је о мултикомплексном конфликту на политичким, друштвеним, културним и историјским основама.

Каже да се у том региону стране сукобљавају око суверених права на поседовање енергената, на зараду од њих, на начин поделе зараде и слично, али, како наводи, иницијални проблем је кипарско питање.

„Други проблем су морске зоне и морске границе, па након тога долази проблем око острва Кастелориза и ексклузивне економске зоне”, сматра Цафос и додаје да су енергетска питања довели до тога да се Турска осећа избеченом и да се не налази за столом у том региону.

Гас у источном Медитерану (Мапа: Economist)

На питање како види улогу САД у том региону, уз подсећање да су недавно у Израелу и Атини боравили највиши званичници америчке владе које се баве финансијама, као и представници ДФЦ, Цафос каже да је Вашингтон јако заинтересован за инфраструктуру енергената, линије гаса, те да жели да се укључи у та питања.

Међутим, наводи и да је недовољна укљученост САД у региону тренутно једна од последица напетости на источном Медитерану.

Постоје, додаје он, разговори између САД и регионалних актера мултилатерално, али и билатерално између САД и Грчке, САД и Израела, САД и Кипра.

Међутим, како сматра, проблем може бити покушај да се из свега тога избаци Турска, јер то отвара могућност за њену агресију.

„Веома је тешко убацити Турску у те разговоре када не признаје Кипар, а с друге стране проблем је оставити Анкару по страни”, објашњава он.

Каже да САД још нису применили преко ДФЦ свој финансијски арсенал у источном Медитерану, али, како наводи, то ће се можда променити.

С друге стране, када је реч о улози Москве, Цафос каже да Русија не може да утиче на државе у том региону, те да њену улогу види само у Сирију.

„Русија није тамо због енергије. Не видим да ће источни Медитеран променити композицију гаса у Европу јер то није довољно, тако да наратив да је долазак Русије тамо, како би осујетила нове изворе гаса за Европу, за мене су неосноване”, објашњава Цафос.

Он додаје да гас у том региону може да послужи за енергетску стабилност региона, али не и као могућност за енергетску стабилизацију Европе.

„Русија само искоришћава вакум простор у региону да би била посматрана као једнако велика сила попут САД и других великих сила, али не видим Москву на столу када је реч о источном Медитерану”, истиче Цафос.

Када је реч о очекивањима у наредних 10 година, наводи да је циљ да се избегну потенцијални инциденти који би могли да настану од било које грчке или турске фрегате.

Изабел Јоанидис са бриселског „Фри Универзитета” каже да је у источном Медитерану природни гас само локално питање, уз нагласак да је суверенитет Кипра реални проблем, као и то што је Кипар у дијалогу око свог статуса остављен по страни.

„Проблем Кипра је не само то што је турска војска на острву, већ зато што једна страна не признаје кипарску републику. Други проблем је дијалог за који не може да се пронађе оквир”, објашњава она.

Како каже, до сада је постојао дијалог у оквиру НАТО, али и у оквиру ЕУ, међутим, како наводи, проблем је у томе што нису све стране део ових организације.

„Питање је како пронаћи прави оквир за овај дијалог. Ако видимо закључке Европског савета, они осуђују кршење суверених права Кипра, али с друге стране гледају као да су односи Турске и Кипра нормални, не узимајући у виду да Турска окупира један део острва”, објашњава она.

Реџеп Тајип Ердоган (Фото: Бета/АП)

На питање да ли ЕУ има стратегију за источни Медитеран, као и за кипарско питање, она наглашава да на нивоу ЕУ је веома тешко доћи до решења око источног Медитерана, јер свака држава чланица има свој национални интерес.

„Француска и Италија имају другачији и директан интерес у региону јер имају своје интересе, пошто њихове компаније истражују тамо. Немачка има другачије интересе. ЕУ такође као целину другачије види ово питање. Мислим да немају стратегију у целости о источном Медитерану”, истиче она и додаје да када је реч о Кипру, ЕУ није оквир у коме би требало да се одвијају преговоре о решавању кипарског питања.

Јоанидис ипак наглашава да би коначно решење требало да буде уједињење тог острва.

Када је реч о улози Велике Британије, Јоанидис каже да је смешно да се о томе прича имајући у виду да Лондон има две своје територије на острву, односно две војне базе.

„Не мислим да ће се превише променити ствари у региону ускоро. То је регион који не може променити своју географску позицију, своју културу, међусобно поверење. Тешко да ће постати регион сарадње. Мислим да ће источни Медитеран остати регион међусобних трвења. Мислим да ће различите интересе остати на снази јер постоје много наталожених конфликата које се не могу решити у наредних 10 година”, закључила је Јоанидис на панелу овогодишњег Београдског безбедносног форума.

Опрема: Стање ствари

(Политика, 6. 10. 2020)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , , , , , , , ,

Оставите коментар