САД: Хаотична прва дебата Трампа и Бајдена

Ројтерс оцењује да су дебату на којој је „владао хаос” обележиле личне увреде, напади и Трампово често прекидање саговорника

Доналд Трамп и Џозеф Бајден (Фото: АП/Бета)

Прву дебату кандидата за председника САД, републиканца Доналда Трампа и демократе Џозефа Бајдена, обележила су жустра упадања у реч саговорника и оштре оптужбе.

Трамп (74), актуелни амерички председник, и Бајден (77), бивши потпредсеник САД, ноћас су у Кливленду у свадљивом тону расправљали о пандемији корона вируса, насиљу у градовима, губитку радних места и начину на који ће Врховни суд САД утицати на област здравствене заштите у будућности.

Ниједна од председничких дебата у претходним изборним циклусима није била толико хаотична као ноћашња у савезној држави Охајо, чиме се уклопила у изразито ружну предизборну кампању, оцењује Асошијетед прес.

Дебату је Си-Ен-Ен (ЦНН) оценио као „апсолутно одвратну”, наводећи да је владао „потпуни хаос” и да она „није имала везе” с информисањем јавности о томе шта ће ко од два кандидата радити као шеф државе у случају победе.

Агенција Ројтерс оцењује да су дебату на којој је „владао хаос” обележиле личне увреде, напади и Трампово често прекидање саговорника. „Два претендента на Белу кућу говорила су паралелно и размењивали увреде у узбудљивој политичкој свађи која је обојици веома отежала да изнесу ставове”, наводи Ројтерс.

У дебати одржаној тачно пет недеља уочи председничких избора, двојица кандидата су често говорили истовремено, а Трамп је толико прекидао изазивача, готово вичући, да му је Бајден у једном тренутку рекао „Хоћеш ли ућутати, човече?“

Џозеф Бајден (Фото: Патрик Семански/АП фото)

„Чињеница је да је све што је до сада рекао једноставно лаж. Ја нисам овде да раскринкавам његове лажи. Сви знају да је лажов”, рекао је Бајден.

Трамп, милијардер из Њујорка који је супротно очекивањима победио на изборима 2016. године, константно је покушавао да контролише разговор, прекидајући Бајдена, али и говорећи истовремено са модератором дебате, новинаром Фокс њуза Крисом Воласом који није успео да успостави контролу над дискусијом.

На нападе којима је Трамп желео да скрене пажњу са тешких питања о односу према пандемији корона вируса или о порезу који је платио, Бајден је покушавао да узврати, понекад гледајући право у камеру и обраћајући се директно бирачима.

„Тешко је доћи до речи са овим кловном”, рекао је Бајден, потпредседник САД у време администрације Барака Обаме (2009-2017) и дугогодишњи сенатор из савезне државе Делавер.

Бајден је Трампа назвао и „расистом” и „кучетом” председника Русије Владимира Путина. Неколико пута је за шефа Беле куће рекао да је „најгори председник ког је Америка имала”. Упркос настојању да буде доминантан, Трамп се ипак често налазио у дефанзиви.

Бројни амерички медији, међу којима су Политико и ЦНН, истичу чињеницу да је Трамп избегао да одговори на питање Воласа да ли је спреман да осуди беле супрематисте (расисте) и друге екстремистичке групе с деснице.

Трамп је прво рекао да „све (проблематично) што види долази с левог крила, а не са десног” и упитао коју тачно организацију треба да осуди. Волас је тада издвојио екстремно десну групу „Поносни момци”.

Доналд Трамп током дебате (Фото: Џулио Кортез/АП Фото)

Председник САД је и тада избегао да осуди ту насилну екстремистичку групу, наводећи да „неко мора нешто да уради” са групом „Антифа” и левицом. Бајден је реаговао, рекавши да је Трампов директор Федералног истражног бироа (ФБИ) потврдио да термин „Антифа” не представља организацију, него идеологију.

Медији издвајају и тренутак када је Трамп казао да је Бајденов син Хантер избачен из војске због проблема с кокаином. Бајден је одмах рекао да је његов син „имао проблем с дрогом, као и пуно других људи”.

„Он је то превазишао. Решио је проблем. Радио је на томе и ја сам поносан на њега”, додао је Бајден.

