Мирослав Здравковић: Предлог уједињења Републике Српске са Словенијом и Федерације БиХ са Србијом

Уз Велику Словенију биле би створене и Велика Хрватска (од Умага и Чаковца до Струмице), као и Велика Србија (од Наума до Кањиже) и Велика Бошњачка, сатирично пише М. Здравковић

Мирослав Здравковић (Фото: Медија центар Београд)

Приликом преговора о „свеобухватној нормализацији односа Србије са Косовом (и Метохијом) никако ми није јасно како је могуће да се КиМ отцепи од Србије, а да није могуће да се Република Српска припоји Србији.

Међу словенским државама, а можда и међу већином других, постоји правилност о нетрпељивости међу суседима и пријатељским односима са земљама са којима се не граничи.

Словенија и Хрватска имају својих граничних тензија, али их Словенци немају са БиХ и Србијом. Хрватска нема добре односе са Србијом, али их има одличне са Црном Гором, Северном Македонијом на КиМ има војску и одличне, антисрпске, односе са Албанцима.

Приликом обиласка Споменика слободе на Козари, пре пар година, било ми је необично да сам тамо срео само Словенце. Био је кишни дан и они су били једини који су имали жељу да га обиђу и по лошем времену.

Овог лета Неум је био хит за туристе из Србије и Федерација БиХ је имала раст броја ноћења из наше земље 2,8 пута, и њиховог удела са 2% у августу 2019, на 55,5% свих страних ноћења у августу ове године (линк). Било је и за 36% више ноћења из Србије у Републици Српској (где су повећали удео са 23,6% на 72,9% (линк), али је апсолутни број ноћења био већи у Федерацији БиХ (17.306) него у Р. Српској (14.634).

Ови подаци о „инвазији“ Срба у Неум, при забрани уласка у Црну Гору, уз пријатељске односе Републике Српске са Словенијом су ме довели до овог предлога.

Неум (Фото: Елвис Барукчић/АФП)

Користи би имале све стране.

Срби из Републике Српске би постали грађани ЕУ. А то би и „грађанисте“ одвело из Србије у ЕУ, па би Србија постала потпуно национална.

Србија би у Неуму добила излаз на море. Наум би постао балкански Дубаи. Ни стоспратнице не би могле да задовоље жељу Срба за морем.

Словенци би уместо трагања за радном снагом у БиХ и у Србији добили комплетно тржиште радне снаге од милион становника и дугорочно би могли да затворе пријем миграната из трећих земаља. Велика Словенија би се простирала од Крањске Горе до Требиња. А нових Дончића било би стотине, сви лепи на мајке а снажни на очеве.

Готово сви Бошњаци би били у једној држави: у Федерацији БиХ и у Србији.

Западна Херцеговина би, западно од Неретве, могла да се припоји Хрватској, с тиме да би опустели Дрвар, Босански Петровац и Босанско Грахово остали у уједињеној Федерацији БиХ са Србијом.

Бошњацима из Црне Горе би се свидела могућност даљег процеса интеграције ове државе са Федерацијом Србије и БиХ. То би отворило додатну могућност да Србија, осим Наума, добије излазак на море у Црној Гори.

Авнојевске границе (Фото: Српскаинфо)

Ваљало би видети које би биле користи из оваквог уједињавања за Хрватску и Албанију, на пример, да Албанија добије западну Македонију а да се северни Македонци припоје Хрватској?

Уз Велику Словенију биле би створене и Велика Хрватска (од Умага и Чаковца до Струмице), и Велика Србија (од Наума до Кањиже) и Велика Бошњачка (од Велике Кладуше до Качаника).

Свакакве могућности су расположиве и не мора све да се сведе на „свеобухватни споразум о нормализацији“. Косово и Метохију као одвојени део од остатка Србије не сме нико да потпише и прихвати. А треба да унапређујемо односе са свим суседима, колико је то могуће.

Опрема: Стање ствари

(Макроекономија, 30. 9. 2020)



Categories: Преносимо

Tags: , , , , , , , ,

Оставите коментар