Жестока распарава вођена је када је Бајден оптужио Трампа да је „чекао и чекао” да реагује када је корона вирус дошао до САД и да „и даље нема план” за управљање пандемијом. Трамп је узвратио да Бајден „никад не би урадио посао” у вези с корона вирусом као његова администрација јер „нема то у крви”.

Њих двојица се због епидемије нису руковали на почетку дебате, на подијуму су били знатно удаљени један од другог и нису носили маске.

САД су убедљиви лидер у свету и по броју потврђених случајева заразе и по броју смртних исхода. Од последица инфекције у САД је умрло око 210.000 људи, а зараза је потврђена код више од 7,3 милиона, што је готово четвртина регистрованих случајева у свету.

Доналд Трамп током дебате у Кливленду, Охајо, 29. 9. 2020. (Фото: Мори Гаш/АП фото)

Свакодневни живот Американаца и даље је далеко од нормалног, пошто су многе школе и компаније и даље затворене. Бајден је оптужио Трампа и да је као председник САД радио на „стварању расне мржње и расне поделе” и додао да у САД постоји „систематска расна неправда”.

Трамп је одговорио да је кривични закон на којем је Бајден радио када је био у извршној власти третирао Афроамериканце „подједнако лоше као и било кога другог у земљи”. Оптужио је Бајдена да се плаши да користи термин „ред и закон” из страха да не изгуби гласове левичара.

Трамп је током кампање непрестано доводио у питање интегритет избора, изражавајући забринутост да ће они бити покрадени, пошто ће ове године због корона вируса знатно већи број бирача него обично гласати путем поште.

„Ово ће бити (изборна) превара какву нисте видели”, поновио је ноћас Трамп. Бајден је рекао да нема разлога за забринутост да ће избори бити непоштени. Већина анкета даје јасну предност Бајдену у односу на Трампа, 35 дана пре избора. До избора ће бити одржане још две председничке дебате, 15. октобра у Мајамију и 22. октобра у Нешвилу.

Потпредседничка дебата, на којој ће се суочити актуелни потпредседник САД Мајк Пенс и Бајденова кандидаткиња за ту функцију, сенаторка Камала Харис из Калифорније, заказана је за 7. октобар у Солт Лејк Ситију.

Избори за председника биће одржани 3. новембра. Гласачи се тада не опредељују директно за Трампа или Бајдена, већ бирају 538 такозваних електора који се у децембру састају да формално изаберу председника. Свака савезна држава даје онолико електора колико она има представника у Конгресу САД.

Кандидат који победи у једној савезној држави добија све њене електоре, осим у Мејну и Небраски. Електоре Мејна и Небраске кандидати могу да поделе, зависно од резултата на нивоу дистриката тих држава.

Победник избора је кандидат који освоји најмање 270 електора. Ако ни Трамп ни Бајден не освоје 270 електора, председника САД бираће Представнички дом Конгреса САД, што се није догодило од 1824. године. Таква ситуација могућа је једино ако би и Трамп и Бајден имали по 269 електора, што је теоретски могуће, али готово незамисливо, преноси Бета.

Део наслова и опрема: Стање ствари

(Политика, 30. 9. 2020)

Погледајте још



Categories: Вести над вестима

Tags: , , , , ,

1 reply

  1. На универзитету на којем је дебата одржана организовано је виртуелно (преко Zoom-а) психолошко саветовалиште за студенте под називом „Простор за подршку“ (Support Space – Presidential Debate Support Space).

    Предвиђено је да се групном терапијом помогне студентима који се осете угрожено услед праћења дебате тако што ће, уз модерирање клиничког особља, моћи да разговарају „о утицају недавних националних догађаја, укључујући председничку дебату и предстојеће изборе“.

    Напоменуто је да “ ‘Простор за подршку’ није замена за психотерапију и не представља третман менталног здравља“ и да ће се „од учесника очекивати да се придржавају правила која се тичу учтивог дијалога“.

    (https://case.edu/studentlife/healthcounseling/counseling-services/support-space)

    Занимљиво је да је прва сесија одржана 36 сати пре саме дебате.

    Слична саветовања била су организована на колеџима и универзитетима и 2016. после избора Трампа за председника. Тада је Универзитет Масачусетс (Бостон) спонзорисао радионицу и којој су студенти могли да се поиграју са „Dogg-ом, терапијским псом“.

    (https://campusreform.org/?id=15790)

Оставите коментар